Ugovor o doživotnom izdržavanju – kako se stiče imovina i kada se može osporiti?

Ugovor o doživotnom izdržavanju jedan je od načina da lice stekne određenu imovinu nakon smrti osobe o kojoj se brine. Najčešće je reč o stanu, kući ili drugoj nepokretnosti, a ugovor može obuhvatiti i druga imovinska prava.

Ovaj ugovor može biti koristan za obe strane: primalac izdržavanja dobija obećanu brigu i podršku tokom života, dok se davalac izdržavanja obavezuje da tu brigu obezbedi, a zauzvrat stiče pravo na ugovorenu imovinu nakon smrti primaoca.

Ipak, ugovor o doživotnom izdržavanju nije garancija da spor nikada neće nastati. Važno je da bude pravilno zaključen, da obaveze budu jasno određene i da se stvarno izvršavaju.

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

Prema članu 194. Zakona o nasleđivanju, ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja obavezuje se da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili druga prava. Davalac se, zauzvrat, obavezuje da primaoca izdržava i brine o njemu do kraja života, kao i da ga nakon smrti sahrani.

Ako ugovorom nije drugačije određeno, izdržavanje naročito obuhvata:

• obezbeđivanje stanovanja;
• hranu, odeću i obuću;
• odgovarajuću negu u bolesti i starosti;
• troškove lečenja;
• davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Ugovor je dvostrano obavezan i teretan: obe strane imaju određena prava i obaveze, a prenos imovine predstavlja protivčinidbu za ugovoreno izdržavanje.

Zbog toga je važno da se ugovorom što jasnije definiše šta davalac izdržavanja treba da obezbedi, u kom obimu i na koji način.

Koju imovinu može da obuhvati ugovor?

Predmet ugovora mogu biti tačno određene stvari i prava koja postoje u trenutku njegovog zaključenja. U praksi su to često stanovi, kuće, zemljište ili druga imovinska prava.

Imovina mora biti dovoljno precizno određena kako ne bi bilo nedoumica oko toga šta se prenosi na davaoca izdržavanja.

Pre zaključenja ugovora naročito je važno proveriti podatke o nepokretnosti i pravima koja su na njoj upisana. Za nepokretnosti se podaci mogu proveriti preko eKatastra Republičkog geodetskog zavoda.

Treba imati u vidu da primalac izdržavanja može ugovorom raspolagati samo pravima koja mu pripadaju. Ako je nepokretnost u suvlasništvu ili je opterećena određenim pravima, te okolnosti treba proveriti pre potpisivanja ugovora.

Kako se zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. To je propisano članom 195. Zakona o nasleđivanju.

Prilikom potvrđivanja ugovora javni beležnik dužan je da ugovornike posebno upozori da imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici. Upozorenje se unosi u klauzulu o potvrđivanju ugovora. Ako zakonom propisana forma nije ispoštovana, ugovor je ništav.

Više informacija o naslednopravnim ugovorima i javnobeležničkim uslugama dostupno je na portalu javnih beležnika.

Pre zaključenja ugovora preporučljivo je pažljivo definisati obaveze davaoca izdržavanja, predmet ugovora i način na koji će se izdržavanje pružati. Nije dovoljno samo navesti da će davalac „brinuti“ o primaocu ako nije jasno šta se pod tim podrazumeva u konkretnom slučaju.

Da li imovina iz ugovora ulazi u nasleđe?

Jedna od najvažnijih posledica ugovora o doživotnom izdržavanju jeste to što imovina koja je valjano obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja.

To znači da se ta imovina ne deli među naslednicima po pravilima redovnog nasleđivanja i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici primaoca izdržavanja.

Ipak, ovo pravilo odnosi se na imovinu obuhvaćenu punovažnim ugovorom. Ostala imovina koju je primalac posedovao, a koja nije obuhvaćena ugovorom, može biti predmet nasleđivanja prema opštim pravilima.

Zato ugovor o doživotnom izdržavanju treba razlikovati od testamenta i ugovora o poklonu. Njegova svrha nije samo da odredi ko će dobiti imovinu, već i da uspostavi stvarne obaveze izdržavanja koje davalac treba da izvršava tokom života primaoca.

