Vanbračna ili bračna zajednica: šta ako se raziđete ili partner premine?

Mnogi parovi godinama žive zajedno, kupuju stan, podižu decu i zajednički stvaraju imovinu, ali nikada ne sklope brak. Dok zajednica traje, razlika između bračnog i vanbračnog odnosa možda im ne deluje naročito važna. Problemi često nastanu tek kada dođe do raskida, smrti partnera ili potrebe da se dokaže kome šta pripada.

Da li vanbračni partner ima pravo na polovinu stana? Može li da nasledi preminulog partnera? Da li može da ostvari pravo na porodičnu penziju? I šta se dešava sa detetom ako očinstvo nije utvrđeno?

Srpski propisi vanbračnim partnerima priznaju značajna prava, ali ih ne izjednačavaju sa supružnicima u svakoj pravnoj situaciji. Pored toga, vanbračnu zajednicu ponekad treba dokazivati pred sudom, što može da zakomplikuje ostvarivanje pojedinih prava.

1. Kada se vanbračna zajednica priznaje po zakonu?

Prema članu 4. Porodičnog zakona, vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca između kojih nema bračnih smetnji. Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima koje određuje zakon.

To znači da nije dovoljno samo da dve osobe žive na istoj adresi ili da su u emotivnoj vezi. U konkretnom slučaju važno je da li njihova zajednica zaista ima karakter trajne zajednice života i da li postoje zakonske prepreke za njeno priznavanje.

Posebno je važno pitanje bračnih smetnji. Na primer, ako je jedan partner još uvek u braku sa drugom osobom, to može sprečiti da se njihova nova veza pravno prizna kao vanbračna zajednica u smislu Porodičnog zakona.

Ovaj uslov nije samo formalnost. U zavisnosti od toga kada je imovina stečena i da li su tada postojale zakonske prepreke, može zavisiti i da li će se na tu imovinu primenjivati pravila o zajedničkoj imovini vanbračnih partnera.

To pokazuje i sudska praksa.

Šta ako partneri godinama žive zajedno, ali jedan od njih još nije razveden?

U presudi Rev 11170/2024 od 10. septembra 2025. godine, Vrhovni sud razmatrao je spor koji se odnosio na stan i garažno mesto koje je žena kupila dok je živela sa muškarcem koji je tada još bio u braku sa drugom osobom.

Nižestepeni sudovi smatrali su da su partneri stekli zajedničku imovinu, ali je Vrhovni sud takve odluke preinačio. Zaključio je da je postojala bračna smetnja, pa se njihova zajednica u relevantnom periodu nije mogla smatrati vanbračnom zajednicom u smislu Porodičnog zakona. Zbog toga se na spornu imovinu nisu mogla primeniti pravila o zajedničkoj imovini vanbračnih partnera.

Ova presuda pokazuje zašto samo trajanje zajedničkog života nije dovoljno. Ako postoji zakonska bračna smetnja, partner koji je ulagao novac ne može automatski računati na prava koja bi imao da je postojala pravno priznata vanbračna zajednica.

Pročitajte presudu Vrhovnog suda Rev 11170/2024.

Propise možete pročitati u Porodičnom zakonu, naročito u članu 4.

2. Da li vanbračni partner ima pravo na polovinu stana?

Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom tokom trajanja zajednice života predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Na njihove imovinske odnose primenjuju se odgovarajuća pravila koja važe za supružnike.

To, međutim, ne znači da svaki stan koji partneri koriste automatski pripada oboma, niti da svako ima pravo na polovinu svega što je stečeno tokom veze.

Važno je, između ostalog:

• kada je stan ili druga imovina stečena
• da li je stečena radom tokom zajednice ili je jedan partner dobio imovinu nasleđem ili poklonom
• ko je učestvovao u sticanju i na koji način
• da li je reč o zajedničkoj ili posebnoj imovini
• da li postoje dokazi o doprinosu svakog partnera
• da li su u vreme sticanja postojale zakonske prepreke za priznavanje vanbračne zajednice

Na primer, ako partneri tokom zajednice kupe stan sredstvima ostvarenim radom, činjenica da je stan upisan samo na jednog od njih ne mora sama po sebi da znači da drugi nema pravo na udeo.

