Mnogi poslodavci i dalje veruju da ih unapred potpisan otkaz ili sporazumni raskid bez datuma štiti ako „nešto krene po zlu“ sa zaposlenim. U praksi – to više ne funkcioniše.
Ovakvi dokumenti se vrlo lako forenzički veštače – može se utvrditi naknadno dopisivanje, različiti rukopisi, datumi i izmene sadržaja. Sudovi danas ne gledaju samo potpis na papiru. Gleda se kada je dokument potpisan, u kakvim okolnostima, da li je postojao pritisak prilikom zapošljavanja, da li je obrazac bio unapred pripremljen i da li se takva praksa ponavlja kod više zaposlenih.
Posebno je važno da se u ovakvim slučajevima često koriste i svedočenja drugih zaposlenih, koji potvrđuju da je ista praksa postojala prilikom zapošljavanja i da su i oni potpisivali slične „blanko“ dokumente. To sudu daje jasan obrazac ponašanja poslodavca, a ne izolovan slučaj.
Zakon o radu jasno zabranjuje da se zasnivanje radnog odnosa uslovljava prethodno potpisanom izjavom o otkazu. Takvi dokumenti nisu „sigurnosna mreža“, već potencijalni dokaz nezakonite prakse.
Posledice za poslodavca nisu samo pravne, već i finansijski ozbiljne. Ako se utvrdi da je radni odnos prestao nezakonito, poslodavac može biti obavezan da isplati zaostale zarade, doprinose, kamate i troškove postupka. Uz to, za ovakve povrede Zakona o radu predviđene su i novčane kazne koje za pravna lica mogu ići i do više miliona dinara, uz odgovornost odgovornog lica u firmi.
Dodatno, u Srbiji se trenutno vodi oko 160.000 radnih sporova, a poslodavci u velikom broju tih slučajeva gube postupke upravo kada pokušaju da radni odnos „reše“ ovakvim unapred potpisanim papirima.
Još jedan čest problem je što ovakvi obrasci nastaju iz loše postavljene dokumentacije u firmi. Ugovori o radu, pravilnici, sistematizacija radnih mesta i interne procedure često nisu usklađene sa zakonom, pa se onda pokušava „prečicom“ kroz blanko otkaz. Poseban problem je što takve ugovore i obrasce vrlo često ne izrađuju pravnici, već knjigovođe ili administrativni šabloni koji nisu usklađeni sa sudskom praksom.
Važno je razumeti i suprotnu stranu – postoje potpuno zakoniti načini da se radni odnos raskine kada za to postoje razlozi. Otkaz zbog neostvarivanja rezultata rada, povrede radne obaveze, nepoštovanja radne discipline ili organizacionih promena je moguć. Ali on zahteva da je firma unapred pravno uređena: ugovor o radu, pravilnici i akt o sistematizaciji moraju biti međusobno usklađeni i u skladu sa Zakonom o radu. Tek tada otkaz ima čvrst pravni osnov.
Ironično, blanko otkaz se najčešće koristi upravo tamo gde pravna dokumentacija nije sređena. A upravo to je razlog zbog kog na sudu takvi dokumenti najčešće padaju.
U zemlji u kojoj su radni sporovi među najčešćim sudskim postupcima, oslanjati se na blanko otkaz nije zaštita – već ozbiljan pravni i finansijski rizik.
Mnogo je jeftinije i sigurnije urediti ugovore, pravilnike i interne procedure na vreme, nego kasnije objašnjavati sudu zašto je jedan „standardni obrazac“ zapravo korišćen mimo zakona.
