Naplata potraživanja – kako naplatiti neplaćenu fakturu?

Neplaćena faktura može da napravi ozbiljan problem i firmi koja posluje dobro. Novac koji ste zaradili ostaje kod kupca, dok vi i dalje morate da plaćate dobavljače, zarade, poreze i druge obaveze. Što duže čekate naplatu, veći je rizik da potraživanje postane teže naplativo.

Naplata potraživanja može da počne razgovorom sa dužnikom, da se nastavi slanjem opomene pred utuženje, a ako to ne uspe, da preraste u sudski ili izvršni postupak. Pravi korak zavisi od dokumentacije koju imate, iznosa duga, ponašanja dužnika i njegove finansijske situacije.

Kako naplatiti neplaćenu fakturu?

Pre nego što odlučite kako ćete naplatiti dug, proverite nekoliko stvari:

• Da li je faktura dospela? Proverite ugovoreni rok plaćanja i datum dospeća.
• Da li možete da dokažete da je posao obavljen? Sačuvajte ugovor, fakturu, otpremnicu, zapisnik o izvršenoj usluzi, prepisku i druge dokaze.
• Da li dužnik osporava dug? Nije isto kada kupac kasni sa plaćanjem i kada tvrdi da roba nije isporučena, usluga nije izvršena ili faktura nije pravilna.
• Da li dužnik posluje i ima imovinu iz koje bi dug mogao da se naplati? To može uticati na odluku da li i kada pokrenuti postupak.

Što ranije proverite ove okolnosti, lakše ćete proceniti koji je sledeći korak opravdan.

Primer: šta uraditi kada kupac ne plati fakturu od 300.000 dinara?

Zamislimo da ste drugoj firmi isporučili robu u vrednosti od 300.000 dinara, a rok za plaćanje je istekao pre mesec dana. Kupac se ne javlja ili stalno obećava da će platiti sledeće nedelje.

Prvi korak može biti pisana opomena kojom ćete navesti iznos duga, osnov potraživanja i rok za plaćanje. Ako kupac ne plati, potrebno je proceniti da li postoje uslovi za pokretanje izvršnog postupka ili je bolje pokušati dogovor o otplati.

Međutim, ako kupac već ima blokiran račun, ako osporava dug ili ako je firma pred gašenjem, pristup može biti drugačiji. Zato pre pokretanja postupka treba proveriti raspoloživu dokumentaciju i finansijsku situaciju dužnika.

Cilj nije samo da dobijete pravni postupak, već da naplatite novac uz razumne troškove i u što kraćem roku.

Opomena pred tužbu ili opomena pred utuženje

Opomena pred tužbu, koja se često naziva i opomena pred utuženje, predstavlja pisani zahtev dužniku da izmiri dospelo potraživanje u određenom roku.

U opomeni se obično navode:

• podaci poverioca i dužnika;
• osnov duga, na primer broj fakture ili ugovora;
• iznos glavnog duga i, kada je primenljivo, obračunata zatezna kamata;
• rok za plaćanje;
• upozorenje da se, u slučaju neplaćanja, mogu preduzeti dalji pravni koraci.

Opomena može da podstakne dužnika da plati bez pokretanja postupka. Ona takođe može da pomogne da se utvrdi da li dužnik priznaje dug ili osporava njegovo postojanje.

Prema članu 324. Zakona o obligacionim odnosima, dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje, a ako rok nije određen, pod uslovima propisanim zakonom, kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu.

Samo slanje opomene ne garantuje naplatu, niti automatski zaustavlja zastarelost potraživanja. Zato ne treba neograničeno slati podsetnike i čekati da dužnik promeni mišljenje.

Vansudska naplata dugova ili sudska naplata potraživanja?

U praksi se najčešće razmatraju dva pristupa: pokušaj naplate bez pokretanja postupka i pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka.

Vansudska naplata dugova podrazumeva pokušaj da dužnik plati na osnovu opomene, pregovora ili dogovora o otplati. Može biti dobar izbor kada dužnik priznaje dug, ali mu je potrebno dodatno vreme da ga izmiri.

Sudska naplata potraživanja dolazi u obzir kada dogovor nije moguć ili dužnik osporava potraživanje. U zavisnosti od dokumentacije i zakonskih uslova, može biti potrebno pokrenuti parnicu ili odgovarajući izvršni postupak.

Ako je dug nesporan i postoji odgovarajuća dokumentacija, nije uvek potrebno prolaziti kroz višegodišnji sudski spor. Više o tome pročitajte u našem tekstu „Prinudna naplata – ne znači nužno višegodišnji sudski proces“.

