Obaveza banke, a namet građanima

Osim kamate i početnih troškova prilikom dobijanja kredita, građane i kasnije povremeno sačeka još po neki trošak…

Da li je to po zakonu? Šta kaže Narodna banka? Kako se banke ponašaju? Ima li rešenja?

Iako su sa izmenama propisa, nestali mnogi “skriveni troškovi”, banke i dalje u ugovorima nameću dažbine korisnicima stambenih kredita, na koje oni nisu računali u vreme kada su se zaduživali. Jedan od ovakvih troškova je i procena vrednosti nekretnine, koja inače košta od 50 do 100 evra, a koja se prebacuje na teret građanima pod “izgovorom” da je to – zakonska obaveza.

Jeste zakonska, ali nije obaveza za građane, nego za banku…

NBS je 2008. godine donela Odluku o dostavljanju podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i kreditima obezbeđenim hipotekom, i tako naložila bankama da jednom u tri godine moraju da procene vrednost imovine pod hipotekom, jer kako znamo, vrednost nepokretnosti se menja.

Tako su mnogi korisnici kredita zatečeni kada im, posle dvadeset i nešto uplaćenih rata, iz banke najave da bi trebalo da ponovo urade procenu vrednosti hipoteke i to u “njihovoj”, tj. preporučenoj agenciji.

Na pitanje da li banka može da zahteva od korisnika da snosi troškove procene nepokretnosti u odgovoru NBS piše:

“Obavezu redovnog praćenja vrednosti nepokretnosti banka može, saglasno svojoj poslovnoj politici i opštim uslovima poslovanja, da pri odobravanju kredita ugovori kao obavezu korisnika kredita, tj. da ugovori da korisnik kredita snosi troškove procene nepokretnosti u toku otplate kredita.

To znači da ukoliko je ugovorom o kreditu predviđeno da korisnik kredita, na zahtev banke, vrši procenu nepokretnosti nad kojom je stavljena hipoteka ili da plaća troškove procene, onda se ta obaveza mora i ispunjavati.”

Kako NBS nije precizirala ko snosi troškove ponovne procene hipoteke, pojedinim bankama je to bilo dovoljno da ovaj namet prebace na teret korisnika kredita. Međutim, ova odluka NBS se odnosi na banke, a ne na građane.

NBS je dala opciju da banka može svojim opštim uslovima poslovanja, da oslobodi korisnika kredita plaćanja tih troškova, tako što bi tržišnu vrednost nepokretnosti proveravala iz rešenja Poreske uprave o utvrđivanju poreza na imovinu, pa ipak  većina banaka odbija da prihvati ovakvu procenu.

Justicija svoje klijente savetuje, da pre potpisivanja ugovora o kreditnom finansiranju, dobro pročitaju ugovor koji potpisuju i posebno obrate pažnju na ove delove, pa ukoliko je moguće, traže izmenu ugovora, ili banku koja nema ove klauzule u ugovornoj obavezi.

Share on facebook
Podeli
Share on twitter
Tvituj
Share on email
Pošalji
Share on linkedin
Objavi

Možda vas zanima i

Da li ste spremni da probate Justiciju?

Neka Vaš biznis bude pravno zaštićen