UPPR – problemi sa likvidnošću i mogućnost reorganizacije
Kada firma počne da kasni sa plaćanjem dobavljača, banaka ili drugih poverilaca, problem likvidnosti može brzo da preraste u ozbiljnu pretnju daljem poslovanju. Ako dugovi postanu teško održivi, a firma i dalje ima realnu mogućnost da posluje i ostvaruje prihode, jedno od mogućih rešenja je reorganizacija.
Jedan od načina da se to sprovede jeste unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR). Ovaj postupak omogućava da se predloži novi način izmirenja postojećih obaveza, uz mogućnost nastavka poslovanja firme.
Međutim, UPPR nije automatsko rešenje za svaku prezaduženu firmu. Da li ima smisla primeniti ga zavisi od finansijskog položaja firme, strukture dugova, odnosa sa poveriocima i realnih mogućnosti da se plan sprovede.
Šta je UPPR?
UPPR je skraćenica za unapred pripremljen plan reorganizacije, poseban postupak uređen Zakonom o stečaju.
Za razliku od običnog dogovora sa poveriocima o odlaganju plaćanja, UPPR je formalni postupak koji se sprovodi pred nadležnim sudom. Firma uz predlog za pokretanje stečajnog postupka podnosi plan kojim predlaže kako će urediti svoje obaveze prema poveriocima.
Cilj reorganizacije jeste da se poverioci namire povoljnije nego u slučaju bankrotstva, uz mogućnost da firma nastavi da posluje.
Plan može da predvidi različite mere, u zavisnosti od konkretne situacije, kao što su:
- odlaganje rokova za plaćanje dugova;
- otplata obaveza u ratama;
- delimični otpis potraživanja, pod uslovima predviđenim planom i zakonom;
- promena uslova izmirenja obaveza;
- druge zakonom dozvoljene mere koje mogu doprineti održivosti poslovanja.
Suština nije samo da se dugovi odlože, već da se utvrdi način na koji firma može da ih izmiruje, a da istovremeno obezbedi sredstva za tekuće poslovanje.
Ko može da podnese UPPR?
UPPR podnosi stečajni dužnik, odnosno firma koja predlaže reorganizaciju svojih obaveza.
Važno je razlikovati UPPR od plana reorganizacije koji se podnosi nakon otvaranja stečajnog postupka. Oba postupka uređena su Zakonom o stečaju, ali se razlikuju po trenutku podnošenja i pojedinim procesnim pravilima.
Za UPPR nije dovoljno samo dokazati da firma ima dugove. Potrebno je ispuniti zakonske uslove za pokretanje stečajnog postupka i pripremiti plan koji sadrži propisane podatke i dokumentaciju.
Prema Zakonu o stečaju, uz plan se, između ostalog, dostavlja vanredni izveštaj sa mišljenjem revizora o finansijskim izveštajima i pregledu potraživanja, kao i izjava revizora ili licenciranog stečajnog upravnika o izvodljivosti plana.
To znači da UPPR zahteva ozbiljnu finansijsku i pravnu pripremu, a ne samo predlog za produženje rokova plaćanja.
Detaljnija pravila nalaze se u Zakonu o stečaju i Pravilniku o načinu sprovođenja reorganizacije po UPPR-u i sadržini plana.
Kako izgleda postupak?
Postupak zahteva nekoliko važnih koraka.
1. Analiza finansijskog položaja firme
Najpre je potrebno utvrditi ukupne dugove, strukturu poverilaca, stanje imovine, postojeća potraživanja i očekivane prihode. Posebno je važno proceniti da li firma može da nastavi poslovanje i da li će imati dovoljno sredstava za izmirenje obaveza prema predloženom planu.
2. Priprema plana reorganizacije
Plan treba da precizira koje se mere predlažu, kako će poverioci biti razvrstani u klase, koliko će biti namireni i u kojim rokovima. Mora se razmotriti i način finansiranja tekućeg poslovanja tokom sprovođenja plana.
Predloženi uslovi treba da budu zasnovani na realnim finansijskim projekcijama. Plan koji predviđa otplatu dugova iz prihoda koje firma verovatno neće ostvariti ima male izglede da dugoročno reši problem.
3. Podnošenje predloga sudu
UPPR se podnosi uz predlog za pokretanje stečajnog postupka, sa dokumentacijom propisanom zakonom. Sud proverava da li su ispunjeni zakonski uslovi i da li je plan potpun i uredan.
Ako postoje nedostaci koji mogu da se otklone, sud može naložiti njihovu ispravku u zakonskom roku. Ako nisu ispunjeni uslovi za postupanje po predlogu, plan može biti odbačen.
4. Razmatranje plana i glasanje poverilaca
Poverioci se upoznaju sa predloženim uslovima i glasaju prema zakonskim pravilima. Plan predviđa klase poverilaca, a za njegovo usvajanje potrebno je ispuniti uslove glasanja u tim klasama.
Zato je važno razmotriti položaj glavnih poverilaca i realne izglede da plan dobije potrebnu podršku. Nije dovoljno da rukovodstvo firme smatra da je predloženi plan dobar.
