Podela imovine u braku i posle razvoda: kome pripadaju stan, kuća i ušteđevina?

Razvod braka ne znači samo odluku o tome kako će bivši supružnici nastaviti život. Često se postavlja i mnogo konkretnije pitanje: kome pripadaju stan, kuća, automobil ili ušteđevina stečena tokom braka?

Situacija može biti dodatno komplikovana ako je samo jedan supružnik upisan kao vlasnik nekretnine, ako je drugi supružnik ulagao novac koji je nasledio ili ako je jedan od njih godinama brinuo o deci i domaćinstvu umesto da ostvaruje prihod.

Odgovori ne zavise samo od toga na čije ime se imovina vodi. Važno je kada je stečena, na koji način, da li je postojala zajednica života i da li su supružnici svoje imovinske odnose drugačije uredili ugovorom.

U nastavku objašnjavamo kako se prema propisima Republike Srbije razlikuju zajednička i posebna imovina, kako se ona deli i šta možete da preduzmete ako sporazum sa supružnikom nije moguć.

1. Koja je razlika između zajedničke i posebne imovine?

Porodični zakon razlikuje dve osnovne kategorije imovine supružnika: zajedničku i posebnu imovinu.

Zajednička imovina supružnika

Prema članu 171. Porodičnog zakona, zajedničku imovinu čini imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku.

To mogu biti:

• Stan ili kuća kupljeni tokom braka.
• Automobil kupljen prihodima ostvarenim tokom bračne zajednice.
• Ušteđevina nastala od zarada supružnika.
• Imovina stečena obavljanjem delatnosti ili drugim radom tokom zajednice života.
• Druga imovinska prava stečena pod uslovima koje propisuje zakon.

Važno je da se ne posmatra samo datum zaključenja braka. Zakon govori o sticanju imovine tokom zajednice života u braku, pa u konkretnom slučaju mogu biti značajne i okolnosti zajedničkog života i način sticanja imovine.

Primer: Supružnici su tokom braka kupili stan od zarada koje su ostvarivali. Iako je u kupoprodajnom ugovoru ili katastru naveden samo jedan supružnik, to samo po sebi ne znači da stan pripada isključivo njemu.

Posebna imovina supružnika

Prema članu 168. Porodičnog zakona, posebna imovina je, između ostalog, imovina koju je supružnik imao pre sklapanja braka, kao i imovina koju je tokom braka stekao nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.

Primeri posebne imovine su:

• Stan koji je supružnik kupio pre braka.
• Nasleđena kuća ili zemljište.
• Novac koji je supružnik dobio na poklon, ako je poklon namenjen isključivo njemu.
• Imovina dobijena deobom zajedničke imovine.

To znači da se ne deli automatski sve što supružnici imaju na dan razvoda. Potrebno je utvrditi kako je svaka imovina stečena i da li postoje okolnosti koje menjaju njen pravni status.

Važan izuzetak postoji kada je tokom braka došlo do uvećanja vrednosti posebne imovine zahvaljujući doprinosu drugog supružnika. O tome više govorimo u nastavku.

Pravni izvor: Porodični zakon – odredbe o posebnoj i zajedničkoj imovini supružnika.

2. Da li se imovina posle razvoda deli na pola?

Kratak odgovor je: često se polazi od jednakih udela, ali podela nije u svakom slučaju automatski 50:50.

Član 180. Porodičnog zakona propisuje da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Međutim, ako se imovina deli sudskim putem, jedan supružnik može dokazivati da mu pripada veći udeo.

Pri tome se ne posmatraju samo zarade. Zakon uzima u obzir i:

• Vođenje poslova u domaćinstvu.
• Brigu o deci.
• Staranje o zajedničkoj imovini.
• Prihode koje su supružnici ostvarili.
• Druge okolnosti koje su doprinele održavanju ili uvećanju vrednosti imovine.

Zato činjenica da je jedan supružnik imao znatno veću platu ne znači sama po sebi da će dobiti veći deo zajedničke imovine.

Isto tako, supružnik koji nije bio zaposlen ne gubi automatski pravo na imovinu ako je doprinosio zajedničkom životu brigom o deci, domaćinstvu ili na drugi relevantan način.

