Siva zona zakona – Ugovor o privremenom poslu

Iz neznanja ili iz straha od otkaza, mnogi radnici su saučesnici u nezakonitim formama zapošljavanja. “Daj da se radi i zaradi, pa ćemo videti kasnije”, misle radnici… “Kad ga ovako zapošljavam, lako ću da ga otpustim, a zakon…”, misli poslodavac. I, ko zna šta se još razgovara i obećava u četiri oka između radnika i poslodavaca…

Određena vrsta poslova ne zahteva od poslodavaca da sa radnicima sklapaju Ugovor o radu, već mogu da ih angažuju po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (UPP) (članovi 197. i 198.  Zakona o radu). Reč je naime, o poslovima koji po Zakonu o radu, ne smeju da traju duže od 120 dana u toku kalendarske godine.

Sa ovakvom vrstom ugovora radnici nemaju sva prava koja bi imali kao zaposleni. Nemaju pravo na godišnji odmor, nije im plaćeno bolovanje, prekovremeni rad, rad vikendom, rad noću itd.

U nekim delatnostima, obim posla varira u toku godine, pa je normalno da se radnici zapošljavaju na određeno vreme. Ipak, u praksi se dešava da firme zaposle radnike po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a na tri meseci samo promene ime radnog mesta, ili izmene opis posla, dok radnik u suštini obavlja isti posao za istu naknadu godinama. Radnici pristaju na to jer nemaju drugog izbora, a firme ne žele da ih otpuste jer su uložili vreme i novac u obuku tih radnika, pa sa njima ponovo potpisuju iste ugovore sa malo izmenjenim opisom posla. Tako se, recimo, dešava da neko radi na poslovima “održavanja higijene prozora” u jednom ugovoru a u narednom “održava higijenu hodnika”…

Vrlo često su i sami radnici neinformisani, pa ne znaju u čemu je razlika između raznih vrsta ugovora, i tako sami upadnu u zamku zloupotrebe poslodavaca.

Koga poslodavac može da angažuje za ovakvu vrstu poslova?

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova poslodavac može da potpiše sa:

– nezaposlenom osobom,

– zaposlenom osobom koja radi nepuno radno vreme (isključivo kao dopunu do punog radnog vremena) ili

– korisnikom starosne penzije.

Ukoliko ima ugovor o saradnji sa nekom omladinskom, odnosno studentskom zadrugom koja okuplja učenike, studente i nezaposlene osobe mlađe od 30 godina, po ugovoru on može da angažuje i članove te zadruge.

Zaposlenje po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, poslodavac mora da prijavi penzijskom i zdravstvenom osiguranju i da uplaćuje doprinose i porez na dohodak. Tako da sklapanje ovih ugovora nije “jeftinije” od Ugovora o radu.

Ukoliko su zaposleni preko zadruge, zadruga prijavljuje zaposlenog na osiguranje i plaća doprinose.

Učenici i studenti mlađi od 26 godina koji rade preko zadruge, zdravstveno su osigurani samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, nemaju penzijsko osiguranje, a invalidsko im važi samo za slučaj povrede na radu. Za njih se plaća poseban, manji, porez na dohodak.

Za ovakvu vrstu kršenja Zakona o radu možete se obratiti Inspekciji rada, ali i bez prijave inspekciji, može se odmah podneti tužba sudu. Postoji i mogućnost kolektivne tužbe kako bi radnici smanjili eventualne troškove.

Ne treba strahovati od sudskog spora zbog mogućnosti otkaza, jer kada započne sudski proces, tvrdnje se dokazuju i svedocima, a vama u pozitvnom ishodu, sledi vraćanje na posao sa zaključenjem Ugovora o radu, dok će poslodavac će biti kažnjen novčano.

Istraživanja pokazuju da su zadovoljni radnici daleko produktivniji od nezadovoljnih. Nezadovoljan radnik će raditi jer mora i jer mu nema izlaza, a zadovoljan će raditi jer hoće.

Share on facebook
Podeli
Share on twitter
Tvituj
Share on email
Pošalji
Share on linkedin
Objavi

Možda vas zanima i

Da li ste spremni da probate Justiciju?

Neka Vaš biznis bude pravno zaštićen