S druge strane, stan koji je jedan partner nasledio ne postaje automatski zajednička imovina samo zato što su partneri u njemu zajedno živeli. Ipak, ulaganja drugog partnera u takvu nekretninu mogu otvoriti posebno imovinsko pitanje, zavisno od okolnosti i dokaza.

Ako dođe do raskida, partner koji traži deo imovine može morati da dokazuje postojanje vanbračne zajednice, vreme sticanja imovine i svoj doprinos.

Više o tome pročitajte u tekstu Podela imovine u braku i posle razvoda: kome pripadaju stan, kuća i ušteđevina?

Šta kaže sudska praksa o različitim udelima u stanu?

U presudi Rev 5644/2020 od 8. aprila 2021. godine, Vrhovni kasacioni sud razmatrao je spor bivših partnera u vezi sa stanom kupljenim tokom njihove vanbračne zajednice.

U kupovinu i renoviranje stana žena je uložila svoja posebna sredstva u iznosu od 32.000 evra, dok je muškarac uložio 12.000 evra, a doprineo je i fizičkim radom prilikom renoviranja. Sud je prihvatio da stan predstavlja zajedničku imovinu, ali da udeli nisu jednaki: ženi je pripalo 3/4 stana, a muškarcu 1/4.

Sud je, dakle, uzeo u obzir konkretne finansijske doprinose i rad na renoviranju, umesto da se zaustavi na pretpostavci da svakom partneru pripada polovina.

Ova odluka pokazuje da udeo u zajedničkoj imovini ne mora uvek biti 50:50. Zakon polazi od pretpostavke jednakih udela, ali je moguće dokazivati da je doprinos jednog partnera bio veći.

Pročitajte presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 5644/2020.

3. Šta ako partneri raskinu, a stan je upisan samo na jednog?

Ovo je jedna od najčešćih situacija u kojoj se razlika između formalnog upisa i stvarnih imovinskih odnosa pokaže kao važna.

Zamislimo da partneri deset godina žive zajedno. Jedan od njih kupi stan, a stan se u katastru upiše samo na njegovo ime. Drugi partner je tokom tog perioda radio, učestvovao u zajedničkim troškovima i doprinosio domaćinstvu.

Da li to znači da nema nikakva prava na stanu?

Ne nužno. Ako je stan stečen tokom pravno priznate vanbračne zajednice, može se postaviti pitanje da li predstavlja zajedničku imovinu. U proceni mogu biti važni i doprinosi koji nisu neposredno novčani, poput vođenja domaćinstva i brige o deci.

Međutim, sama činjenica da je neko živeo u stanu ili plaćao svakodnevne troškove ne daje automatski pravo na polovinu nekretnine. Potrebno je utvrditi pravni osnov sticanja, relevantne okolnosti i dokaze.

Zato je važno sačuvati dokumentaciju o sticanju imovine, uplatama, kreditima, ulaganjima i trajanju zajednice. Kada dogovor nije moguć, pitanje može završiti pred sudom.

4. Da li vanbračni partneri nasleđuju jedno drugo?

Vanbračni partner nije zakonski naslednik u istom položaju kao bračni drug. Zakon o nasleđivanju ne daje vanbračnom partneru automatsko pravo na nasleđivanje samo na osnovu postojanja vanbračne zajednice.

To može dovesti do ozbiljnog problema ako jedan partner premine, a najveći deo imovine se vodi na njegovo ime.

Na primer, ako vanbračni partner premine bez testamenta, preživeli partner ne postaje automatski naslednik samo zato što su zajedno živeli godinama ili imaju zajedničko dete.

