Dugovanje kao nasledstvo: da li naslednici moraju da vraćaju dugove preminule osobe?

Kada neko premine, porodica se pored gubitka bliske osobe može suočiti i sa neprijatnim iznenađenjem: preminuli je za sobom ostavio dugove.

Ako je imao kredit, dug po kreditnoj kartici, pozajmicu ili neizmirene obaveze prema drugim licima, postavlja se pitanje ko sada mora da ih plati. Da li banka može da traži novac od dece ili supružnika? Šta ako je dug veći od vrednosti imovine koja je ostala iza preminulog? I može li naslednik da se odrekne nasledstva kako ne bi preuzeo dugove?

U Srbiji se nasleđuju i imovinska prava i obaveze koje ulaze u zaostavštinu. Međutim, naslednik za dugove preminule osobe odgovara najviše do vrednosti nasleđene imovine.

To znači da samo nasleđivanje, po pravilu, ne obavezuje naslednika da iz svoje imovine plati dugove koji premašuju tu vrednost. Ipak, važno je proveriti da li postoje hipoteka, jemstvo, osiguranje ili neka druga okolnost koja utiče na konkretan slučaj.

1. Da li se dugovi nasleđuju?

Da. Nasleđivanje ne obuhvata samo stanove, kuće, novac i drugu imovinu već može da obuhvati i dugove preminule osobe.

To se može odnositi na:

• dug po bankarskom kreditu
• dug po kreditnoj kartici ili dozvoljenom prekoračenju
• pozajmicu od fizičkog ili pravnog lica
• neizmirene račune i druge novčane obaveze
• potraživanja koja su utvrđena sudskom odlukom, u meri u kojoj se mogu naslediti

Smrt dužnika ne znači automatski da je dug prestao da postoji. Poverilac može da zahteva naplatu od naslednika, ali uz poštovanje zakonskih ograničenja i pravila koja važe za konkretno potraživanje.

Važno je utvrditi da li dug zaista postoji, koliki je njegov iznos, da li je dospeo, da li postoje pitanja zastarelosti i da li je potraživanje obezbeđeno hipotekom ili drugim sredstvom obezbeđenja.

Osnovna pravila propisuje Zakon o nasleđivanju, a zvanični tekst zakona dostupan je i u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije.

2. Do koje visine naslednik odgovara za dugove?

Prema članu 222 Zakona o nasleđivanju, naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine.

Drugim rečima, vrednost nasleđene imovine predstavlja granicu odgovornosti naslednika po osnovu nasleđivanja.

Primer 1: Dug je manji od vrednosti nasledstva
Preminula osoba ostavila je imovinu vrednu 6.000.000 dinara i dug od 1.000.000 dinara. U ovom primeru vrednost imovine veća je od duga. Dug može biti namiren u skladu sa zakonom, a preostala vrednost imovine pripada naslednicima prema pravilima nasleđivanja.

Primer 2: Dug je veći od vrednosti nasledstva
Preminula osoba ostavila je imovinu vrednu 1.000.000 dinara i dug od 3.000.000 dinara. Ako naslednik prihvati nasledstvo, njegova odgovornost za dugove po osnovu nasleđivanja ograničena je na vrednost nasleđene imovine. Samo nasleđivanje, dakle, ne znači da mora da plati i preostalih 2.000.000 dinara iz svoje imovine.

Ovo ograničenje ne znači da dug automatski nestaje niti da poverilac ne može da koristi postojeća sredstva obezbeđenja, kao što je hipoteka.

3. Šta ako ima više naslednika?

Kada postoji više naslednika, oni solidarno odgovaraju za dugove preminule osobe, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je nasledstvo već podeljeno.

Ako je deoba nasledstva izvršena, dugovi se među naslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima, osim ako iz zaveštanja ne proizlazi drugačije.

To znači da nije dovoljno posmatrati samo ukupan dug i ukupnu vrednost zaostavštine. Potrebno je utvrditi i koliki deo imovine je nasledio svaki naslednik.

Primer: Ako su dva naslednika dobila različite delove zaostavštine, njihova odgovornost ne određuje se automatski tako što se dug podeli na dva jednaka dela. Važni su vrednost svakog naslednog dela i zakonska pravila o solidarnoj odgovornosti.

Pravila su navedena u članu 224 Zakona o nasleđivanju.

4. Šta ako je dug veći od nasledstva ili preminuli nije ostavio imovinu?

Ako su dugovi veći od vrednosti nasleđene imovine, naslednik po osnovu nasleđivanja ne odgovara preko zakonske granice.

Ako iza preminule osobe nije ostala imovina, a postoje dugovi, važno je pre davanja nasledničke izjave proveriti pravne posledice prihvatanja ili odricanja od nasleđa.

Prema članu 223 Zakona o nasleđivanju, naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove ostavioca.

