Ostavinski postupak: koliko traje, koliko košta i kako se deli nasledstvo?

Kada neko premine, porodica se pored gubitka bliske osobe suočava i sa praktičnim pitanjima: ko nasleđuje stan ili kuću, šta se dešava sa novcem na bankovnom računu, koliko košta ostavinski postupak i šta ako se naslednici ne slažu?

U Srbiji se nasleđivanje najčešće rešava u ostavinskom postupku. U njemu se utvrđuje ko su naslednici, koja imovina čini zaostavštinu i koji deo pripada svakom nasledniku.

Postupak se pokreće pred sudom, koji njegovo sprovođenje najčešće poverava javnom beležniku.

U nastavku objašnjavamo kako izgleda ostavinski postupak, koliko može da traje i košta, ko nasleđuje imovinu ako nema testamenta i šta možete da uradite ako među naslednicima postoji spor.

1. Šta je ostavinski postupak?

Ostavinski postupak je postupak u kojem se utvrđuje ko ima pravo da nasledi imovinu preminule osobe i šta sve ulazi u njenu zaostavštinu.

Zaostavština može da obuhvati:

• stan, kuću, zemljište i druge nepokretnosti
• novac na bankovnim računima i štednju
• automobile i druge vrednije pokretne stvari
• udele u privrednim društvima
• potraživanja prema drugim licima
• druga imovinska prava i obaveze koje se nasleđuju

Međutim, nije sve što je preminula osoba koristila automatski i njena isključiva imovina. Na primer, stan kupljen tokom braka može predstavljati zajedničku imovinu supružnika, čak i kada je u katastru upisan samo jedan supružnik.

Zbog toga je ponekad potrebno prvo utvrditi šta pripada nadživelom supružniku, a tek zatim šta ulazi u zaostavštinu i deli se među naslednicima.

Više o ovoj razlici pročitajte u našem tekstu Podela imovine stečene u braku.

Osnovna pravila nasleđivanja uređuje Zakon o nasleđivanju, dok se postupak raspravljanja zaostavštine uređuje i Zakonom o vanparničnom postupku.

2. Kako se pokreće ostavinski postupak?

Ostavinski postupak se, po pravilu, pokreće po službenoj dužnosti kada sud sazna za smrt nekog lica. Podaci potrebni za pokretanje postupka uobičajeno se dostavljaju sudu nakon evidentiranja smrti.

Sud zatim preduzima potrebne radnje i može poveriti vođenje postupka javnom beležniku kao svom povereniku.

Ako ste naslednik, najčešće ne morate samostalno da podnosite zahtev samo da bi postupak počeo.

Ipak, ako protekne duže vreme, a niste dobili nikakvo obaveštenje, možete se obratiti nadležnom sudu i proveriti da li je predmet formiran i u kojoj je fazi.

Nadležnost se određuje prema pravilima postupka, koja su povezana sa poslednjim prebivalištem, odnosno boravištem preminule osobe i drugim zakonom propisanim okolnostima.

Praktičan pregled postupka možete pronaći u vodiču Otvorenih vrata pravosuđa – Vodič kroz ostavinski postupak.

3. Kako izgleda ostavinski postupak, korak po korak?

Ostavinski postupak se uobičajeno odvija kroz nekoliko faza.

Prvi korak: utvrđivanje naslednika

Potrebno je utvrditi ko su potencijalni zakonski ili testamentarni naslednici. Ako postoji testament, ispituju se njegova relevantnost i pravna valjanost.

Drugi korak: utvrđivanje zaostavštine

Prikupljaju se podaci o imovini preminule osobe, uključujući nepokretnosti, račune, udele u društvima i druga prava. Važno je utvrditi i da li postoje dugovi.

Treći korak: pozivanje naslednika

Sud ili javni beležnik poziva naslednike i druge relevantne učesnike da učestvuju u postupku i izjasne se o pitanjima važnim za nasleđivanje.

Četvrti korak: nasledničke izjave

Naslednici se izjašnjavaju o prihvatanju ili odricanju od nasleđa. Ako postoje sporovi ili primedbe, one se razmatraju u skladu sa pravilima postupka.

Peti korak: rešenje o nasleđivanju

Kada se ispune uslovi za okončanje postupka, donosi se rešenje o nasleđivanju kojim se utvrđuju naslednici i njihovi nasledni delovi.

Nakon pravnosnažnosti rešenja, ono služi kao osnov za ostvarivanje naslednih prava i odgovarajuće promene u javnim evidencijama, na primer u katastru nepokretnosti.