Mogu li naslednici da ospore ugovor o doživotnom izdržavanju?

Da, ali ne samo zato što im se ne dopada što određena imovina neće biti deo zaostavštine.

Zakon o nasleđivanju predviđa posebne osnove za osporavanje ugovora. Prema članu 203, sud može, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, poništiti ugovor ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Za ovaj zahtev važe posebni rokovi: naslednici mogu tražiti poništaj u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od smrti primaoca izdržavanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca.

Više o ovom pravilu možete pročitati u članu 203. Zakona o nasleđivanju.

U zavisnosti od okolnosti, mogu se postaviti i druga pravna pitanja, na primer da li je ugovor pravilno zaključen ili da li su postojali uslovi za njegovu punovažnost. Svaki slučaj mora se procenjivati prema konkretnim činjenicama i odgovarajućem pravnom osnovu.

Može li ugovor da se raskine ako davalac ne izvršava svoje obaveze?

Ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva stvarno izvršavanje ugovorenih obaveza. Ako davalac ne obezbeđuje ugovoreno izdržavanje ili ne postupa u skladu sa ugovorom, mogu se otvoriti pitanja njegovog raskida.

Zakon izričito predviđa mogućnost raskida kada se odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi. Takođe, ako se okolnosti nakon zaključenja ugovora toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne od strana, iznova urediti njihove odnose ili raskinuti ugovor.

Ova pitanja uređuju članovi 201. i 202. Zakona o nasleđivanju.

U praksi je važno sačuvati dokaze o tome kako su obaveze izvršavane: račune, potvrde o plaćanju, prepisku, dokumentaciju o troškovima lečenja i druge dokaze koji mogu biti relevantni za konkretan spor.

O tome kako sud može ceniti izvršavanje ugovornih obaveza govori i praksa Vrhovnog suda u predmetima raskida ugovora o doživotnom izdržavanju.

Raskid ne znači automatski da jedna strana može da zadrži sve što je primila bez ikakvih posledica. Pravo na naknadu zavisi od zakonskog osnova raskida i okolnosti konkretnog slučaja.

Šta se dešava ako davalac izdržavanja umre pre primaoca?

Smrt davaoca izdržavanja ne znači u svakom slučaju da ugovor automatski prestaje.

Prema članu 204. Zakona o nasleđivanju, obaveze davaoca izdržavanja mogu preći na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu da nastave ugovor.

Ako oni ne pristanu na produženje ugovora, ugovor se raskida i ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Zakon, međutim, posebno uređuje situaciju kada bračni drug i potomci nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, pa pod određenim uslovima mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja.

Ova pitanja uređuju članovi 204. i 205. Zakona o nasleđivanju. Zato je važno razlikovati situaciju kada naslednici ne žele da nastave ugovor od situacije kada objektivno nisu u mogućnosti da izvršavaju preuzete obaveze.

Da li je ugovor o doživotnom izdržavanju siguran način sticanja imovine?

Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti pouzdan pravni osnov za sticanje imovine, ali nije apsolutna garancija da neće doći do spora.

Njegova pravna sigurnost zavisi od više okolnosti:

• da li je zaključen u propisanoj formi;
• da li je imovina jasno i pravilno određena;
• da li su ugovorne strane razumele svoja prava i obaveze;
• da li je davalac zaista izvršavao ugovoreno izdržavanje;
• da li postoje okolnosti koje bi mogle biti osnov za raskid ili poništaj.

Zbog toga nije dobro posmatrati ugovor samo kao način da se imovina prenese mimo redovnog nasleđivanja. On je pre svega ugovor kojim se uređuju uzajamne obaveze i koji treba da odgovara stvarnom odnosu između ugovornih strana.

Zaključak

Ugovor o doživotnom izdržavanju omogućava da primalac tokom života dobija ugovorenu brigu i podršku, dok davalac stiče pravo na tačno određenu imovinu nakon smrti primaoca.

Imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja, ali to ne znači da se ugovor ne može osporavati ili raskinuti kada postoje zakonski uslovi.

Za pravnu sigurnost najvažnije je da ugovor bude zaključen u propisanoj formi, da jasno određuje obaveze obe strane i da se te obaveze stvarno izvršavaju.