Ipak, ne treba donositi odluku samo na osnovu usmene informacije da je preminuli imao dug. Najpre treba proveriti koja imovina postoji, koliki su dugovi i da li postoje sredstva obezbeđenja.

Više o samom postupku pročitajte u našem tekstu Ostavinski postupak: koliko traje, koliko košta i kako se deli nasledstvo?

Ako želite da saznate koji troškovi mogu nastati tokom postupka, pogledajte i tekst Koliko košta ostavina kod notara?

5. Može li naslednik da se odrekne nasledstva zbog dugova?

Može, ali je važno da razume pravne posledice pre nego što da izjavu.

Odricanje od nasleđa ne može biti delimično. Naslednik, na primer, ne može jednostavno da zadrži stan, a da se odrekne samo duga koji je preminula osoba imala.

Zakon takođe razlikuje odricanje od nasleđa od izjave kojom naslednik prihvata nasledstvo i ustupa svoj nasledni deo drugom nasledniku. Te izjave nemaju iste pravne posledice.

Važno je i kada se izjava daje. Nasleđa se ne može odreći naslednik koji ga se već izričito ili prećutno primio. Ako se naslednik do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine ne odrekne nasleđa, smatraće se da ga se primio.

Zato pre davanja izjave treba proveriti:

• koja imovina ulazi u zaostavštinu
• koji dugovi postoje i koliki je njihov iznos
• da li su dugovi obezbeđeni hipotekom ili drugim sredstvom obezbeđenja
• kakve posledice ima odricanje u konkretnom slučaju

Odricanje od nasleđa, po pravilu, ne može se opozvati, mada zakon predviđa mogućnost poništaja izjave u određenim okolnostima, na primer kada je data pod prinudom, pretnjom, usled prevare ili zablude.

6. Šta se dešava sa kreditom nakon smrti korisnika?

Smrt korisnika kredita ne znači sama po sebi da je kredit otplaćen ili da su sve obaveze iz ugovora prestale.

U zavisnosti od ugovora, postojanja osiguranja i drugih okolnosti, obaveze iz kredita mogu preći na naslednike u skladu sa zakonom.

Prvi korak je da se utvrdi da li je uz kredit ugovoreno životno osiguranje ili drugo osiguranje koje pokriva smrt korisnika kredita. Ako takvo osiguranje postoji, potrebno je proveriti uslove polise, obim pokrića, eventualna isključenja i postupak prijave osiguranog slučaja.

Ako osiguranje ne pokriva dug, obaveza može ostati deo zaostavštine i rešava se prema pravilima nasleđivanja.

Narodna banka Srbije – Nasleđivanje kredita objašnjava prava i obaveze naslednika kada preminula osoba iza sebe ostavi kredit, uključujući situacije u kojima postoji osiguranje ili hipoteka.

Po saznanju za smrt korisnika kredita, potrebno je što pre obavestiti banku i razmotriti dalju otplatu. Ne treba pretpostaviti da će dug nestati sam od sebe niti da svaki naslednik mora automatski da potpiše novi ugovor sa bankom.

7. Šta ako je stan preminule osobe bio pod hipotekom?

Kod kredita obezbeđenog hipotekom situacija je posebno važna jer poverilac ima založno pravo na nepokretnosti.

Ako obaveze po kreditu nisu izmirene, banka može, pod uslovima propisanim zakonom i ugovorom, da se namiri iz založene nepokretnosti. To može uključivati i prodaju nepokretnosti u odgovarajućem postupku.

Naslednik zato treba da proveri:

• koliki je preostali dug po kreditu
• da li postoje dospele i neizmirene rate
• da li postoji polisa osiguranja koja pokriva smrt korisnika
• koji su uslovi nastavka ili prevremene otplate kredita
• kakav je status hipoteke i nepokretnosti

Ne treba pretpostaviti da će hipoteka prestati zato što je korisnik kredita preminuo. Isto tako, ne treba automatski potpisivati novi ugovor sa bankom bez razumevanja njegovih posledica.

Zvanične informacije o ovoj temi nalaze se na stranici Narodne banke Srbije – Nasleđivanje kredita.

8. Da li naslednik mora da potpiše novi ugovor sa bankom?

Ne treba mešati odgovornost za dug koja nastaje po pravilima nasleđivanja sa eventualnim novim ugovorom koji banka može da ponudi.

U određenim situacijama naslednik može sa bankom zaključiti ugovor o pristupanju dugu, kojim se uređuje preuzimanje obaveza po kreditu. Međutim, pre potpisivanja treba razumeti sadržaj ugovora i proveriti da li njime nastaju dodatne obaveze.

Proverite da li se dokumentom uređuje samo način otplate postojećeg duga ili se preuzimaju i druge obaveze. Ako postoje nejasnoće, zatražite pisano objašnjenje banke i odgovarajući pravni savet.

9. Šta ako poverilac traži da naslednik plati dug?

Ako vas banka, drugo pravno lice ili fizičko lice kontaktira zbog duga preminule osobe, nemojte ignorisati zahtev, ali nemojte ni automatski prihvatiti traženi iznos.