4. Koliko traje ostavinski postupak?

Ne postoji jedan rok u kojem se završava svaki ostavinski postupak. Trajanje zavisi od složenosti predmeta, broja naslednika, dostupnosti dokumentacije i toga da li postoji spor.

Ako su naslednici poznati, imovina može lako da se utvrdi i svi se slažu oko svojih prava, postupak može biti završen relativno brzo.

Postupak se može produžiti ako:

• nije moguće pronaći ili uredno pozvati nekog naslednika
• nedostaju podaci o imovini
• postoji testament čija se valjanost osporava
• naslednici se ne slažu oko toga šta ulazi u zaostavštinu
• postoji spor oko naslednih prava ili veličine naslednih delova

Poseban problem nastaje kada se spor ne može rešiti u samom ostavinskom postupku.

Ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, sud može prekinuti postupak i uputiti učesnike da sporno pitanje reše u parnici. Tada ukupno rešavanje naslednih odnosa može trajati znatno duže.

5. Koliko košta ostavina kod notara?

Troškovi ostavinskog postupka zavise, između ostalog, od vrednosti zaostavštine i radnji koje je potrebno sprovesti.

Kada javni beležnik vodi postupak kao poverenik suda, njegova nagrada i troškovi obračunavaju se prema važećoj javnobeležničkoj tarifi. U zavisnosti od slučaja, mogu nastati i drugi troškovi povezani sa pribavljanjem dokumentacije ili posebnim radnjama.

Zato nije moguće navesti jedan iznos koji bi važio za svaku ostavinu. Za pouzdanu procenu potrebno je uzeti u obzir konkretnu vrednost imovine i važeća tarifna pravila.

Aktuelne informacije o javnobeležničkim tarifama potražite na sajtu Javnobeležničke komore Srbije.

Detaljnije o troškovima pročitajte u našem tekstu Koliko košta ostavina kod notara?.

6. Ko nasleđuje imovinu ako nema testamenta?

Ako preminula osoba nije ostavila punovažan testament, primenjuju se pravila zakonskog nasleđivanja.

Zakon određuje nasledne redove i uslove pod kojima određeni srodnici i bračni drug mogu da naslede imovinu.

Prvi nasledni red: deca i bračni drug

Ako iza preminule osobe ostanu bračni drug i deca, oni po pravilu nasleđuju na jednake delove.

Primer: Preminuli je ostavio suprugu i dvoje dece. Ako zaostavština iznosi 9.000.000 dinara i nema okolnosti koje menjaju zakonsku raspodelu, svakome pripada po 3.000.000 dinara.

Važno je, međutim, da se ovaj obračun odnosi na zaostavštinu koja se zaista nasleđuje.

Ako je, na primer, stan kupljen tokom braka i predstavlja zajedničku imovinu supružnika, najpre treba utvrditi deo koji pripada nadživelom supružniku. Tek deo koji pripada preminulom ulazi u zaostavštinu i deli se među naslednicima.

Šta ako preminuli nema decu?

Ako nema potomaka, primenjuju se pravila narednog naslednog reda. Pod zakonskim uslovima, naslednici mogu biti bračni drug i roditelji preminule osobe, odnosno njihovi potomci u slučajevima predviđenim zakonom.

Ako nema naslednika iz bližih naslednih redova, primenjuju se pravila o daljim naslednim redovima.

Zato se nasledstvo ne može pouzdano odrediti samo na osnovu toga ko je najbliži živi srodnik. Važni su porodični odnosi, postojanje potomaka, bračnog druga, roditelja i drugih potencijalnih naslednika.

7. Šta ako postoji testament?

Testament je izjava poslednje volje kojom osoba određuje kako će se njenom imovinom raspolagati nakon smrti, u granicama koje zakon dopušta.

Ako postoji punovažan testament, nasleđivanje se sprovodi u skladu sa njim, uz poštovanje prava nužnih naslednika i drugih zakonskih ograničenja.

Važno je proveriti:

• da li testament ispunjava zakonske uslove forme
• da li obuhvata svu imovinu ili samo njen deo
• da li postoje nužni naslednici koji imaju pravo na nužni deo
• da li postoje razlozi zbog kojih se testament može osporavati

Samo postojanje testamenta ne znači da su isključena sva prava drugih naslednika. U određenim okolnostima, zakonski nužni naslednici mogu zahtevati zaštitu svog nužnog dela.

