Nezakoniti otkaz ugovora o radu: najčešće greške i posledice po poslodavca

Kada odluči da zaposlenom uruči otkaz ugovora o radu, poslodavac često smatra da je dovoljno da postoji opravdan razlog. Zaposleni ne ostvaruje očekivane rezultate, krši radnu disciplinu ili ne poštuje svoje obaveze – i poslodavac želi da prekine radni odnos.

Međutim, opravdan razlog za otkaz nije dovoljan ako nisu ispunjeni i zakonski uslovi i sprovedena propisana procedura. Greške u postupku mogu dovesti do sudskog spora, dodatnih troškova i, u određenim slučajevima, obaveze vraćanja zaposlenog na rad.

Ovaj rizik posebno je izražen kod malih firmi i preduzetnika koji nemaju sopstvenu pravnu službu, pa se za pravna pitanja često oslanjaju na knjigovođu ili neformalne savete.

Upravo tu nastaju greške koje mogu skupo da koštaju. Više o tome pročitajte u tekstu Knjigovođe, koliko vremena trošite na pravna pitanja svojih klijenata?

Kada je otkaz ugovora o radu nezakonit?

Otkaz ugovora o radu mora imati zakonski osnov i biti sproveden u skladu sa pravilima koja važe za konkretan slučaj. Nije dovoljno da poslodavac smatra da zaposleni više nije potreban ili da nije zadovoljan njegovim radom.

U zavisnosti od razloga za otkaz, potrebno je ispuniti određene formalnosti, pripremiti odgovarajuću dokumentaciju i poštovati propisane rokove. Ako se ti zahtevi zanemare, zakonitost otkaza može biti osporena.

U praksi, među najčešćim problemima su otkaz bez pravilno sprovedene procedure, neosnovano proglašavanje zaposlenog tehnološkim viškom, nedostatak dokaza o lošem radu i korišćenje blanko otkaza.

Četiri najčešće greške prilikom otkaza zaposlenom

1. Otkaz bez pravilno sprovedene procedure

Čak i kada postoji opravdan razlog za otkaz zaposlenom, poslodavac može napraviti ozbiljnu grešku ako ne ispoštuje zakonom propisani postupak.

U zavisnosti od osnova za otkaz, to može podrazumevati pisano upozorenje, navođenje činjenica i dokaza, kao i ostavljanje roka zaposlenom da se izjasni. Dokumentacija mora biti odgovarajuća, a odluka o otkazu zasnovana na zakonskom osnovu.

Ako se neki od obaveznih koraka preskoči ili nepravilno sprovede, poslodavac rizikuje da sud utvrdi da je otkaz nezakonit.

Zato pre donošenja odluke treba proveriti konkretan razlog za otkaz i uslove propisane Zakonom o radu.

2. Proglašavanje zaposlenog tehnološkim viškom, a zatim zapošljavanje druge osobe

Poslodavac može imati opravdanu potrebu da smanji broj zaposlenih zbog ekonomskih, organizacionih ili tehnoloških promena. Problem nastaje kada se tehnološki višak koristi kao formalni razlog za prekid radnog odnosa sa konkretnim zaposlenim, a zatim se angažuje druga osoba za iste ili suštinski iste poslove.

Odluka o prestanku potrebe za radom zaposlenog mora imati stvarno uporište u promenama u poslovanju. Ako okolnosti ukazuju na to da je proglašenje tehnološkog viška bilo samo izgovor, zakonitost otkaza može biti dovedena u pitanje.

Pre takve odluke važno je proveriti da li postoje zakonski uslovi, koje obaveze poslodavac ima i da li je postupak pravilno sproveden.

3. „Loše radi“, ali nema dokaza

Poslodavac može biti nezadovoljan kvalitetom rada zaposlenog, njegovom efikasnošću ili odnosom prema radnim obavezama. Međutim, subjektivno nezadovoljstvo nije isto što i dokaz da postoje zakonski uslovi za otkaz.

Ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti, poslodavac mora da bude u mogućnosti da svoje tvrdnje potkrepi konkretnim činjenicama i dokumentacijom. U zavisnosti od osnova za otkaz, zakon može zahtevati prethodno pisano obaveštenje, odgovarajuća uputstva ili primeren rok za poboljšanje rada.

Bez dokaza i poštovanja propisanog postupka, poslodavac može imati ozbiljan problem da opravda odluku u slučaju sudskog spora.

4. Blanko otkaz – zašto je rizičan za poslodavca?

Blanko otkaz je praksa u kojoj zaposleni unapred potpisuje izjavu o otkazu ili drugi dokument koji poslodavac kasnije može da upotrebi za prekid radnog odnosa.

Takva praksa može stvoriti ozbiljan pravni rizik. Potpis zaposlenog na dokumentu ne znači automatski da je prestanak radnog odnosa zakonit, naročito ako okolnosti ukazuju na pritisak ili zloupotrebu dokumenta.

Poslodavci koji se oslanjaju na blanko izjave umesto na zakonom propisanu proceduru mogu se suočiti sa sudskim sporom i dodatnim troškovima.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Blanko otkaz više ne prolazi na sudu – kazne su ozbiljne.

Šta ako zaposleni zloupotrebljava svoja prava?

Nisu svi problemi u radnom odnosu posledica grešaka poslodavca. Dešava se i da zaposleni ne izvršava svoje obaveze, krši radnu disciplinu ili koristi svoja prava suprotno njihovoj svrsi.

