Ugovor o delu – kada možete da ga koristite, a kada previše rizikujete?

Ugovor o delu često izgleda kao jednostavno rešenje kada firmi treba neko da obavi određeni posao, ali ne želi da zasniva radni odnos.

Međutim, ugovor o delu nije zamena za ugovor o radu.

Pre nego što ga potpišete, važno je da znate za koje poslove se ugovor o delu može koristiti, koja je razlika između njega i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kada je bolje angažovati preduzetnika i šta se dešava kada odnos u praksi počne da liči na radni odnos.

Šta je ugovor o delu?

Ugovor o delu je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da samostalno obavi određeni posao, a druga da za to plati ugovorenu naknadu.

Prema Zakonu o radu, ugovor o delu može se zaključiti za poslove koji su van delatnosti poslodavca, a koji podrazumevaju samostalnu izradu ili opravku određene stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Suština ugovora o delu je, dakle, konkretan posao i njegov rezultat, a ne kontinuirano obavljanje poslova za poslodavca.

Zato je veoma važno šta se ugovorom zaista ugovara, ali i kako se odnos između stranaka stvarno odvija.

Kada možete da koristite ugovor o delu?

Ugovor o delu može biti odgovarajući kada firmi treba da se obavi konkretan i jasno određen posao koji je van njene osnovne delatnosti.

Na primer:

• izrada određenog projekta ili stručnog materijala,
• izrada ili popravka konkretne stvari,
• određeni intelektualni ili fizički posao koji ima jasno određen predmet,
• drugi posao koji odgovara zakonskim uslovima za ugovor o delu.

Kod ugovora o delu trebalo bi jasno definisati:

• šta je predmet posla,
• šta predstavlja rezultat koji treba isporučiti,
• rok za izvršenje,
• naknadu,
• način predaje i prihvatanja rezultata,
• odgovornost ako posao nije izvršen kako je ugovoreno.

Što je predmet posla preciznije definisan, manje je prostora za kasnije nesporazume.

Ugovor o delu nije zamena za zaposlenje

Najčešća greška je da se ugovor o delu koristi samo zato što firmi više odgovara da nekoga ne zaposli.

Ako osoba svakodnevno obavlja poslove u okviru organizacije firme, po njenim uputstvima, u određenom radnom vremenu i na način koji karakteriše radni odnos, činjenica da na papiru postoji ugovor o delu ne rešava problem.

Drugim rečima, nije dovoljno da ugovor nosi odgovarajući naziv – važno je kako odnos zaista funkcioniše u praksi.

Takav izbor može biti veoma rizičan ako stvarni odnos ima karakteristike radnog odnosa.

Problem može pokrenuti i sam angažovani radnik

Za poslodavca je važno da zna i ovo: činjenica da neko nije zaposlen na neodređeno vreme ne znači da nema kome da se obrati ako smatra da se prema njemu postupa protivno zakonu.

Zaposleni može da zatraži intervenciju Inspekcije rada, a predstavka može biti i inicijativa za pokretanje postupka. Inspekcija rada postupa po zahtevima zaposlenih za intervenciju inspektora.

Pored toga, nepravilnosti koje imaju poreski karakter mogu se prijaviti direktno Poreskoj upravi. Poreska uprava izričito navodi da se mogu prijaviti, između ostalog, nepravilnosti u vezi sa angažovanjem neprijavljenih radnika, a prijava se može podneti jednostavno i putem njihove online forme.

Zato pogrešno izabran ugovor nije samo pitanje poreskog ili administrativnog rizika. Može postati problem koji pokreće sam angažovani radnik.

Ugovor o delu, ugovor o radu, privremeni i povremeni poslovi ili preduzetnik?

Ovo su četiri različita načina angažovanja i nije dobro posmatrati ih kao četiri različita naziva za istu stvar.

Način angažovanja	Šta je suština?	Kada se koristi?	Ko organizuje rad?	Najvažnije ograničenje / rizik
Ugovor o radu	Kontinuirano obavljanje poslova za poslodavca	Za redovan rad u organizaciji poslodavca	Poslodavac	Ako odnos stvarno ima karakteristike radnog odnosa, ne može se samo ugovorom nazvati drugačije
Ugovor o delu	Konkretan posao i rezultat	Za poslove van delatnosti poslodavca koji imaju jasno određen predmet	Izvršilac treba da ima odgovarajuću samostalnost	Ne treba ga koristiti kao zamenu za zaposlenje
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima	Privremeni ili povremeni posao	Za poslove čija priroda ne traje duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini	Poslodavac	Zakon propisuje i ko može biti angažovan na ovaj način
Angažovanje preduzetnika	Preduzetnik pruža uslugu kao samostalan poslovni subjekt	Kada firma angažuje drugog preduzetnika za određenu uslugu	Preduzetnik u okviru ugovorenog posla	Stvarna samostalnost je ključna; primenjuje se Test samostalnosti

← Prevucite tabelu levo-desno za sve kolone

Kod privremenih i povremenih poslova postoje posebni zakonski uslovi i ograničenja, pa ih ne treba mešati sa ugovorom o delu.