Pročitajte i naš tekst Bračnom partneru u nasledstvo sve, a sinu ništa, koji obrađuje pitanje odnosa između prava bračnog druga i potomaka.

8. Šta je nužni nasledni deo?

Nužni deo je zakonom zaštićen deo zaostavštine koji određenim naslednicima može pripasti čak i kada je preminula osoba testamentom raspolagala imovinom drugačije.

Nužni naslednici su, pod zakonskim uslovima, potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji i određeni drugi srodnici.

Za potomke, usvojenike i bračnog druga nužni deo po pravilu iznosi polovinu njihovog zakonskog naslednog dela. Za ostale nužne naslednike po pravilu iznosi trećinu zakonskog naslednog dela. Pravo na nužni deo zavisi od ispunjenosti zakonskih uslova.

Primer: Ako bi dete, da nema testamenta, po zakonu nasledilo jednu trećinu zaostavštine, njegov nužni deo po pravilu iznosi polovinu tog dela, odnosno jednu šestinu obračunske vrednosti zaostavštine.

Nužni deo ne znači automatski da se testament poništava u celini. U zavisnosti od okolnosti, zaštita nužnog dela može zahtevati smanjenje testamentarnih raspolaganja ili vraćanje poklona u meri potrebnoj za njegovo namirenje.

Pravila su detaljnije uređena Zakonom o nasleđivanju.

9. Da li mogu da se odreknem nasledstva?

Naslednik može da se odrekne nasleđa, ali je važno da pre davanja izjave razume njene pravne posledice.

Odricanje od nasleđa ne može biti delimično i, po pravilu, ne može se opozvati. Zakon predviđa mogućnost poništaja izjave ako je data usled prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Posebno treba razlikovati obično odricanje od izjave kojom se nasledni deo ustupa drugom nasledniku. Ustupanje naslednog dela ima drugačije pravne posledice i može otvoriti i pitanja koja se odnose na poklon.

Pre odluke treba uzeti u obzir i dugove preminule osobe. Naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine. Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za te dugove po osnovu nasleđivanja.

Ako postoje dugovi, krediti, jemstva ili nejasnoće u vezi sa imovinom, nemojte donositi odluku samo na osnovu usmenih informacija. Najpre proverite šta ulazi u zaostavštinu i kakve posledice izjava može imati.

10. Da li se nasleđuju i dugovi preminule osobe?

Da. Naslednici mogu odgovarati za dugove preminule osobe, ali je njihova odgovornost zakonom ograničena.

Prema Zakonu o nasleđivanju, naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine. Kada postoji više naslednika, primenjuju se zakonska pravila o njihovoj odgovornosti.

Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove preminule osobe po osnovu nasleđivanja.

Na primer, ako je preminula osoba imala kredit, pozajmicu ili dug koji nije izmiren, važno je utvrditi kolika je vrednost zaostavštine i kakva je pravna priroda obaveze. Posebnu pažnju treba obratiti na kredite obezbeđene hipotekom, jer poverilac može imati pravo da se namiri iz založene nepokretnosti u skladu sa zakonom i ugovorom.

Više o ovoj temi pročitajte u našem tekstu Dugovanje kao nasledstvo.

11. Šta ako se imovina pronađe tek nakon završetka ostavinskog postupka?

Ponekad se tek nakon donošenja rešenja otkrije dodatna imovina, na primer bankovni račun, nepokretnost ili udeo u privrednom društvu koji nisu bili obuhvaćeni prvobitnim postupkom.

Ako se naknadno pronađe imovina, može biti potrebno doneti dopunsko rešenje o nasleđivanju za tu imovinu, u skladu sa zakonom.

Ako se pojavi testament ili lice koje tvrdi da ima pravo na nasleđe, pravni put zavisi od konkretnih okolnosti i od toga koje su odluke već donete.

Zato je važno da se informacije o dodatnoj imovini ili drugim naslednicima dostave nadležnom organu i da se proveri koji postupak treba preduzeti.

12. Šta ako je preminuli živeo u vanbračnoj zajednici?

Pitanje nasleđivanja može biti složenije kada su preminula osoba i njen partner živeli u vanbračnoj zajednici.

Vanbračna zajednica ne daje partneru automatski isti položaj zakonskog naslednika kao brak. Ipak, vanbračni partner može, pod zakonskim uslovima, imati imovinska prava u vezi sa imovinom koju su partneri stekli zajedničkim radom tokom zajednice.

