Stečaj preduzeća: koja prava imaju zaposleni i kako da naplate zaostale zarade?

Kada preduzeće ode u stečaj, zaposleni se često nađu u situaciji da im poslodavac duguje nekoliko zarada, da ne znaju šta će biti sa njihovim radnim odnosom i da nisu sigurni kome treba da se obrate kako bi naplatili ono što su zaradili.

Otvaranje stečajnog postupka ne znači da zaposleni automatski gube sva prava. Naprotiv, Zakon o radu i Zakon o stečaju predviđaju nekoliko mehanizama zaštite zaposlenih, uključujući mogućnost naplate potraživanja iz stečajne mase i isplatu određenih potraživanja preko Fonda solidarnosti.

Međutim, postoje posebni uslovi i rokovi koje zaposleni moraju da poštuju. Propuštanje nekih od njih može dovesti do gubitka prava na isplatu.

U nastavku objašnjavamo šta se dešava sa zaposlenima kada poslodavac ode u stečaj, kako mogu da naplate zaostale zarade i koja prava imaju nakon prestanka radnog odnosa.

Šta se dešava sa zaposlenima kada preduzeće ode u stečaj?

Otvaranje stečajnog postupka predstavlja zakonski razlog za otkaz ugovora o radu. O tome odlučuje stečajni upravnik, koji preuzima upravljanje preduzećem i zastupanje stečajnog dužnika.

To ipak ne znači da svi zaposleni moraju istog trenutka da prestanu sa radom. Stečajni upravnik može zadržati određene zaposlene, a uz saglasnost stečajnog sudije može angažovati i potreban broj ljudi radi završetka započetih poslova ili sprovođenja stečajnog postupka.

Zarade i druga primanja zaposlenih koji nastavljaju da rade nakon otvaranja stečaja namiruju se iz stečajne mase kao obaveze stečajne mase.

Drugim rečima, potrebno je razlikovati potraživanja zaposlenih nastala pre otvaranja stečaja i zarade zaposlenih koji nastavljaju da rade nakon njegovog otvaranja.

Više o zakonskim pravilima pročitajte u Zakonu o stečaju.

1. Kako zaposleni mogu da naplate zaostale zarade?

Kada se nad poslodavcem otvori stečajni postupak, zaposleni svoja potraživanja ostvaruju prijavom potraživanja nadležnom privrednom sudu.

To je prvi i najvažniji korak za radnika koji želi da naplati zaostale zarade.

Prijava potraživanja u stečajnom postupku

U rešenju o otvaranju stečajnog postupka sud poziva poverioce da prijave svoja potraživanja. Rok se određuje u samom rešenju i ne može biti kraći od 30 niti duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Zaposleni treba da prijavi sva potraživanja koja ima prema poslodavcu, uključujući:

• Neisplaćene zarade.
• Naknade zarade, uključujući odgovarajuće naknade za vreme odsustva sa rada.
• Neisplaćene naknade i druga novčana potraživanja iz radnog odnosa.
• Potraživanja po drugim osnovima koja može da dokaže.

Uz prijavu je važno priložiti dokumentaciju kojom se dokazuju osnov i visina potraživanja. To mogu biti ugovor o radu, obračuni zarada, izvodi iz banke, evidencije o radnom vremenu i druga relevantna dokumentacija.

Posebno je važno da zaposleni ne čeka da ga stečajni upravnik lično pozove. Obaveza prijavljivanja potraživanja postoji i kada je poslodavac ranije priznao da duguje zarade.

Važno: rok za prijavu potraživanja je prekluzivan. Zaposleni koji propusti rok određen rešenjem o otvaranju stečaja rizikuje da njegovo potraživanje ne bude razmatrano u stečajnom postupku.

Koji dugovi prema zaposlenima imaju prioritet u stečaju?

Zakon o stečaju predviđa da se potraživanja poverilaca namiruju prema isplatnim redovima. Poverioci iz višeg isplatnog reda imaju prednost u odnosu na poverioce iz nižeg reda.

