Bračnom partneru u nasledstvo sve, a sinu ništa – da li je to moguće?

Kada neko zasnuje novu porodicu, a iza sebe već ima dete iz prethodnog braka, može se pojaviti ozbiljna nedoumica: kako obezbediti da bračni partner nakon njegove smrti može nesmetano da koristi zajednički stan, kuću, ušteđevinu i drugu imovinu?

Problem nastaje kada supružnici žele da jedno drugo zaštite, ali istovremeno žele da spreče da dete iz prethodnog braka nasledi deo imovine ili da pokrene spor oko nasledstva.

Da li je moguće testamentom ostaviti sve supružniku? Da li je dovoljno prepisati imovinu na njega? Može li se zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju? I šta se dešava ako je veći deo imovine stečen tokom braka?

U Srbiji ne postoji univerzalno rešenje kojim se dete može jednostavno isključiti iz nasleđa samo zato što ostavilac to želi. Zakon štiti određene naslednike kroz pravo na nužni deo, ali dopušta i različite načine uređivanja imovinskih odnosa. Koje rešenje ima smisla zavisi od toga čija je imovina, kako je stečena, ko su naslednici i šta supružnici žele da postignu.

1. Ko nasleđuje imovinu kada preminula osoba ima supružnika i dete iz prethodnog braka?

Prema Zakonu o nasleđivanju, prvi nasledni red čine potomci ostavioca i njegov bračni drug.

Po opštem pravilu, deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. To znači da, ako preminula osoba iza sebe ostavi supružnika i jedno dete, načelno svako nasleđuje polovinu zaostavštine.

Međutim, postoji posebna zakonska odredba: kada ostavilac ima dete čiji roditelj nije njegov preživeli bračni drug, a imovina bračnog druga veća je od dela koji bi mu pripao pri jednakoj podeli, dete može naslediti do dva puta više od bračnog druga ako sud, uzimajući u obzir sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Zato nije dovoljno samo prebrojati naslednike. U određenim situacijama značaj mogu imati i imovinsko stanje supružnika i druge okolnosti propisane zakonom.

Važno: u ostavinu ne ulazi automatski sve što su supružnici zajedno posedovali. Najpre može biti potrebno utvrditi koji deo imovine pripada preživelom supružniku po osnovu zajedničke imovine, a koji deo pripada preminulom i nasleđuje se.

Više o tome pročitajte u našem tekstu Ostavinski postupak: koliko traje, koliko košta i kako se deli nasledstvo?

Pravni izvor: Zakon o nasleđivanju Republike Srbije, naročito čl. 8–10. i odredbe o nužnim naslednicima.

2. Može li se testamentom ostaviti sva imovina supružniku?

Testament omogućava osobi da odredi kome će pripasti njena imovina nakon smrti. Ipak, sloboda raspolaganja testamentom nije neograničena.

Potomci i bračni drug spadaju u krug nužnih naslednika kada su ispunjeni zakonski uslovi. Njima pripada nužni deo – deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao slobodno da raspolaže.

Prema članu 40. Zakona o nasleđivanju, nužni deo potomaka i bračnog druga iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po zakonskom redu nasleđivanja.

Primer: Ako bi, u pojednostavljenom slučaju, supružnik i jedno dete nasledili po polovinu zaostavštine, nužni deo svakog od njih načelno bi iznosio polovinu njihovog zakonskog dela, odnosno četvrtinu obračunske zaostavštine.

To ne znači da dete u svakom slučaju automatski dobija četvrtinu svake nekretnine. Obračun nužnog dela zavisi od sastava i vrednosti zaostavštine, dugova, relevantnih poklona i drugih zakonskih pravila. Takođe, nužni deo je po pravilu novčana protivvrednost, ali sud pod zakonskim uslovima može odrediti da se namiri određenim stvarima i pravima.

Ako supružnik želi da svu svoju imovinu ostavi drugom supružniku, testament može biti deo plana, ali sam po sebi ne garantuje da nužni naslednik neće moći da zahteva zaštitu svog prava.

3. Može li se dete potpuno isključiti iz nasleđa?

Zakon poznaje mogućnost isključenja nužnog naslednika iz nasleđa, ali samo kada postoje propisani razlozi.

Prema članu 61. Zakona o nasleđivanju, ostavilac može isključiti nužnog naslednika koji se teže ogrešio o njega povredom neke zakonske ili moralne obaveze. Zakon kao primere navodi, između ostalog, grub i uvredljiv odnos prema ostaviocu, umišljajno izvršenje krivičnog dela prema ostaviocu ili određenim njegovim bliskim licima, kao i odavanje neradu i nepoštenom životu.

Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za testament i na nesumnjiv način. Potrebno je navesti razlog, a zakonski uslovi moraju biti ispunjeni u trenutku smrti ostavioca.