Predlog za izvršenje: kada može da se pokrene izvršni postupak?

Predlog za izvršenje predstavlja zahtev da se, pod zakonskim uslovima, sprovede prinudna naplata potraživanja. Da li poverilac može da ga podnese i na osnovu kojih dokumenata zavisi od vrste potraživanja i raspoložive dokumentacije.

Na primer, faktura može biti važan dokaz o dugu, ali nije svaka faktura sama po sebi dovoljna za neposredno pokretanje izvršenja. Potrebno je proveriti da li postoje uslovi predviđeni zakonom i da li je dokumentacija odgovarajuća za konkretan postupak.

Ako su uslovi ispunjeni, izvršni postupak može omogućiti naplatu iz sredstava na računu ili iz druge imovine dužnika, u skladu sa zakonom.

U svim našim paketima uključeno je podnošenje predloga za izvršenje, kada su za to ispunjeni zakonski uslovi. Tako možete da dobijete pravnu pomoć u ovom koraku naplate bez potrebe da svaki put zasebno angažujete advokata za pripremu predloga.

Detalje o uslugama koje dobijate pogledajte na stranici Justicija paketi.

Zatezna kamata: možete li da potražujete više od iznosa fakture?

Kada kupac zakasni sa plaćanjem, poverilac može, pod zakonskim uslovima, imati pravo da uz glavni dug zahteva i zakonsku zateznu kamatu. Pravo na zateznu kamatu uređeno je članom 277. Zakona o obligacionim odnosima, dok član 278. istog zakona propisuje da poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je zbog kašnjenja pretrpeo štetu.

Visina stope i način obračuna uređeni su i Zakonom o zateznoj kamati. Stopa zavisi od valute u kojoj dug glasi, a obračun od iznosa duga, perioda kašnjenja i stope koja važi tokom tog perioda.

Kod većih ili dugotrajnih potraživanja kamata može predstavljati značajan iznos. Zbog toga je korisno da se prilikom pripreme opomene ili predloga za izvršenje proveri da li postoje uslovi da se, pored glavnog duga, zahteva i pripadajuća zatezna kamata.

Koliko košta naplata potraživanja i kada se isplati?

Pre nego što pokrenete postupak, važno je da uporedite očekivanu korist sa troškovima i vremenom potrebnim za naplatu.

Na primer, kod duga od 30.000 dinara troškovi i vreme postupka mogu imati drugačiju težinu nego kod duga od 300.000 ili 3.000.000 dinara. Važno je i da li dužnik ima sredstva ili imovinu iz koje se dug može naplatiti.

Pri proceni uzmite u obzir:

• visinu glavnog duga i moguće zatezne kamate;
• troškove pravne pomoći, takse i druge troškove postupka;
• kvalitet dokaza koje imate;
• finansijsku situaciju dužnika;
• vreme koje može proteći do naplate.

Troškovi postupka ne znače automatski da će novac biti naplaćen. Čak i kada poverilac uspe u postupku, stvarna naplata zavisi i od toga da li dužnik ima sredstva ili imovinu iz koje se potraživanje može namiriti.

Zato je korisno da pre pokretanja postupka sa advokatom procenite koje su realne mogućnosti naplate i koji korak ima najviše smisla.

Kako naplatiti dug od firme koja je u blokadi?

Ako je račun dužnika u blokadi, to ne znači automatski da je naplata nemoguća. Međutim, blokada može ukazivati na ozbiljne probleme sa likvidnošću i uticati na to koliko brzo i da li će potraživanje biti naplaćeno.

Pre nego što odlučite šta dalje, proverite status dužnika u evidenciji prinudne naplate Narodne banke Srbije.

Ako je firma već u blokadi, važno je proceniti koliko dugo blokada traje, da li postoje drugi pokazatelji finansijskih problema i da li postoje drugi pravni putevi za naplatu. Samo pokretanje postupka ne garantuje da će novac biti naplaćen ako dužnik nema raspoloživa sredstva ili imovinu.

Zbog toga je provera finansijske situacije dužnika važan deo odluke o daljim koracima.

Kako naplatiti dug bez potpisanog ugovora?

Nepostojanje potpisanog ugovora ne znači nužno da dug ne može da se naplati. Poslovni odnos i obaveza plaćanja mogu se, u zavisnosti od okolnosti, dokazivati i drugim dokazima.

To mogu biti fakture, elektronska prepiska, narudžbenice, otpremnice, dokazi o isporuci robe, zapisnici o izvršenoj usluzi ili poruke u kojima dužnik potvrđuje da dug postoji.