U sudskom postupku odlučuju konkretne činjenice i dokazi. Ako se traži veći udeo, nije dovoljno samo tvrditi da je neko više doprineo – potrebno je obrazložiti i dokazati okolnosti na kojima se zahtev zasniva.

3. Stan je upisan samo na jednog supružnika – da li drugi ima pravo na deo?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja u vezi sa podelom imovine.

Upis nekretnine samo na jednog supružnika ne znači nužno da je nekretnina njegova posebna imovina.

Član 176. Porodičnog zakona predviđa da se, pod zakonskim uslovima, smatra da je upis prava na nepokretnosti izvršen na ime oba supružnika čak i kada je u javnom registru naveden samo jedan od njih. To pravilo ne važi bez izuzetka, između ostalog kada je naknadno zaključen pisani sporazum o deobi ili bračni ugovor, odnosno kada je o pravima supružnika odlučivao sud.

Zato je potrebno razlikovati dve situacije.

Prva situacija: stan je kupljen tokom braka zajedničkim sredstvima

Ako je stan stečen radom tokom zajednice života, može predstavljati zajedničku imovinu i kada je u katastru upisan samo jedan supružnik.

Druga situacija: jedan supružnik je stan imao pre braka

Takav stan po pravilu predstavlja njegovu posebnu imovinu. Ipak, ako je tokom zajedničkog života došlo do njegovog uvećanja vrednosti zahvaljujući doprinosu drugog supružnika, mogu nastati prava tog supružnika na novčano potraživanje ili udeo u uvećanoj vrednosti, u zavisnosti od okolnosti i zakonskih uslova.

Pre nego što prihvatite da nemate pravo na nekretninu samo zato što niste upisani kao vlasnik, važno je proveriti kupoprodajni ugovor, izvor novca, vreme sticanja i ostalu relevantnu dokumentaciju.

4. Šta ako je jedan supružnik nasledio stan ili dobio novac na poklon?

Imovina koju jedan supružnik nasledi ili dobije na poklon tokom braka po pravilu predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Primer: Supruga je nasledila stan od roditelja. Činjenica da je stan nasledila tokom braka ne znači da muž automatski stiče polovinu tog stana.

Međutim, situacija može biti drugačija ako je drugi supružnik svojim doprinosom znatno uvećao vrednost te posebne imovine.

Član 170. Porodičnog zakona razlikuje neznatno i znatno uvećanje vrednosti posebne imovine. Kod neznatnog uvećanja drugi supružnik može imati pravo na novčano potraživanje srazmerno svom doprinosu, dok kod znatnog uvećanja može imati pravo na udeo u toj imovini srazmerno doprinosu.

Primer: Jedan supružnik je nasledio kuću, a tokom braka su zajedničkim novcem i radom izvedeni značajni građevinski radovi. Da li drugi supružnik ima pravo na naknadu ili udeo zavisi od vrste ulaganja, obima uvećanja vrednosti i dokaza.

Važno je sačuvati račune, ugovore, izvode sa računa i drugu dokumentaciju koja pokazuje ko je ulagao sredstva i u kom obimu.

5. Šta ako je stan kupljen na kredit?

Kod stana kupljenog na kredit potrebno je odvojeno razmotriti najmanje dva pitanja:

• Kako se utvrđuje pravo svojine na stanu?
• Ko je prema banci dužnik i ko odgovara za obaveze po kreditu?

Činjenica da je kredit formalno podigao samo jedan supružnik ne rešava automatski pitanje da li stan predstavlja zajedničku imovinu. Važni su vreme i način sticanja, trajanje zajednice života, izvor sredstava i druge okolnosti.

S druge strane, podela imovine između supružnika ne menja automatski ugovor sa bankom. Ako su oba supružnika potpisala kredit ili je jedan od njih jemac, njihove obaveze prema banci procenjuju se prema ugovoru i važećim propisima.

Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, Porodični zakon predviđa solidarnu odgovornost pod uslovima iz člana 187.

Zato je pre dogovora o podeli stana važno utvrditi i preostali dug, postojanje hipoteke, sadržinu kreditnog ugovora i mogućnosti za dalje otplaćivanje.