To znači da sama činjenica da roditelj i dete nemaju dobar odnos, da se retko viđaju ili da roditelj ne želi da mu ostavi imovinu ne znači automatski da dete može biti isključeno iz nasleđa.

Ako se razmatra isključenje nužnog naslednika, neophodna je pažljiva pravna procena činjenica i dokaza. Ne treba unapred pretpostaviti da će isključenje biti prihvaćeno u eventualnom sporu.

4. Da li je dovoljno prepisati svu imovinu na supružnika?

Na prvi pogled, ovo može izgledati kao najjednostavnije rešenje: supružnici prenesu imovinu na jednog od njih, pa nakon smrti drugog ta imovina ne ulazi u njegovu zaostavštinu.

Međutim, situacija je pravno složenija.

Prvo: čija je imovina koja se prenosi?

Ako je nekretnina ili druga imovina zajednička imovina supružnika, jedan supružnik ne može se jednostavno ponašati kao da je celokupna imovina isključivo njegova.

Najpre treba utvrditi šta pripada svakom supružniku i da li je potrebno zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine. Tek tada se može pouzdano proceniti čime svaki supružnik može samostalno raspolagati.

Ovo je posebno važno kod nekretnina koje su kupljene tokom braka, ali su u katastru upisane samo na jednog supružnika.

Pročitajte i naš tekst Podela imovine u braku i posle razvoda: kome pripadaju stan, kuća i ušteđevina?

Drugo: da li prenos može biti osporen?

Odgovor zavisi od pravnog osnova prenosa, okolnosti u kojima je izvršen i prava koja zakon priznaje drugim licima.

Poklon, prodaja, sporazum o deobi i ugovor o doživotnom izdržavanju nisu isti pravni poslovi. Imaju različite uslove, posledice i pravila koja se primenjuju ako nastane spor.

Zbog toga nije bezbedno osloniti se na opštu preporuku da supružnici samo prenesu svu imovinu na jednog od njih. Pre prenosa treba analizirati vlasništvo, pravni osnov, posledice po naslednike i moguće zahteve koji bi mogli biti postavljeni.

5. Da li poklon supružniku može biti rešenje?

Poklon je jedan od načina prenosa imovine za života. Međutim, činjenica da je imovina poklonjena supružniku ne znači automatski da su prava nužnih naslednika isključena.

Zakon o nasleđivanju predviđa da se pri obračunu nužnog dela, pod zakonskim uslovima, uzima u obzir i vrednost poklona. Ako je nužni deo povređen, nužni naslednik može imati pravo da zahteva odgovarajuću zaštitu, uključujući vraćanje poklona u slučajevima i pod uslovima koje zakon propisuje.

Zato treba razlikovati dve stvari:

• Prenos svojine za života – imovina se prenosi na drugog na osnovu odgovarajućeg pravnog posla.
• Zaštita nužnog dela – određeni prenosi mogu biti relevantni prilikom utvrđivanja da li je nužni deo povređen i da li postoji pravo na zahtev prema zakonu.

Ne treba pretpostaviti ni da se svaki poklon automatski vraća, ni da je svaki poklon potpuno zaštićen od zahteva nužnih naslednika. Važni su vrsta prenosa, vreme, vrednost imovine, sastav zaostavštine i ostale zakonske okolnosti.

6. Da li je ugovor o doživotnom izdržavanju sigurnije rešenje?

Ugovor o doživotnom izdržavanju često se razmatra kada osoba želi da obezbedi izdržavanje, negu i drugu podršku do kraja života, a da zauzvrat prenese određenu imovinu na davaoca izdržavanja.

Ovaj ugovor ima posebne pravne posledice. Prema članu 195. Zakona o nasleđivanju, mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Javni beležnik je dužan da ugovornike posebno upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.

To ga razlikuje od običnog poklona.

Ipak, ugovor o doživotnom izdržavanju nije univerzalno rešenje za svaki naslednopravni problem. Potrebno je da ugovor odgovara stvarnom odnosu stranaka i da se poštuju propisani uslovi. U određenim okolnostima ugovor može biti predmet sudskog spora, na primer ako se tvrdi da nisu ispunjeni zakonski uslovi ili da postoje razlozi za njegovu ništavost ili poništaj.

Posebno je važno razumeti da ugovor o doživotnom izdržavanju nije samo formalni način da se imovina izuzme iz nasleđa. Njime se preuzimaju stvarne obaveze izdržavanja, čiji sadržaj treba jasno urediti.

Pre odluke treba razmotriti:

• Ko će pružati izdržavanje i koje obaveze preuzima.
• Koja imovina je predmet ugovora.
• Da li ugovor odgovara stvarnim potrebama i namerama stranaka.
• Koje pravne posledice nastaju za primaoca izdržavanja i davaoca.

7. Da li je najbolje podeliti zajedničku imovinu unapred?

U nekim slučajevima sporazumna deoba zajedničke imovine može pomoći da se jasno utvrdi šta pripada svakom supružniku.