Više o ovoj vrsti angažovanja pročitajte u tekstu „Ugovor o privremenom poslu – siva zona zakona“.

Ugovor o delu ili angažovanje preduzetnika?

Posebno pitanje je kada firma angažuje preduzetnika.

Tada firma ne plaća „platu“ preduzetniku, već mu plaća ugovorenu naknadu za pružene usluge. Preduzetnik posluje kao samostalan poslovni subjekt i u idealnom slučaju sam organizuje način na koji će izvršiti ugovoreni posao.

Međutim, nije dovoljno samo otvoriti preduzetničku radnju i zaključiti ugovor o poslovnoj saradnji.

Poreski propisi predviđaju Test samostalnosti, kojim se proverava da li preduzetnik zaista posluje nezavisno od nalogodavca ili u praksi predstavlja zamenu za zaposlenog.

Šta je Test samostalnosti?

Test samostalnosti ima devet kriterijuma.

Ako se u odnosu preduzetnika i istog nalogodavca ispuni najmanje pet od tih devet kriterijuma, prihod preduzetnika može biti tretiran kao drugi prihod, a ne kao prihod od samostalne delatnosti.

Kriterijumi, između ostalog, obuhvataju situacije u kojima:

• nalogodavac određuje radno vreme preduzetniku,
• odmor ili odsustvo zavise od odluke nalogodavca pod uslovima propisanim testom,
• preduzetnik radi u prostorijama koje obezbeđuje ili određuje nalogodavac,
• nalogodavac obezbeđuje osnovnu opremu ili upravlja načinom rada,
• preduzetnik ostvaruje značajan deo prihoda od jednog nalogodavca,
• preduzetniku je ograničeno poslovanje sa drugim klijentima,
• posao se obavlja kontinuirano za istog nalogodavca na način koji ukazuje na zavisnost.

Jedan od kriterijuma odnosi se i na to da preduzetnik za istog nalogodavca obavlja aktivnosti 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci.

Važno: 130 dana nije maksimalan broj dana tokom kojih preduzetnik sme da radi za jednog klijenta. To je samo jedan od devet kriterijuma testa. Takođe, ne postoji pravilo da preduzetnik sme da radi samo određeni broj sati za jednog nalogodavca.

Kod ovog kriterijuma radnim danom se smatra svaki dan u kojem je preduzetnik obavljao aktivnosti za nalogodavca, čak i ako je posao tog dana trajao kratko.

Šta znači ako preduzetnik nije samostalan?

Ako odnos između firme i preduzetnika u praksi izgleda kao odnos poslodavca i zaposlenog, problem nije samo u nazivu ugovora.

Poreski tretman može biti drugačiji, a firma može imati dodatne poreske obaveze.

Zato je mnogo bolje proveriti način angažovanja pre nego što saradnja počne, nego pokušavati da se posledice rešavaju naknadno.

Najčešća greška: formalno drugačiji ugovor, a stvarno isti odnos

Firma može formalno zaključiti ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor sa preduzetnikom.

Ali ako se u praksi posao obavlja kao redovan posao zaposlenog, naziv ugovora neće sam po sebi zaštititi firmu.

Zato se pre potpisivanja ugovora ne treba pitati samo:

„Koji ugovor možemo da potpišemo?“

Već:

„Kako će ovaj odnos zaista izgledati svakog dana?“

Odgovor na to pitanje često pokazuje koji model angažovanja je odgovarajući.

Šta treba proveriti pre potpisivanja ugovora?

Pre nego što angažujete nekoga, proverite:

• da li je posao deo vaše redovne delatnosti,
• da li postoji konkretan rezultat koji treba isporučiti,
• da li je angažovanje privremeno ili kontinuirano,
• ko određuje način i vreme rada,
• ko obezbeđuje opremu i prostor,
• da li angažovano lice radi i za druge klijente,
• da li je u pitanju zaposleni, izvršilac po ugovoru o delu ili samostalan preduzetnik,
• da li konkretan odnos može predstavljati problem u okviru Testa samostalnosti.

Ugovor o delu treba prilagoditi konkretnom poslu

Ne postoji jedan ugovor o delu koji je podjednako dobar za sve situacije.

Dobar ugovor treba da odgovara konkretnom poslu, jasno definiše obaveze obe strane i bude usklađen sa načinom na koji će se saradnja zaista odvijati.

Ako firma izabere pogrešan model angažovanja samo zato što je jednostavniji ili jeftiniji na početku, kasnije može platiti mnogo veću cenu.

Imate dilemu koji ugovor da zaključite?

Ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o radu i angažovanje preduzetnika nisu samo različiti nazivi za isti odnos.

Svaki od ovih modela ima svoje uslove i svoje rizike.

Ako niste sigurni koji je model odgovarajući za vaš konkretan slučaj, bolje je proveriti pre potpisivanja nego kasnije plaćati cenu pogrešnog izbora.

Zakažite besplatnu konsultaciju u Justiciji i proverite koji način angažovanja je najbezbedniji za vašu firmu.