5. Odluka suda
Ako je UPPR usvojen i sud potvrdi njegovo usvajanje, sud istovremeno otvara stečajni postupak, potvrđuje plan i obustavlja stečajni postupak u skladu sa zakonom. Obaveze se potom izvršavaju prema usvojenom planu.
Ako plan ne bude usvojen, predlog za pokretanje stečajnog postupka prema UPPR-u se odbija. Firma zato ne treba da računa na reorganizaciju kao na siguran ishod.
Da li UPPR znači da firma može da nastavi poslovanje?
Cilj UPPR-a jeste da omogući reorganizaciju obaveza i nastavak poslovanja kada za to postoje uslovi. U odgovarajućim okolnostima, to može biti alternativa bankrotstvu i prodaji imovine radi namirenja poverilaca.
Ipak, usvajanje UPPR-a samo po sebi ne rešava sve finansijske probleme firme. Firma i dalje mora da ostvaruje prihode, kontroliše troškove i izvršava obaveze iz plana.
Usvojeni plan uređuje potraživanja i obaveze obuhvaćene njegovim odredbama. On nije dozvola da firma zanemari tekuće obaveze ili nastavi da stvara dugove koje neće moći da plati.
Ako firma ne postupa po usvojenom planu ili ga sprovodi na način koji bitno ugrožava njegovu realizaciju, poverioci mogu, pod zakonskim uslovima, predložiti pokretanje stečajnog postupka.
Zbog toga je važno da plan bude zasnovan na realnim pretpostavkama i da firma ima jasan način praćenja njegovog sprovođenja.
Da li UPPR odgovara svakoj firmi koja ima dugove?
Ne. Kašnjenje u plaćanju ili blokada računa ne znače automatski da je UPPR najbolje rešenje.
U nekim situacijama problem se može rešavati dogovorom sa poveriocima, promenom uslova plaćanja, naplatom potraživanja ili smanjenjem troškova. U drugim slučajevima, ako firma nema održiv poslovni model ili ne može da obezbedi sredstva za sprovođenje plana, reorganizacija možda neće dati očekivani rezultat.
Pre odluke treba razmotriti tri ključna pitanja.
Da li firma može održivo da posluje?
Potrebno je proceniti da li očekivani prihodi mogu da pokriju tekuće troškove i obaveze iz plana. Ako poslovanje ne može da stvara dovoljno novca, promena rokova plaćanja možda samo odlaže problem.
Da li plan ima realne izglede da bude usvojen?
Potrebno je analizirati strukturu poverilaca, iznose njihovih potraživanja i zakonske uslove za glasanje. Bez realne mogućnosti da plan dobije potrebnu podršku, priprema postupka može predstavljati nepotreban trošak.
Da li je reorganizacija povoljnija od alternative?
Plan treba uporediti sa mogućim ishodom bankrotstva, uzimajući u obzir vrednost imovine, troškove postupka i očekivano namirenje poverilaca.
Ova procena je naročito važna jer priprema UPPR-a zahteva stručni rad, dokumentaciju i finansijska sredstva, a uspeh postupka nije zagarantovan.
UPPR ili bankrotstvo – u čemu je razlika?
Kod reorganizacije, obaveze se izmiruju prema usvojenom planu, sa ciljem da se poslovanje nastavi ako za to postoje uslovi.
Kod bankrotstva, namirenje poverilaca ostvaruje se iz vrednosti imovine stečajnog dužnika, kroz prodaju imovine ili stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa zakonom.
Reorganizacija se sprovodi ako se njome obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo. To ne znači da je ona u svakom slučaju bolja opcija. Ako firma nema održivu poslovnu osnovu, pokušaj reorganizacije možda neće postići željeni rezultat.
Kada treba razmišljati o reorganizaciji?
O reorganizaciji treba razmišljati pre nego što finansijski problemi potpuno onemoguće poslovanje. Što se ranije sagledaju obaveze, ugovori, potraživanja i mogućnosti naplate, lakše je proceniti koje opcije uopšte postoje.
Ako firma već ima problema sa blokadom računa, važno je razumeti šta blokada znači za dalje poslovanje i koje mogućnosti postoje. Više o tome pročitajte u tekstu Račun u blokadi – nije dobro, ali nije kraj poslovanja.
Ako firma ima ozbiljne probleme sa likvidnošću, korisno je bez odlaganja napraviti pregled dugova, rokova dospeća, aktivnih postupaka i realno očekivanih priliva. Takva analiza može pomoći da se utvrdi da li je moguć dogovor sa poveriocima, da li ima osnova za reorganizaciju ili treba razmotriti drugo rešenje.
Zaključak: UPPR može biti put ka nastavku poslovanja za firmu koja ima ozbiljne finansijske probleme, ali i dalje ima održivu poslovnu osnovu. Njegova vrednost zavisi od realnosti predloženog plana, zakonskih uslova, podrške poverilaca i sposobnosti firme da izvršava preuzete obaveze. Zato odluku ne treba donositi samo na osnovu visine dugova, već nakon ozbiljne finansijske i pravne analize.