Poslodavac u takvim situacijama ima na raspolaganju zakonske mehanizme. Međutim, nezadovoljstvo ponašanjem zaposlenog ne daje mu pravo da preskoči propisanu proceduru ili da odluku o otkazu zasnuje na pretpostavkama.

Ključno je da se povrede radnih obaveza dokumentuju i da se postupa u skladu sa zakonom. Tako poslodavac štiti svoje poslovanje i mogućnost da, ako dođe do spora, opravda svoju odluku.

Više o izazovima sa kojima se poslodavci susreću pročitajte u tekstu Poslodavci kao taoci svojih zaposlenih.

Kakve su posledice nezakonitog otkaza?

Ako zaposleni ospori otkaz ugovora o radu, a sud utvrdi da je otkaz bio nezakonit, poslodavac može snositi značajne finansijske i druge posledice.

U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja i sudske odluke, posledice mogu obuhvatiti:

• vraćanje zaposlenog na rad;
• naknadu izgubljene zarade i pripadajućih doprinosa;
• naknadu štete u slučajevima predviđenim zakonom;
• troškove sudskog postupka.

Zbog toga nezakonit otkaz nije samo administrativna greška. Može postati dugotrajan problem koji opterećuje poslovanje, odnose u firmi i finansije poslodavca.

Pravovremena provera dokumentacije i postupka često je jednostavnija od rešavanja problema nakon što spor već počne.

Šta ako zaposleni prijavi poslodavca Inspekciji rada ili Poreskoj upravi?

Zaposleni koji smatra da su mu povređena prava može se obratiti nadležnim institucijama. Zato je važno da poslodavac uredno vodi dokumentaciju i poštuje propise koji se odnose na radne odnose i isplatu zarada.

Inspekcija rada kontroliše primenu propisa iz oblasti rada. Kontakt podatke nadležnih kancelarija možete pronaći na zvaničnoj stranici Ministarstva za rad.

Poreska uprava postupa u okviru svojih nadležnosti kada postoji sumnja na poreske nepravilnosti. Na primer, ako se deo zarade isplaćuje „na ruke“, mimo zvanične evidencije, takva isplata može otvoriti pitanja poreske odgovornosti. Nepravilnosti je moguće prijaviti putem zvaničnog obrasca Poreske uprave.

Prijava nadležnoj instituciji ne znači automatski da je poslodavac prekršio zakon. Ipak, uredna dokumentacija, pravilno sprovedeni postupci i pravovremena pravna podrška mogu pomoći da se problemi prepoznaju i reše pre nego što prerastu u ozbiljniji spor.

Zašto su male firme posebno izložene riziku?

Velike kompanije uglavnom imaju pravnu službu ili stalne spoljne advokate koji proveravaju važne odluke. U malim firmama i kod preduzetnika, pravna pitanja često se rešavaju usput, uz pomoć knjigovođe ili na osnovu iskustava drugih poslodavaca.

Problem je što računovodstveni i pravni poslovi nisu isto. Greška u obračunu može se ispraviti, ali greška u postupku otkaza može dovesti do dugotrajnog spora i znatnih troškova.

Važno je razlikovati računovodstvene i administrativne usluge od pružanja pravne pomoći. Član 67 Ustava Republike Srbije uređuje pravo na pravnu pomoć i njeno pružanje, dok član 342 Krivičnog zakonika propisuje krivično delo nadripisarstva. Da li određeno postupanje potpada pod te odredbe zavisi od konkretnih okolnosti.

Za poslodavca je, nezavisno od toga, najvažnije da ne snosi posledice zbog pravnog saveta koji nije bio dovoljno stručan ili tačan. Kada je reč o otkazu zaposlenom, ugovorima ili drugim odlukama sa ozbiljnim pravnim i finansijskim posledicama, pravovremena konsultacija sa advokatom može sprečiti mnogo veći problem.

Kako da proverite da li je otkaz ugovora o radu pravilno pripremljen?

Pre nego što zaposlenom uručite otkaz, proverite:

• Da li postoji zakonom propisan razlog za otkaz?
• Da li imate dokumentaciju i dokaze koji potkrepljuju taj razlog?
• Da li je potrebno prethodno pisano upozorenje ili drugi obavezni korak?
• Da li je zaposlenom omogućeno da se izjasni kada zakon to zahteva?
• Da li su svi rokovi i formalnosti ispoštovani?
• Da li postoje posebne okolnosti zbog kojih advokat treba da pregleda dokumentaciju pre donošenja odluke?

Ako na bilo koje pitanje nemate siguran odgovor, bolje je proveriti postupak pre nego što uručite otkaz.

Jedna pravna konsultacija može koštati nekoliko hiljada dinara. Nezakonit otkaz može dovesti do višestruko većih troškova.

Pravna podrška za poslodavce – pre nego što problem postane spor

Ne morate čekati da zaposleni podnese tužbu da biste potražili pravni savet.

Putem naše web i mobilne aplikacije imate pristup timu specijalizovanih advokata, uz unapred poznatu mesečnu cenu. U svim paketima uključena je i inicijalna pravna revizija, bez dodatne naknade, koja pomaže da prepoznate slabe tačke u poslovanju i dobijete konkretne preporuke.

Umesto da pravna pitanja rešavate tek kada nastane problem, možete da se obratite advokatu na vreme i proverite dokumentaciju i postupak pre donošenja važne odluke.

Pre nego što uručite otkaz, proverite da li je sve urađeno kako treba.