U prvi isplatni red spadaju:

• Neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, do visine minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka, sa pripadajućom kamatom.
• Neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, obračunati na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

To znači da radnik koji ima pravo na zaradu veću od minimalne zarade ne može računati da će celokupno njegovo potraživanje automatski biti u prvom isplatnom redu.

Preostali deo potraživanja razmatra se prema pravilima koja važe za odgovarajuću kategoriju potraživanja.

Treba imati u vidu i da prvenstvo u isplatnom redu ne garantuje da će novac zaista biti isplaćen. Stvarni iznos naplate zavisi od vrednosti stečajne mase i ukupnih obaveza prema poveriocima.

Šta ako stečajni upravnik ospori potraživanje zaposlenog?

Prijavljeno potraživanje ne mora automatski biti priznato.

Stečajni upravnik ispituje osnov, visinu i pravni položaj prijavljenog potraživanja. Ako smatra da potraživanje ne postoji ili da nije dokazano u prijavljenom iznosu, može ga osporiti.

U tom slučaju zaposleni može biti upućen da pokrene ili nastavi parnični postupak radi utvrđivanja osporenog potraživanja.

Zato je važno da zaposleni sačuva svu dokumentaciju o radnom odnosu i dugovanjima poslodavca. Ako je potraživanje osporeno, ne treba zanemariti rok koji mu je određen za pokretanje ili nastavak sudskog postupka.

O tome kako se ostvaruju novčana potraživanja pred sudom možete više pročitati u našem tekstu Problem sa potraživanjima – sudski postupak naplate za fizička lica.

2. Kada zaposleni mogu da dobiju novac iz Fonda solidarnosti?

Pored naplate iz stečajne mase, zaposleni mogu ostvariti pravo na isplatu određenih potraživanja preko Fonda solidarnosti.

Fond solidarnosti osnovan je upravo radi zaštite zaposlenih čiji poslodavci nisu u mogućnosti da izmire određene obaveze zbog stečaja.

Ipak, važno je razumeti da Fond ne isplaćuje automatski sve dugove koje poslodavac ima prema zaposlenom. Pravo na isplatu postoji samo za zakonom određene kategorije potraživanja i pod propisanim uslovima.

Koja potraživanja pokriva Fond solidarnosti?

Prema članu 125. Zakona o radu, zaposleni može ostvariti pravo na isplatu:

• Zarade i naknade zarade za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka, uključujući naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad koju je poslodavac bio dužan da isplati.
• Naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je zaposleni to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka.
• Otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je zaposleni pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečaja.
• Naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je odluka suda o toj naknadi doneta u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečaj i postala pravnosnažna pre otvaranja stečajnog postupka.

Za zarade i naknade zarade Fond vrši isplatu u visini minimalne zarade, a ne u visini pune ugovorene zarade.

Za neiskorišćeni godišnji odmor naknada se isplaćuje u visini utvrđenoj odlukom stečajnog suda, najviše do visine minimalne zarade.

Otpremnina zbog odlaska u penziju isplaćuje se u visini dve prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom statističkom podatku.

Kod naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja merodavan je iznos utvrđen pravnosnažnom sudskom odlukom.

Fond solidarnosti ima i zvanično uputstvo za ostvarivanje prava, u kojem su navedeni uslovi i dokumentacija koju je potrebno dostaviti.

Važno je znati: ako je zaposleni deo potraživanja već naplatio u stečajnom postupku, može ostvariti pravo na razliku do iznosa koji mu pripada prema Zakonu o radu, ali ne može naplatiti isti dug dva puta.

Ko ima pravo na isplatu iz Fonda?

Pravo na isplatu nema automatski svako lice koje je radilo kod poslodavca koji je otišao u stečaj.

Zakonom su predviđeni posebni uslovi. Između ostalog, potrebno je da je zaposleni bio u radnom odnosu na dan otvaranja stečajnog postupka ili u periodu od poslednjih devet meseci pre njegovog otvaranja, kao i da je njegovo potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku.

Pravo na isplatu po ovom osnovu ne pripada licima koja ne ispunjavaju zakonske uslove za status zaposlenog i ostale uslove propisane Zakonom o radu.

Rok od 45 dana za podnošenje zahteva

Ovo je jedan od najvažnijih rokova u celom postupku.