Ipak, to ne znači da preživeli partner nema nikakvu zaštitu.

Najpre može biti potrebno utvrditi koji deo imovine predstavlja njegovu sopstvenu imovinu ili udeo u zajednički stečenoj imovini. Tek ono što pripada preminulom ulazi u njegovu zaostavštinu i deli se prema pravilima nasleđivanja.

Vanbračni partner može biti obuhvaćen testamentom, ali se pritom moraju poštovati prava nužnih naslednika, ako postoje.

Zbog toga je važno da partneri unapred razmotre kako žele da urede imovinske odnose i šta bi se dogodilo ako jedno od njih premine.

Detaljnije o toku postupka pročitajte u tekstu Ostavinski postupak, a o troškovima u članku Koliko košta ostavina kod notara?

Relevantni propisi dostupni su u Zakonu o nasleđivanju.

5. Može li vanbračni partner da ostvari pravo na porodičnu penziju?

Može, pod zakonom propisanim uslovima. Nije tačno da pravo na porodičnu penziju pripada isključivo osobama koje su bile u braku sa preminulim.

Prema pravilima koja objavljuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, vanbračni partner može ostvariti pravo ako je vanbračna zajednica života trajala najmanje tri godine ili ako partneri imaju zajedničko dete.

Postojanje vanbračne zajednice mora biti utvrđeno pravnosnažnim rešenjem nadležnog suda u vanparničnom postupku. Pored toga, moraju biti ispunjeni i ostali zakonski uslovi koji se odnose na pravo na porodičnu penziju.

Zato zajednička adresa, dugogodišnji život ili postojanje deteta mogu biti relevantni dokazi, ali ne treba pretpostaviti da će samo njihovo postojanje automatski dovesti do priznavanja prava.

Aktuelne uslove i potrebnu dokumentaciju proverite na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Porodična penzija.

6. Šta ako dete rođeno van braka nije priznato?

Deca rođena van braka imaju ista osnovna prava kao deca rođena u braku. Razlika može nastati u postupku utvrđivanja očinstva.

Ako je dete rođeno u braku, zakon polazi od pretpostavke da je muž majke deteta otac. Kada dete nije rođeno u braku, očinstvo se, po pravilu, utvrđuje priznanjem očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom.

Ako muškarac ne prizna očinstvo, majka i dete mogu, pod zakonskim uslovima, pokrenuti postupak za njegovo utvrđivanje. U takvom postupku mogu biti važni različiti dokazi, uključujući i veštačenje.

Utvrđeno očinstvo ima posledice za više pitanja: izdržavanje deteta, roditeljsko pravo i nasleđivanje. Dete može naslediti oca pod istim osnovnim pravilima koja važe i za dete rođeno u braku.

Važno je, međutim, razlikovati status deteta od statusa njegovih roditelja: činjenica da dete ima prava prema ocu ne znači da majka automatski ima ista imovinska ili nasledna prava prema njemu.

7. Šta ako je jedan partner započeo novu vezu pre razvoda?

Ovo je situacija u kojoj je posebno važno ne mešati emotivni odnos sa pravno priznatom vanbračnom zajednicom.

Dok brak traje, mogu postojati zakonske smetnje za priznavanje nove veze kao vanbračne zajednice. Zbog toga činjenica da su dve osobe živele zajedno ili dobile dete ne znači nužno da će njihov odnos biti priznat kao vanbračna zajednica u svakom pravnom postupku.

Ako postoji pitanje očinstva, ono se rešava prema pravilima Porodičnog zakona. Ako postoji pitanje imovine, potrebno je posebno utvrditi pravni osnov sticanja i eventualne udele partnera.

Drugim rečima, ne treba pretpostaviti da će se sva pitanja rešiti samo dokazivanjem da su dve osobe bile u vezi. Pravno su odvojena pitanja postojanja vanbračne zajednice, očinstva i imovinskih prava.

