Poštovani,
Suprug i ja posedujemo sledeće:
– kuću i imanje kupljene od novca stečenog prodajom prethodno zajednički stečenog stana (uredno uknjiženo i uneto u katastar);
– auto koji je kupljen na moje ime radi oslobađanja od carinjenja (80% sam invalid), čije sam vlasništvo pre neku godinu ugovorom o poklonu prenela na supruga;
– devizni račun koji se vodi na njegovo ime, a na kojem je naša zajednička ušteđevina;
– devizni račun na moje ime na kojem je novac dobijen od roditelja na osnovu ugovora o raspodeli imovine za života, a za koji moj suprug ima punomoćje;
Dakle sve što imamo stečeno je u braku, osim novca na mom deviznom računu.
Od potomaka suprug ima sina iz prethodnog braka i unuku, a ja imam roditelje, brata i bratanca. Moj suprug svom sinu ne želi da ostavi ni prebijenog cvonjka, unuku i ne poznaje, a za nju je saznao posredno… od bivšeg kolege kada je devojčica imala već 3-4 godine.
Želeli bismo da svako od nas nasledi kompletnu zaostavštinu onog drugog, i to tako da budemo sigurni da onaj koji ostane neće biti uznemiravan od strane zakonskih naslednika.
Razmišljali smo da ostavimo testamente, ali smo se raspitali i shvatili da to ne bi bila nikakva garancija i sigurnost da će ostaviočeva volja biti ispoštovana.
Zatim smo razmatrali mogućnost da sa nekim potpišemo ugovor o doživotnom izdržavanju, pa nam je i o toj mogućnosti rečeno da nije pouzdana, te da je lako oboriva.
I kao poslednju soluciju je suprug predložio da sve prepišemo na mene te da se ja uknjižim u katastru i vodim kao jedini vlasnik kuće i placa – zbog činjenice da bi iza mene u prvom naslednom redu sa njim ostali moji vremešni roditelji, a iza njega sin ili unuka.
Nadam se da nisam zakomplikovala i da je moje pitanje jasno, dakle:
Da li je moguće prebaciti svu našu zajedničku imovinu na mene?
Postoji li ikakva mogućnost da to jednog dana bude osporavano?
Srdačan pozdrav i hvala unapred,
Poštovana,
Uvek interesantna tema ostavinskog postupka, o kojoj smo i nedavno pisali.
Ostavilac, odnosno u Vašem slučaju suprug, može testamentom isključiti nužnog naslednika (sina) ukoliko se ispuni zakonski uslov da se nužni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega.
Kao primeri za ove povrede u zakonu o nasleđivanju su navedeni: grub i uvredljiv odnos prema ostaviocu, umišljajno činjenje krivičnog dela prema ostaviocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju i odavanje neradu i nepoštenom životu.
Da bi ovakvo isključenje bilo punovažno, neophodno je da bude učinjeno
– u obliku potrebnom za zaveštanje (testament),
– da je učinjeno na nesumnjiv način (poželjno je navesti i uzrok isključenja) i
– da uzrok za isključenje postoji u trenutku ostaviočeve smrti.
Kako je moguće osporiti testament, odnosno moguće je podneti zahtev da se izvrši redukcija testamenta zbog povrede nužnog naslednog dela, a koji bi Vama predstavljao uznemiravanje, pokušaćemo da tu mogućnost sinu iz prvog braka svedemo na minimum.
Najbolje rešenje u Vašem slučaju bilo bi da sa suprugom napravite sporazum o deobi zajedničke imovine, u kome bi Vi dobili recimo 70% udela u istoj, a ostatak koji bi ostao na ime supruga, od 30% da suprug testamentom ostavi Vama.
Na taj način bi se prostor za nasleđivanje sinu iz prvog braka dosta suzio, a njegov nužni deo postao jako mali, pa mu se verovatno ne bi isplatio ulazak u spor oko redukcije testamenta.
Vrlo je važno da i nekretnine koje bi ovim sporazumom dobili upišete u katastar nepokretnosti na svoje ime.
Hvala na detaljno izloženom problemu.
Srdačan pozdrav.