Zatražite dokumentaciju na osnovu koje se dug potražuje i proverite:

• osnov i visinu potraživanja
• obračun glavnice, kamate i eventualnih troškova
• da li je dug dospeo i postoje li pitanja zastarelosti
• da li ste naslednik i kolika je vrednost nasleđene imovine
• da li je dug obezbeđen hipotekom, jemstvom ili drugim sredstvom obezbeđenja
• da li je već pokrenut sudski ili izvršni postupak

Ako je dug sporan ili je pokrenut postupak, važno je reagovati u propisanim rokovima. Posebno treba proveriti dokumentaciju ako poverilac traži naplatu od naslednika, a nije jasno na osnovu čega i do kog iznosa on odgovara.

10. Šta ako naslednici ne mogu da se dogovore oko nekretnine?

Dugovi nisu jedini problem koji može nastati nakon nasleđivanja. Nekada naslednici dobiju idealne delove iste kuće ili stana, ali ne mogu da se dogovore ko će nekretninu koristiti, ko će isplatiti ostale ili da li treba da je prodaju.

Ako dogovor nije moguć, može biti potrebno pokrenuti postupak deobe suvlasničke zajednice.

Više o mogućnostima i troškovima takvog postupka pročitajte u našem tekstu Nasledili ste ili dobili stan, ali i suvlasnika – kako podeliti nekretninu?

Važno je razlikovati ovu situaciju od pitanja odgovornosti za dugove: deoba nekretnine uređuje odnos među suvlasnicima, dok se odgovornost za dugove određuje prema pravilima koja važe za nasleđivanje i konkretno potraživanje.

11. Da li se svaka imovina preminule osobe nasleđuje?

Ne mora sva imovina koju je preminuli koristio ili koja je povezana s njim da uđe u zaostavštinu na isti način.

Na primer, imovina preneta ugovorom o doživotnom izdržavanju može imati drugačiji pravni status od imovine koja se nasleđuje po zakonu ili testamentu. Ishod zavisi od ugovora, njegove valjanosti i konkretnih okolnosti.

Ako postoji takav ugovor, važno je utvrditi koja imovina je njime obuhvaćena i da li postoje razlozi za osporavanje ili raskid.

O ovoj temi detaljnije pišemo u tekstu Doživotno izdržavanje kao način sticanja imovine.

Česta pitanja o nasleđivanju dugova

Da li dugovi nestaju kada dužnik umre?

Ne automatski. Dugovi koji ulaze u zaostavštinu mogu preći na naslednike, u skladu sa zakonom i uz ograničenje njihove odgovornosti do vrednosti nasleđene imovine.

Da li moram da vratim kredit koji je podigao moj roditelj?

Ako ste naslednik, možete odgovarati za dug po kreditu do visine vrednosti nasleđene imovine. Potrebno je proveriti ugovor o kreditu, postojanje osiguranja i eventualnu hipoteku. Ako ste i lično potpisali ugovor kao jemac ili solidarni dužnik, mogu postojati dodatne obaveze.

Šta ako dug premašuje vrednost imovine koju sam nasledio?

Po osnovu nasleđivanja, odgovornost je ograničena na vrednost nasleđene imovine. Ipak, postojanje hipoteke ili neke vaše zasebne ugovorne obaveze može uticati na konkretan slučaj.

Da li mogu da nasleđujem imovinu, a da ne nasleđujem dugove?

Ne možete se jednostavno odreći samo dugova, a zadržati imovinu iz istog nasledstva. Odricanje od nasleđa ne može biti delimično. Pre davanja izjave treba proveriti sve pravne posledice.

Šta se dešava sa stanom koji je preminuli kupio na kredit?

Ako je stan pod hipotekom, založno pravo ne prestaje automatski smrću korisnika kredita. Banka može imati pravo da se namiri iz nepokretnosti ako dug nije izmiren, u skladu sa zakonom i ugovorom.

Gde mogu da proverim kako se vodi ostavinski postupak?

Osnovne informacije pročitajte u našem tekstu Ostavinski postupak. Za konkretan predmet, nadležni sud ili javni beležnik može pružiti informacije o toku postupka u okviru svojih ovlašćenja.

Zaključak

Dugovi preminule osobe ne nestaju automatski smrću dužnika. Oni mogu postati deo zaostavštine, a naslednici mogu odgovarati za njih u skladu sa Zakonom o nasleđivanju.

Ključno pravilo je da naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako ima više naslednika, primenjuju se pravila o solidarnoj odgovornosti i granicama odgovornosti svakog od njih.

Posebno treba obratiti pažnju na kredite obezbeđene hipotekom, postojanje osiguranja i eventualne ugovore koje je naslednik lično potpisao. Pre nego što prihvatite zahtev poverioca ili date nasledničku izjavu, proverite iznos duga, vrednost nasledstva i pravne posledice.