8. Kako da se partneri zaštite od budućih sporova?

Ne postoji jedan dokument koji rešava sva moguća pitanja, ali nekoliko koraka može znatno smanjiti rizik od nesporazuma i dugotrajnih postupaka.

1. Sačuvajte dokumentaciju o imovini. Ugovori o kupovini, bankarski izvodi, dokumentacija o kreditu i računi za ulaganja mogu biti važni ako se kasnije pojavi spor.
2. Razmotrite kako želite da uredite imovinske odnose. Ako partneri zajednički ulažu u nekretninu, korisno je da unapred razjasne vlasničke udele i da pravni oblik dogovora odgovara stvarnom stanju.
3. Razgovarajte o nasleđivanju. Ako želite da vanbračni partner dobije određenu imovinu posle vaše smrti, nemojte pretpostaviti da će se to dogoditi automatski. Testament i druga dozvoljena pravna rešenja treba planirati uz uvažavanje prava nužnih naslednika.
4. Ne odlažite rešavanje pitanja očinstva. Ako očinstvo nije utvrđeno, pravovremeno pribavljanje informacija o postupku može sprečiti probleme u vezi sa izdržavanjem, roditeljskim pravima i nasleđivanjem.
5. Proverite uslove za porodičnu penziju. Ako partneri računaju na to da će preživeli partner ostvariti ovo pravo, važno je da unapred razumeju zakonske uslove i način dokazivanja vanbračne zajednice.
6. Potražite pravni savet pre nego što nastane spor. Kada se imovina, deca ili nasledstvo već nađu u sporu, rešavanje može biti komplikovanije i skuplje nego kada se pitanja urede na vreme.

Zaključak: vanbračna zajednica može imati ozbiljne pravne posledice

Vanbračna zajednica nije pravno nevidljiva. Srpski propisi vanbračnim partnerima priznaju određena prava u vezi sa zajedničkom imovinom, izdržavanjem i porodičnom penzijom.

Ipak, vanbračni partneri nemaju potpuno isti položaj kao supružnici u svim oblastima. Posebno je važno razumeti razliku između zajedničke imovine i nasleđivanja: pravo na deo imovine koju su partneri zajednički stekli ne znači automatski i pravo na nasleđivanje preminulog partnera.

Sudsku praksu treba posmatrati u kontekstu konkretnih činjenica. Presuda Rev 5644/2020 pokazuje da se udeo u imovini može razlikovati od polovine, dok presuda Rev 11170/2024 upozorava da postojanje bračne smetnje može sprečiti primenu pravila o zajedničkoj imovini vanbračnih partnera.

Zato je najbolje da se imovinski odnosi, nasleđivanje i druga važna pitanja razmotre dok partneri mogu mirno da se dogovore, umesto da se o njima odlučuje tek nakon raskida ili smrti.

Često postavljana pitanja

Da li vanbračni partner ima pravo na polovinu stana?

Može imati pravo na udeo u imovini stečenoj radom tokom vanbračne zajednice. To ne znači da automatski dobija polovinu svake nekretnine; važno je kada i kako je imovina stečena i šta može da se dokaže.

Da li vanbračni partner automatski nasleđuje preminulog?

Ne. Vanbračni partner nije zakonski naslednik u istom položaju kao bračni drug. Testament može biti važan, ali se moraju uzeti u obzir prava nužnih naslednika.

Da li vanbračni partner može da dobije porodičnu penziju?

Može ako su ispunjeni zakonski uslovi. U pravilu, vanbračna zajednica treba da je trajala najmanje tri godine ili da partneri imaju zajedničko dete, a njeno postojanje mora biti utvrđeno pravnosnažnim rešenjem suda.

Da li dete rođeno van braka ima ista nasledna prava?

Da, kada je pravno utvrđeno roditeljstvo, dete ima ista osnovna nasledna prava prema roditelju kao dete rođeno u braku.