Poslodavci kao taoci svojih zaposlenih

Sve češće možemo čuti o anomalijama koje su nastale usled poremećenih odnosa između poslodavaca i zaposlenih, pa se čak govori i o tome da su poslodavci postali taoci svojih zaposlenih.

Nije sve baš tako crno kao što deluje. Zakon prepoznaje različite situacije i daje poslodavcu mogućnost da zaštiti svoje interese.

U nastavku ćemo navesti nekoliko primera i objasniti šta poslodavac može da uradi.

Zaposleni ne dolazi na posao

Neopravdani izostanak može predstavljati povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline i, ako su ispunjeni zakonski i interni uslovi, biti osnov za otkaz. Ali otkaz nije automatski – mora se sprovesti procedura koja je jasno propisana zakonom.

Zato je važno da poslodavac unapred zna šta piše u pravilniku i ugovoru o radu.

Fiktivna bolovanja – gde prestaje sumnja, a gde počinje dokazivanje?

Još veći problem nastaje kada zaposleni često odlazi na bolovanje.

Vrati se na posao nekoliko dana, pa ponovo otvori bolovanje. Poslodavac plaća, posao trpi, a istovremeno sumnja da zaposleni možda radi na drugom mestu – sve češće online.

A ko će utvrditi da li je radnik zaista bolestan? Sumnja nije isto što i dokaz!

Ako radnik „udara ispod pojasa“, zašto ne bi i poslodavac? Naravno, ne tako što će kršiti zakon, već tako što će iskoristiti ono što mu zakon omogućava.

A onda dolazimo do mnogo „kreativnijih“ rešenja.

Poslodavac zaposlenom usmeno kaže da nema mnogo posla i da sledeće nedelje ne mora da dolazi na posao, odnosno da koristi odmor. Nema mejla, nema papira, nema svedoka. Kada se zaposleni vrati, poslodavac njegovo odsustvo tretira kao neopravdano i uručuje mu otkaz.

To je upravo onaj udarac ispod pojasa koji može delovati kao elegantno rešenje, ali poslodavca može skupo koštati ako se utvrdi da je otkaz nezakonit.

Blanko otkazi – još jedan pokušaj da se problem reši unapred

Neki poslodavci pokušavaju da se zaštite tako što od zaposlenog unapred traže potpis na blanko otkazu, verujući da će tako kasnije moći jednostavno da prekinu radni odnos.

Takav dokument ne predstavlja zakonit način za otkaz zaposlenom i može poslodavcu napraviti ozbiljan problem upravo onda kada pomisli da je sebi obezbedio zaštitu. Detaljnje o tome u tekstu blanko otkazi padaju u vodu.

Umesto blanko otkaza, potrebno je unapred urediti pravila i dokumentaciju i, kada za to dođe vreme, sprovesti odgovarajući postupak.

Kada zaposleni namerno radi manje nego što bi trebalo

Radnici ponekad namerno pribegavaju malom radnom učinku tokom radnog vremena i time „prisiljavaju“ poslodavca da ih angažuje prekovremeno ili vikendom. A prekovremeni, noćni rad i rad vikendom poslodavca koštaju mnogo više nego redovni rad.

Naš zakon poznaje ovu problematiku i dozvoljava poslodavcu da propiše normu ili standardni radni učinak.

Ako je, na primer, normom predviđeno da radnik za osam sati proizvede osam komada proizvoda, a on proizvede samo četiri, može biti plaćen samo za ta četiri komada, ako je takav sistem zarade i učinka zakonito uređen.

Zato je važno da se na kraju smene sačini zapisnik o ostvarenom učinku i da radnik potpiše evidenciju.

Naravno, postoje ograničenja. Ako je, na primer, mašina bila u kvaru, vreme njenog zastoja i posledično manji učinak ne mogu se pripisati radniku, jer za to nije odgovoran.

Problem nije kada zaposleni jednom napravi grešku. Problem nastaje kada loš učinak postane pravilo.

Kada samo jedan zaposleni zna da radi posao

Ako samo jedan zaposleni zna da radi određeni posao, on vrlo brzo postaje nezamenljiv. A kada zaposleni postane nezamenljiv, poslodavac postaje njegov talac.

Ugovorom o radu ili internim aktima može se jasno predvideti obaveza zaposlenog da svoje znanje i iskustvo prenese na druge i obuči ih za posao koji obavlja.

Kako poslodavci postaju „taoci“ zaposlenih?

Postepeno i neprimetno.

Jednom se progleda kroz prste za kašnjenje. Drugi put za loš rad. Treći put za nepoštovanje pravila.

Tako ono što je počelo kao izuzetak postaje pravilo. A kada jedan zaposleni dobija privilegije koje drugi nemaju, vrlo brzo se pojavljuje pitanje: „Ako može on, zašto ne bismo i mi?“

Poslodavac tada shvati da je zaposlenom mnogo lakše da kaže „neću“ nego njemu da kaže „moraš“.

Koja zakonska rešenja poslodavac ima na raspolaganju?

Zakon ne ostavlja poslodavca bez zaštite.

U zavisnosti od situacije, moguće je reagovati zbog povrede radne obaveze, nepoštovanja radne discipline, neopravdanog izostanka, neostvarivanja rezultata rada i drugih razloga predviđenih zakonom i internim aktima.

Ali jedno je ključno:

Nije dovoljno biti u pravu. Potrebno je to i dokazati!

Zato su pravilnici, ugovori, upozorenja, evidencije i druga dokumentacija mnogo važniji nego što se čini dok je sve u redu.

Nezakoniti otkaz može napraviti još veći problem

Kada problem sa zaposlenim eskalira, poslodavac često želi samo jedno – da ga što pre otpusti.

Tu se greške najskuplje plaćaju.

Ako otkaz nije sproveden u skladu sa zakonom, poslodavac može dobiti novi problem: sudski spor, vraćanje zaposlenog na posao, naknadu zarada i doprinosa, kamate i druge troškove.

Više o tome pročitajte u tekstu „Nezakoniti otkaz“.

Primer iz prakse: fabrika u kojoj su radnici „morali da nose pelene“

Drastičan primer takve zloupotrebe (nedostatka norme) se desio u jednoj stranoj firmi koja posluje u našoj zemlji, gde su radnici dobar deo svog redovnog radnog vremena provodili u WC-u – ne obavljajući svoje fiziološke potrebe, već pušeći. U odvodima tog WC-a je bilo toliko pikavaca da je WC vrlo često bio zapušen i van upotrebe. Kada su poslodavci počeli da se na zakoniti način bore protiv takvih postupaka radnika, koristeći sve četiri gore navedene metode, u novinama je osvanuo naslov da u toj fabrici radnici ne mogu da koriste toalete, već moraju da nose pelene. Na veoma suptilan način, mediji su prenebregli činjenicu da su te toalete radnici sami zapušili, i umnogome ih koristili kako bi umanjili svoj učinak tokom redovnih radnih sati.