Knjigovođa se bavi radnim pravom – medveđa usluga za klijenta, muka za knjigovođu

U mnogim malim firmama knjigovođa se, pored svog osnovnog posla, bavi i pravnim pitanjima.

Razlog je jednostavan – dostupnost i poverenje. Knjigovođa je osoba koju vlasnik firme poznaje, kojoj se svakodnevno obraća i kojoj već plaća uslugu. Kada se pojavi pravni problem, najlakše je pitati njega.

Ono što deluje kao praktično rešenje, međutim, često može da postane skupa greška.

Knjigovođe se bave obračunima poreza i doprinosa, vođenjem poslovnih knjiga i izradom bilansa. Pravne zamke su nešto drugo. One se najčešće kriju u ugovorima, odnosima sa poslovnim partnerima, zaposlenima ili odgovornosti prema trećim licima.

Jedna pogrešna formulacija, propuštena odredba ili pogrešan savet mogu dovesti do ozbiljnih posledica – od finansijskog gubitka do problema sa inspekcijama rada i tržišta.

Zašto onda knjigovođa preuzima ulogu advokata?

Često je razlog jednostavan – mala firma ima malu maržu i ne želi da plaća advokata.

Vlasnik zato pretpostavlja – pogrešno – da njegov knjigovođa već ima advokata kojeg plaća ili sa kojim sarađuje i da je njegova firma na taj način pravno pokrivena.

U praksi nije baš tako.

Da bi zadržale klijenta, neke knjigovodstvene agencije počinju da odgovaraju na pravna pitanja, sastavljaju ugovore ili koriste šablone preuzete sa interneta.

Problem je što se cena takvog rešenja vidi tek kada nastane problem.

Ugovor o radu koji može skupo da košta – primer iz prakse

Poslodavac primi radnika na osnovu ugovora koji je dobio od svog knjigovođe.

Plata se obračunava, doprinosi se plaćaju i sve funkcioniše – dok ne nastane problem.

Zaposleni počne da otvara bolovanja, iako svi znaju da se u međuvremenu bavi dostavom brze hrane!

Poslodavac želi da ga otpusti. Međutim, ako osnov za otkaz nije pravilno definisan ili procedura nije sprovedena u skladu sa zakonom, stvar može vrlo brzo da završi na sudu.

U Srbiji se trenutno vodi oko 160.000 radnih sporova, a poslodavci ih mahom gube. Posledice mogu biti ozbiljne – novčane kazne, vraćanje zaposlenog na posao, isplata zarada i doprinosa za period u kojem nije radio, i na sve to i kamate.

A onda apsurd: poslodavac plati sve što mu je sud naložio, vrati zaposlenog na posao, a ovaj ponovo sedne na bicikl i nastavi da vozi Glovo!

O tome smo detaljnije pisali u tekstu „Poslodavci kao taoci svojih zaposlenih“.

Blanko otkaz – još jedno „genijalno rešenje“

Još jedno „rešenje“ koje su pojedine knjigovođe nudile poslodavcima jesu blanko otkazi.

Poslodavac od zaposlenog unapred traži potpisanu izjavu o otkazu, kako bi, navodno, kasnije mogao jednostavno da prekine radni odnos.

Na prvi pogled deluje praktično. U stvarnosti, može da napravi ozbiljan problem.

Ako zaposleni ospori potpis ili okolnosti pod kojima je izjava nastala, pitanje više nije tako jednostavno. Sud može odrediti forenzičko veštačenje potpisa i rukopisa, pa „papir koji je trebalo sve da reši“ postaje predmet sudskog dokazivanja.

Više o tome pročitajte u tekstu „Blanko otkaz više ne prolazi na sudu. Kazne su ozbiljne.“.

Pravno pitanje treba postaviti pre nego što nastane problem

Zato je mnogo bolje pravno pitanje postaviti advokatu pre nego što se potpiše ugovor, zaposli radnik ili napravi potez koji kasnije može skupo da košta.

U Justiciji smo zato u sve pakete uključili i inicijalnu pravnu reviziju.

Nakon početka korišćenja usluge, advokati pregledaju ključne ugovore i dokumentaciju firme, vrše procenu pravnog rizika, uočavaju eventualne nedostatke i daju konkretne predloge za njihovo otklanjanje.

Cilj je jednostavan – da se pravne slabosti uoče pre nego što postanu problem.

Knjigovođa neka vodi knjige. Advokat neka vodi računa o pravu. To je pravo rešenje – a sada je i pristupačno.