Ipak, važno je razlikovati dokaz da je poslovna saradnja postojala od dokaza da je konkretna obaveza dospela i ostala neizmirena. Što su dokazi potpuniji i jasniji, lakše je proceniti mogućnost uspešne naplate.

Ako nemate potpisan ugovor, pre slanja opomene ili pokretanja postupka korisno je da advokat pregleda dokumentaciju i proceni koji dokazi mogu da se koriste. Za procenu je relevantan i Zakon o obligacionim odnosima, koji uređuje nastanak i izvršenje obligacionih odnosa.

Zastarelost potraživanja: zašto ne treba čekati predugo?

Potraživanja ne mogu uvek da se naplaćuju neograničeno dugo. Na njih se primenjuju rokovi zastarelosti, koji zavise od vrste potraživanja i odnosa između poverioca i dužnika.

Za određena potraživanja iz međusobnih poslovnih odnosa pravnih lica važe posebna pravila, dok za druga potraživanja mogu važiti drugačiji rokovi. Zato nije dovoljno pretpostaviti da svaka faktura zastareva u istom roku.

Važno je i da se pravilno utvrdi kada je rok počeo da teče i da li je došlo do okolnosti koje utiču na zastarelost. Sama opomena, po pravilu, nije dovoljna da prekine zastarelost.

Ako imate starije neplaćene fakture, nemojte odlagati proveru. Advokat može da proceni koji rok važi za konkretno potraživanje i koje korake je potrebno preduzeti.

Faktoring i osiguranje potraživanja: kako zaštititi likvidnost firme?

Naplata potraživanja nije jedini način da firma zaštiti poslovanje od kašnjenja kupaca. Ako redovno prodajete robu ili usluge na odloženo plaćanje, postoje i finansijska rešenja koja mogu pomoći da brže dođete do novca ili smanjite rizik od nenaplaćenih faktura.

Faktoring podrazumeva prodaju potraživanja faktoring društvu, najčešće uz određeni diskont. Umesto da čekate da kupac plati fakturu o dospeću, možete dobiti novac ranije, u skladu sa uslovima ugovora. Posebno je važno proveriti da li se rizik neplaćanja zaista prenosi na faktoring društvo ili ono može da zahteva povraćaj novca od vaše firme ako kupac ne plati.

Osiguranje potraživanja može zaštititi firmu od određenih rizika neplaćanja kupaca. Pokriće, rokovi i iznos naknade zavise od polise, ugovorenih uslova i razloga zbog kojeg potraživanje nije naplaćeno.

Ova rešenja imaju različitu namenu: faktoring može ubrzati priliv novca, dok osiguranje može smanjiti finansijske posledice neplaćanja. U nekim slučajevima mogu se i kombinovati.

Više o tome kako funkcionišu, koje su njihove prednosti i na šta treba obratiti pažnju pročitajte u našem tekstu „Likvidnost, faktoring i osiguranje potraživanja“.

Kako smanjiti rizik od budućih neplaćenih faktura?

Naplata potraživanja je lakša kada firma unapred vodi računa o dokumentaciji i rokovima plaćanja. Nekoliko praktičnih koraka može smanjiti rizik od problema:

• Proverite poslovnog partnera pre nego što mu odobrite odloženo plaćanje.
• Ugovorom jasno definišite cenu, rok plaćanja i posledice kašnjenja.
• Čuvajte dokaze o narudžbini, isporuci robe i izvršenoj usluzi.
• Redovno pratite dospele fakture i reagujte čim rok plaćanja prođe.
• Ne odlažite pravnu procenu ako dužnik osporava dug, izbegava komunikaciju ili ima blokiran račun.

Što ranije reagujete, veće su šanse da problem rešite pre nego što se dodatno zakomplikuje.

Naplata potraživanja uz pravnu podršku

Kada kupac ne plati fakturu, nije uvek lako proceniti da li je dovoljno poslati opomenu, pokušati dogovor ili pokrenuti izvršni postupak. Pogrešan korak ili predugo čekanje mogu povećati troškove i otežati naplatu.

Justicija omogućava firmama i preduzetnicima da pravnu pomoć dobiju putem web i mobilne aplikacije, uz unapred poznatu mesečnu cenu. U zavisnosti od potreba poslovanja i izabranog paketa, možete dobiti pomoć u vezi sa dokumentacijom, opomenama i daljim koracima za naplatu potraživanja.

Podnošenje predloga za izvršenje uključeno je u sve naše pakete, kada su ispunjeni zakonski uslovi. Detalje o obimu usluga i paketima možete pogledati na stranici Justicija paketi.