Zaposleni podnosi zahtev Fondu solidarnosti u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvrđeno njegovo pravo na potraživanje u stečajnom postupku.

Zahtev se podnosi na propisanom obrascu, uz dokumentaciju koja dokazuje radni odnos i potraživanje.

Ako zaposleni propusti ovaj rok, gubi pravo na isplatu tog potraživanja iz Fonda solidarnosti.

Zato je važno da zaposleni ne meša dva različita roka: rok za prijavu potraživanja u stečajnom postupku i rok od 45 dana za podnošenje zahteva Fondu solidarnosti. Oni počinju da teku u različitim trenucima i odnose se na različite postupke.

3. Da li zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu za nezaposlene?

Zaposleni kome prestane radni odnos zbog otvaranja stečajnog postupka može ostvariti pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Da bi ostvario ovo pravo, potrebno je da je bio obavezno osiguran najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Prekid kraći od 30 dana smatra se neprekidnim osiguranjem.

Pravo na novčanu naknadu ne zavisi od toga da li je zaposleni uspeo da naplati zaostale zarade od poslodavca. Reč je o posebnom pravu iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

U kom roku treba podneti zahtev?

Zaposleni treba da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje i podnese zahtev za novčanu naknadu u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Ako zahtev podnese nakon isteka tog roka, naknada mu po pravilu pripada od dana podnošenja zahteva, a ne od dana prestanka radnog odnosa, uz zakonska ograničenja u pogledu ukupnog trajanja prava.

Detaljnije informacije o uslovima, trajanju i visini novčane naknade dostupne su na stranici Ostvarivanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti.

Šta zaposleni treba da uradi čim sazna da je otvoren stečaj?

Zaposleni koji sazna da je nad njegovim poslodavcem otvoren stečajni postupak ne bi trebalo da čeka da se postupak završi. Najvažnije je da na vreme preduzme korake radi zaštite svojih prava.

Preporučljivo je da:

• Pribavi rešenje o otvaranju stečajnog postupka i proveri ko je imenovan za stečajnog upravnika.
• Proveri rok za prijavu potraživanja u rešenju o otvaranju stečaja.
• Prikupi ugovor o radu, obračune zarada, izvode iz banke i druge dokaze o dugovanjima.
• Prijavi sva potraživanja nadležnom privrednom sudu u propisanom roku.
• Proveri da li je njegovo potraživanje priznato i u kom isplatnom redu.
• Ako je potraživanje osporeno, proveri rok za pokretanje ili nastavak parničnog postupka.
• Ako ispunjava uslove, podnese zahtev Fondu solidarnosti u roku od 45 dana od prijema odgovarajuće odluke.
• Prijavi se Nacionalnoj službi za zapošljavanje i podnese zahtev za novčanu naknadu u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Posebno treba voditi računa da se ne propuste rokovi. Činjenica da poslodavac priznaje dug ili da je zaposleni godinama radio u preduzeću ne oslobađa ga obaveze da blagovremeno prijavi potraživanje.

Kome se obratiti za pravnu pomoć?

Postupak stečaja može biti komplikovan, naročito kada poslodavac duguje više zarada, kada postoje neizmireni doprinosi ili kada stečajni upravnik osporava prijavljeno potraživanje.

Zaposleni koji nije siguran kako da prijavi potraživanje, kako da dokaže iznos duga ili kako da postupi nakon osporavanja potraživanja može se obratiti advokatu za radno i stečajno pravo.

Dodatne informacije o pravima zaposlenih dostupne su u Zakonu o radu, Zakonu o stečaju, na sajtu Fonda solidarnosti i kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Zaključak: Stečaj poslodavca ne znači da zaposleni automatski ostaje bez mogućnosti da naplati svoje zarade i druga potraživanja. Zakon predviđa više načina zaštite, ali je za njihovo ostvarivanje neophodno da zaposleni poznaje svoja prava i poštuje propisane rokove. Najvažnije je da ne čeka završetak stečajnog postupka, već da blagovremeno prijavi potraživanja i proveri mogućnost isplate iz Fonda solidarnosti.