Neprijavljeni radnici i plata na ruke: šta proverava inspekcija rada?

Prijava radnika na minimalnu zaradu, uz isplatu ostatka plate u gotovini, jedna je od praksi kojom pojedini poslodavci pokušavaju da smanje troškove poslovanja. Sličan problem postoji i kada radnik počne da radi bez ugovora i prijave na obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, ovakve situacije nisu bez rizika. Inspekcija rada može da proverava da li su lica koja zatiče na radnom mestu zakonito angažovana, da li poslodavac ima odgovarajuću dokumentaciju i da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje. Kada postoje indicije da deo zarade nije evidentiran, u proveru mogu biti uključeni i drugi nadležni organi.

Šta inspekcija rada konkretno kontroliše, kako se otkrivaju neprijavljeni radnici i kakve posledice mogu da snose poslodavci?

Šta se smatra neprijavljenim radom?

Neprijavljenim radom se najčešće smatra situacija u kojoj lice obavlja posao za poslodavca, ali nije zaključilo odgovarajući ugovor niti je prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom.

Prema članu 32. Zakona o radu, ugovor o radu mora biti zaključen u pisanom obliku pre nego što zaposleni počne da radi. Ako poslodavac to ne učini, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Pored toga, član 35. Zakona o radu propisuje obavezu poslodavca da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje, najkasnije pre stupanja zaposlenog ili drugog radno angažovanog lica na rad.

Prijava se podnosi preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

Važno je, međutim, razlikovati neprijavljenog radnika od lica koje je angažovano po drugom zakonom dozvoljenom osnovu. Zakon poznaje i druge oblike radnog angažovanja, ali oni moraju biti zasnovani na odgovarajućem ugovoru i ispunjavati zakonske uslove.

Da li je nezakonito isplaćivati deo plate na ruke?

Sama isplata zarade u gotovini nije zabranjena. Zakon o radu predviđa da se zarada isplaćuje u novcu, a gotovinska isplata može biti zakonita ukoliko su zarada i pripadajuće obaveze pravilno obračunate i evidentirane.

Problem nastaje kada je radnik formalno prijavljen na minimalnu zaradu, dok mu poslodavac ostatak dogovorene zarade isplaćuje u gotovini, bez evidentiranja i obračuna poreza i doprinosa na taj deo primanja.

Na primer, ako je stvarno dogovorena mesečna zarada 100.000 dinara, a u obračunu se prikazuje samo minimalna zarada, razlika koja se isplaćuje „na ruke“ može predstavljati neprijavljeni deo zarade.

Takva praksa nosi rizik i za poslodavca i za zaposlenog.

Za poslodavca, posledice mogu obuhvatiti obavezu plaćanja neobračunatih poreza i doprinosa, kamate i odgovarajuće prekršajne ili druge odgovornosti, u zavisnosti od utvrđenih činjenica.

Za zaposlenog, posledica je to što se za potrebe obračuna penzije i drugih prava iz socijalnog osiguranja može uzimati u obzir samo prijavljena i evidentirana zarada. Drugim rečima, novac koji zaposleni stvarno prima ne mora odgovarati iznosu koji se zvanično prikazuje.

Kako inspekcija rada otkriva neprijavljene radnike?

Inspekcija rada ne mora da čeka prijavu zaposlenog da bi proverila da li poslodavac poštuje propise. Kontrola može biti sprovedena po službenoj dužnosti, na osnovu prijave ili u okviru planiranog inspekcijskog nadzora.

U praksi, inspektor može da proverava:

• Koja lica se nalaze na radnom mestu i koje poslove obavljaju.
• Da li ta lica imaju zaključen ugovor o radu ili drugi odgovarajući ugovor.
• Da li su prijavljena na obavezno socijalno osiguranje pre početka rada.
• Da li poslodavac poseduje ugovore i drugu propisanu dokumentaciju.
• Da li se evidencije i obračuni zarada vode u skladu sa zakonom.
• Da li postoje razlike između stvarnog stanja na terenu i dokumentacije koju poslodavac prikazuje.

Inspektor može da razgovara sa zaposlenima, uzme izjave i izvrši uvid u dokumentaciju koja je relevantna za predmet kontrole.

Posebno je važno to što poslodavac mora da drži ugovor o radu, odnosno drugi odgovarajući ugovor ili njegovu kopiju, na mestu na kojem zaposleni ili radno angažovano lice radi, u skladu sa članom 35. Zakona o radu.

Kako funkcioniše unakrsna kontrola?

Kontrola se ne završava nužno proverom ugovora i prijava zaposlenih.