Zato treba razlikovati pravo na nasleđivanje od prava na izdvajanje sopstvenog dela zajednički stečene imovine. Ako postoji spor o tome šta pripada preminulom, a šta nadživelom partneru, može biti potrebno posebno sudsko postupanje.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Vanbračna ili bračna zajednica – mogući problemi.

13. Koja dokumenta su potrebna za ostavinski postupak?

Tačan spisak zavisi od vrste imovine i okolnosti slučaja. Korisno je pripremiti ili pronaći:

• podatke o preminuloj osobi i potencijalnim naslednicima
• podatke o nepokretnostima i dokumentaciju o vlasništvu
• podatke o bankovnim računima i drugoj imovini
• testament, ako postoji
• ugovore koji mogu biti važni za utvrđivanje vlasništva ili naslednih prava
• podatke o dugovima i potraživanjima
• dokumentaciju koja potkrepljuje posebne zahteve naslednika

Nije uvek neophodno da naslednici sami pribave svaku ispravu. Sud ili javni beležnik može do određenih podataka doći službenim putem, u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Ipak, korisno je da naslednici blagovremeno ukažu na imovinu, dugove i okolnosti koje su im poznate, naročito ako postoji mogućnost da neki podatak nije obuhvaćen postupkom.

14. Kada je korisno angažovati advokata?

U jednostavnim slučajevima, kada su naslednici poznati, imovina nesporna i svi se slažu oko svojih prava, postupak može biti relativno jednostavan.

Pravna pomoć može biti naročito korisna kada:

• postoji spor oko testamenta ili nužnog dela
• treba utvrditi da li stan ili kuća predstavljaju posebnu ili zajedničku imovinu supružnika
• jedan naslednik smatra da mu pripada veći deo imovine
• postoje dugovi ili imovina za koje drugi naslednici ne znaju
• naslednik razmatra odricanje od nasleđa
• postoji spor oko toga da li određena imovina uopšte ulazi u zaostavštinu

U ovakvim situacijama važno je razumeti pravni položaj pre davanja nasledničke izjave ili pokretanja dodatnog postupka.

Česta pitanja o ostavinskom postupku

Da li moram sam da pokrenem ostavinski postupak?

Postupak se po pravilu pokreće po službenoj dužnosti kada sud sazna za smrt. Ako nije pokrenut ili postoji razlog za dodatno postupanje, zainteresovano lice može se obratiti nadležnom sudu.

Da li se ostavinski postupak uvek vodi kod notara?

Ne. Postupak se pokreće pred sudom, koji njegovo sprovođenje najčešće poverava javnom beležniku. U određenim situacijama postupak može voditi sud.

Koliko traje ostavinski postupak?

Trajanje zavisi od složenosti predmeta. Ako su naslednici poznati, imovina utvrđena i nema spora, postupak može biti završen relativno brzo. Sporovi i dodatne parnice mogu znatno produžiti ukupno rešavanje naslednih odnosa.

Koliko košta ostavina kod notara?

Trošak zavisi od vrednosti zaostavštine i radnji koje su potrebne. Nagrada i troškovi obračunavaju se prema važećoj javnobeležničkoj tarifi. Više informacija nalazi se u tekstu Koliko košta ostavina kod notara?.

Može li dete biti izostavljeno iz testamenta?

Testamentom se može raspolagati imovinom u granicama zakona. Potomci su, pod zakonskim uslovima, nužni naslednici, pa izostavljanje iz testamenta ne znači automatski da nemaju pravo na nužni deo.

Da li naslednik odgovara za dugove preminulog?

Da, ali do visine vrednosti nasleđene imovine. Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove ostavioca po osnovu nasleđivanja. Više o tome pročitajte u tekstu Dugovanje kao nasledstvo.

Šta ako se naslednici ne slažu oko podele imovine?

Ako je sporno pitanje od kojeg zavisi pravo na nasleđe, sud može uputiti učesnike da spor reše u parnici. Ishod zavisi od konkretnih činjenica i dokaza.

Zaključak

Ostavinski postupak služi da se utvrdi ko nasleđuje imovinu preminule osobe, šta ulazi u zaostavštinu i koji deo pripada svakom nasledniku.

Ako su podaci potpuni i naslednici saglasni, postupak može biti jednostavan. Ako postoje testament, dugovi, zajednička imovina supružnika ili neslaganje među naslednicima, važno je razumeti pravila pre davanja nasledničke izjave i preduzimanja daljih koraka.

Najvažnije je da se najpre utvrde imovina koja zaista pripada zaostavštini, krug naslednika i eventualne okolnosti koje mogu uticati na raspodelu.