6. Kako se deli imovina ako supružnici ne mogu da se dogovore?

Postoje dva osnovna načina podele zajedničke imovine: sporazumna i sudska deoba.

Sporazumna deoba imovine

Ako supružnici mogu da se dogovore, mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine. Prema članu 179. Porodičnog zakona, taj sporazum zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave.

Sporazum može da uredi, na primer:

• Kome pripada stan ili kuća.
• Da li će jedan supružnik isplatiti drugom njegov udeo.
• Kako se dele ušteđevina, vozila i druge stvari.
• Kako će se urediti druga imovinska prava i obaveze koje su predmet dogovora.

Ako je predmet sporazuma nepokretnost, potrebno je voditi računa i o uslovima za upis promene prava u katastar.

Sporazum treba da bude precizan, da jasno navede imovinu koja se deli i da bude sastavljen u propisanoj formi.

Sudska deoba imovine

Ako dogovor nije moguć, o deobi odlučuje sud.

U postupku mogu biti važni:

• Dokazi o tome kada je imovina stečena.
• Kupoprodajni ugovori i ugovori o poklonu.
• Rešenja o nasleđivanju.
• Izvodi sa bankovnih računa i dokazi o poreklu novca.
• Dokazi o ulaganjima u nekretninu.
• Procene vrednosti nepokretnosti.
• Drugi dokazi relevantni za utvrđivanje udela.

Kada je predmet podele stan ili kuća, fizička podela često nije praktična. U zavisnosti od zahteva, utvrđenih prava i pravila koja se primenjuju, moguće je da jedan supružnik preuzme nekretninu uz isplatu drugog, da nekretnina ostane u suvlasništvu ili da se sprovede druga odgovarajuća deoba.

Ne treba unapred pretpostaviti da će sud u svakom slučaju narediti prodaju ili da će svaki supružnik dobiti polovinu vrednosti. Ishod zavisi od konkretne imovine, dokaza i postavljenih zahteva.

7. Može li se imovina podeliti i dok brak još traje?

Da. Zajednička imovina ne mora da se deli isključivo nakon razvoda.

Član 178. Porodičnog zakona izričito predviđa mogućnost deobe zajedničke imovine tokom trajanja braka, kao i nakon njegovog prestanka.

Supružnici mogu da urede imovinske odnose sporazumno, a ako ne mogu da se dogovore, pod zakonskim uslovima mogu tražiti sudsku deobu.

Ovo može biti važno kada supružnici žele da odvoje svoju imovinu, urede vlasništvo nad određenom nekretninom ili izbegnu buduće nesporazume.

8. Šta je bračni ugovor i kada ima smisla?

Bračni ugovor omogućava supružnicima, odnosno budućim supružnicima, da svoje imovinske odnose urede drugačije od zakonskog režima zajedničke imovine.

Prema članu 188. Porodičnog zakona, bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Ako se odnosi na nepokretnosti, upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Bračni ugovor može biti koristan kada, na primer:

• Jedan supružnik već poseduje značajnu imovinu pre braka.
• Supružnici žele jasno da urede imovinske odnose u vezi sa porodičnim poslom.
• Žele da unapred regulišu prava na određenim nekretninama ili drugim sredstvima.
• Žele da smanje mogućnost budućih sporova oko imovine.

Samo postojanje bračnog ugovora ne znači da su sva pitanja unapred rešena. Važno je da ugovor bude pravilno sastavljen, da odgovara stvarnoj nameri supružnika i da ispunjava zakonske uslove.

9. Šta se dešava sa imovinom ako jedan supružnik premine?

Smrt supružnika otvara i pitanje nasleđivanja, ali je važno razlikovati imovinu pokojnika od zajedničke imovine supružnika.

Pre nego što se utvrdi šta ulazi u zaostavštinu, može biti potrebno razjasniti koji deo imovine pripada preživelom supružniku po osnovu zajedničke imovine, a koji deo pripada preminulom.

Tek nakon utvrđivanja imovine koja čini zaostavštinu može se pravilno razmatrati njena raspodela naslednicima.

Više o samom postupku pročitajte u našem vodiču: Ostavinski postupak: koliko traje, koliko košta i kako se deli nasledstvo?