To je naročito važno kada supružnici tokom braka steknu nekretnine, ušteđevinu ili drugu imovinu, a žele da unapred urede svoje imovinske odnose.

Međutim, ne postoji univerzalno pravilo da je najbolje podeliti imovinu u odnosu 70:30 ili u bilo kom drugom unapred određenom odnosu. Udeo mora imati odgovarajuće pravno i činjenično uporište, a deoba ne može automatski ukinuti sva prava koja nužni naslednici eventualno imaju na zaostavštini.

Pre deobe treba razmotriti:

• Koja imovina je zajednička, a koja posebna.
• Kako je imovina stečena i finansirana.
• Da li postoje krediti, hipoteke ili druga opterećenja.
• Koji deo imovine bi nakon deobe ostao svakom supružniku.
• Kakve naslednopravne posledice mogu nastati nakon smrti jednog od njih.

Sporazum o deobi treba zaključiti u zakonom propisanoj formi. Kada je predmet nepokretnost, potrebno je proveriti i uslove za upis u katastar.

8. Šta supružnici konkretno treba da urade?

Ako je cilj da se preživeli supružnik što bolje zaštiti, preporučljivo je da se ne polazi odmah od jednog unapred izabranog ugovora ili prenosa.

Praktičan prvi korak je da se napravi pregled imovine i pravnih odnosa:

• Popisati imovinu. Nekretnine, ušteđevina, vozila, poslovni udeli, potraživanja i druga prava.
• Utvrditi vlasništvo. Razlikovati posebnu imovinu od zajedničke imovine stečene tokom braka.
• Utvrditi ko su potencijalni naslednici. Uključiti decu iz prethodnih brakova i druge osobe koje mogu imati zakonska nasledna prava.
• Razmotriti testament. Proveriti šta se njime može postići i da li postoje nužni naslednici.
• Uporediti druge pravne mogućnosti. U zavisnosti od cilja i okolnosti, to mogu biti sporazum o deobi, poklon ili ugovor o doživotnom izdržavanju.
• Proceniti rizike pre potpisivanja. Proveriti pravne posledice, potrebnu formu i mogućnost eventualnog spora.

Tek kada se sagledaju svi ovi elementi, može se proceniti koje rešenje najbolje odgovara konkretnoj porodici.

Najčešća pitanja

Može li suprug testamentom ostaviti svu imovinu ženi, a sinu ništa?

Može testamentom odrediti ženu kao naslednicu, ali ako sin ima pravo na nužni deo i nije ispunjen zakonski razlog za njegovo isključenje, može zahtevati zaštitu tog prava. Ishod zavisi od konkretne imovine, obračuna nužnog dela i drugih okolnosti.

Da li dete iz prethodnog braka ima ista nasledna prava kao dete iz sadašnjeg braka?

Dete ostavioca ne gubi nasledna prava samo zato što je rođeno u prethodnom braku. Zakonski položaj deteta određuje se prema pravilima naslednog prava, uz posebna pravila koja se mogu primeniti kada nasleđuju bračni drug i dete čiji roditelj nije preživeli supružnik.

Može li se nužni deo izbeći poklonom?

Ne treba pretpostaviti da poklon automatski uklanja pravo na nužni deo. Zakon u određenim okolnostima uzima u obzir vrednost poklona prilikom obračuna nužnog dela, a mogući zahtevi zavise od konkretnih činjenica i propisa.

Da li ugovor o doživotnom izdržavanju može biti osporen?

Može biti predmet spora ako postoje odgovarajući pravni razlozi. Međutim, to ne znači da je svaki takav ugovor nevažeći ili lako oboriv. Presudni su konkretne okolnosti, sadržaj ugovora i poštovanje zakonskih uslova.

Da li treba prvo prepisati nekretninu na supružnika, pa zatim napraviti testament?

Ne postoji jedno pravilo koje odgovara svim slučajevima. Pre prenosa treba utvrditi da li je nekretnina posebna ili zajednička imovina, koja prava imaju supružnici i kakve posledice mogu nastati po nužne naslednike.

Zaključak

Želja da se bračnom partneru obezbedi sigurna budućnost potpuno je razumljiva. Ipak, u naslednom pravu nije dovoljno samo sastaviti testament ili preneti imovinu na drugu osobu i pretpostaviti da su sva moguća pitanja rešena.

Najpre treba utvrditi šta pripada svakom supružniku, ko su potencijalni naslednici i koja prava im zakon priznaje. Tek potom se može proceniti da li je odgovarajuće rešenje testament, sporazum o deobi zajedničke imovine, poklon, ugovor o doživotnom izdržavanju ili kombinacija više pravnih instrumenata.

Dobra priprema može smanjiti rizik od sporova i pomoći supružnicima da svoje namere ostvare u okviru zakona.