Podaci iz evidencija mogu se upoređivati sa drugim raspoloživim podacima, a nadležna ministarstva mogu, u skladu sa zakonom, preuzimati podatke iz Jedinstvene baze Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

To omogućava proveru da li su lica koja obavljaju posao zaista prijavljena i da li podaci o njihovom radnom angažovanju odgovaraju dokumentaciji poslodavca.

Kada se pojavi sumnja da se zarada isplaćuje u iznosu većem od prijavljenog, a razlika se ne evidentira, važno je utvrditi činjenice na osnovu dokumentacije i drugih dokaza. To može zahtevati uključivanje i drugih nadležnih organa.

Inspekcija rada kontroliše primenu propisa iz oblasti rada, dok je za kontrolu obračuna i plaćanja poreza i doprinosa nadležna i Poreska uprava. Zbog toga nije pravilno tvrditi da inspekcija rada automatski prati svaku gotovinsku isplatu, ali nepravilnosti u vezi sa zaradama mogu otvoriti pitanje postupanja više nadležnih organa.

Više informacija o nadležnostima i radu inspekcije dostupno je na stranici Inspektorata za rad Ministarstva za rad.

Kolike su kazne za neprijavljene radnike?

Zakon o radu propisuje značajne novčane kazne za poslodavce koji sa licem koje radi nisu zaključili ugovor o radu ili drugi ugovor u skladu sa zakonom.

Prema članu 273. Zakona o radu, za ovaj prekršaj propisane su sledeće kazne:

• Pravno lice: od 800.000 do 2.000.000 dinara.
• Preduzetnik: od 300.000 do 500.000 dinara.
• Odgovorno lice u pravnom licu: od 50.000 do 150.000 dinara.

Isti član predviđa kazne i za pojedine druge povrede Zakona o radu, između ostalog za neisplatu zarade, neisplatu zarade u novcu u slučajevima kada je to propisano, nedostavljanje obračuna zarade i ometanje inspekcijskog nadzora.

Ipak, važno je razlikovati prekršaj rada bez odgovarajućeg ugovora od nepravilnosti u obračunu zarade. Činjenica da je deo zarade isplaćen u gotovini ne znači automatski da je učinjen isti prekršaj kao u slučaju neprijavljenog radnika. Za utvrđivanje odgovornosti potrebno je utvrditi konkretne okolnosti i primeniti odgovarajuće zakonske odredbe.

Šta poslodavac treba da proveri?

Poslodavac koji želi da izbegne probleme tokom inspekcijske kontrole trebalo bi redovno da proverava da li je radno angažovanje zaposlenih uređeno u skladu sa zakonom.

Posebnu pažnju treba obratiti na sledeće:

• Ugovori: Svako lice koje obavlja posao mora imati odgovarajući pravni osnov za angažovanje. Ugovor o radu mora biti zaključen pre početka rada.
• Prijava na osiguranje: Prijava na obavezno socijalno osiguranje mora biti podneta pre stupanja zaposlenog ili drugog radno angažovanog lica na rad.
• Obračun zarade: Zarada mora biti pravilno obračunata, evidentirana i isplaćena u skladu sa zakonom.
• Dokumentacija: Ugovori, obračuni zarada i ostala relevantna dokumentacija moraju biti uredno vođeni i dostupni na mestu rada, u skladu sa zakonskim obavezama.
• Drugi oblici angažovanja: Ako se posao obavlja van radnog odnosa, potrebno je proveriti da li su ispunjeni zakonski uslovi za takav oblik angažovanja. Više o tome možete pročitati u tekstu Ugovor o delu – kada možete da ga koristite, a kada previše rizikujete?

Kako da proverite da li je vaše poslovanje usklađeno sa propisima?

Nepravilnosti u vezi sa prijavom zaposlenih i obračunom zarada često nastaju zato što se dokumentacija priprema rutinski, bez provere da li odgovara stvarnom načinu rada.

Problem može biti i u tome što poslodavac koristi ugovore koji ne odgovaraju poslovima koje angažovana lica zaista obavljaju ili ne prati redovno izmene propisa.

Zato je korisno da se ugovori, pravilnici i procedure u vezi sa zaposlenima povremeno pregledaju, a ne tek kada se pojavi problem ili najavi inspekcijska kontrola.

Kroz inicijalnu pravnu reviziju moguće je pregledati relevantnu dokumentaciju i uočiti slabe tačke u poslovanju. Za preduzetnike i privredna društva kojima je potrebna kontinuirana pravna podrška, dostupni su i Justicija paketi.

Pravovremena provera obično je jednostavnija i jeftinija od rešavanja posledica utvrđenih nepravilnosti.