Ako vas zanima koliko košta postupak, pogledajte i tekst Koliko košta ostavina kod notara?

Za povezanu temu pogledajte i članak Bračnom partneru u nasledstvo sve, a sinu ništa.

10. Da li se imovina vanbračnih partnera deli na isti način?

Porodični zakon uređuje i imovinske odnose vanbračnih partnera. Prema članu 191, imovina koju su vanbračni partneri stekli radom tokom trajanja vanbračne zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a na njihove imovinske odnose shodno se primenjuju pravila o imovinskim odnosima supružnika.

To ne znači da je svaka veza dovoljna za sticanje prava na zajedničkoj imovini. Važno je utvrditi da li su ispunjeni zakonski uslovi za postojanje vanbračne zajednice, uključujući i nepostojanje bračnih smetnji.

Više o tome pročitajte u tekstu Vanbračna ili bračna zajednica – mogući problemi.

11. Šta ako ste nasledili stan, ali ga ne možete koristiti ili prodati zbog suvlasnika?

Imovinski sporovi ne završavaju se uvek utvrđivanjem kome pripada određeni deo nekretnine. Često se problem pojavljuje tek kasnije, kada više osoba ima pravo na istoj nepokretnosti, ali ne može da se dogovori o njenom korišćenju, prodaji ili podeli.

Slična pitanja javljaju se i kod nekretnina stečenih tokom braka, naročito kada nakon podele bivši supružnici ostanu suvlasnici.

Pročitajte i naš članak Nasledili ste ili dobili stan, ali i suvlasnika – kako podeliti nekretninu?

Najčešća pitanja o podeli imovine stečene u braku

Da li žena ima pravo na polovinu stana ako nije bila zaposlena?

Može imati pravo na udeo u zajedničkoj imovini i ako nije ostvarivala zaradu. Kod sudske deobe uzimaju se u obzir i vođenje domaćinstva, briga o deci i druge okolnosti relevantne za sticanje i održavanje imovine. Konkretan udeo zavisi od okolnosti slučaja.

Da li muž može da zadrži stan zato što je samo on upisan u katastar?

Ne nužno. Ako je stan zajednička imovina stečena tokom zajednice života u braku, sam upis na jednog supružnika ne znači automatski da drugi nema pravo. Potrebno je proveriti način sticanja i eventualne sporazume ili sudske odluke.

Da li se nasleđeni stan deli prilikom razvoda?

Stan koji je jedan supružnik nasledio po pravilu je njegova posebna imovina. Međutim, ulaganja drugog supružnika koja su dovela do uvećanja vrednosti mogu, u zavisnosti od okolnosti, dovesti do prava na novčano potraživanje ili udeo u uvećanoj vrednosti.

Da li se imovina mora podeliti odmah nakon razvoda?

Ne mora u svakom slučaju. Porodični zakon predviđa deobu zajedničke imovine i tokom braka i nakon njegovog prestanka. Ipak, odlaganje može stvoriti praktične probleme u vezi sa dokazima, korišćenjem i raspolaganjem imovinom, pa je važno pravovremeno proveriti konkretna prava i obaveze.

Da li bračni ugovor može da spreči buduće sporove?

Može da smanji neizvesnost tako što unapred uređuje imovinske odnose, ali mora biti zaključen u zakonom propisanoj formi i pažljivo sastavljen. Njegov sadržaj treba prilagoditi imovini i ciljevima supružnika.

Zaključak

Podela imovine stečene u braku zavisi od načina na koji je imovina stečena, doprinosa supružnika, postojanja posebne imovine i eventualnih ugovora ili ranijih odluka.

Najvažnije je da ne polazite od pretpostavke da sve automatski pripada osobi koja je upisana u katastar, niti da se sva imovina u svakom slučaju deli na jednake delove.

Pre sporazuma ili pokretanja postupka, prikupite dokumentaciju o sticanju i finansiranju imovine i proverite koja prava možete da ostvarite. Ako je predmet spora nekretnina, nasledstvo, kredit ili ulaganje u posebnu imovinu, pravna analiza konkretnih dokaza može biti presudna.