Likvidacija firme – postupak, rokovi i troškovi

Gašenje firme nije samo pitanje donošenja odluke da više ne želite da poslujete. Da biste zatvorili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili drugo privredno društvo, potrebno je sprovesti zakonom propisan postupak i izmiriti obaveze prema poveriocima i državi.

Koliko traje likvidacija firme, koji su koraci i koliko košta zatvaranje društva?

U ovom tekstu objašnjavamo kako funkcioniše dobrovoljna likvidacija firme u Srbiji, koje obaveze ima likvidacioni upravnik i kada umesto likvidacije treba razmotriti stečaj ili reorganizaciju dugova.

1. Na koji način firma može da prestane da postoji?

Prema članu 468. Zakona o privrednim društvima, društvo prestaje da postoji brisanjem iz Registra privrednih subjekata, po osnovu:

• sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije;
• sprovedenog postupka stečaja;
• statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva.

Zakon o privrednim društvima uređuje prestanak društava, dok Agencija za privredne registre (APR) objavljuje uputstva i dokumentaciju potrebnu za sprovođenje postupka.

Nije, međutim, svaki od ovih postupaka namenjen istoj situaciji.

Dobrovoljna likvidacija sprovodi se kada društvo ima dovoljno sredstava da izmiri sve svoje obaveze. Ako nema dovoljno imovine za namirenje poverilaca, potrebno je razmotriti stečaj.

Prinudna likvidacija predstavlja poseban postupak koji se pokreće kada postoje zakonom propisani razlozi, na primer kada društvo ne ispuni određene obaveze u vezi sa registracijom ili finansijskim izveštavanjem.

2. Koliko traje likvidacija firme?

Dobrovoljna likvidacija ne može se završiti odmah nakon donošenja odluke o gašenju firme.

Zakonom je predviđeno da se oglas o pokretanju likvidacije objavljuje na internet stranici APR-a u trajanju od 90 dana. Poverioci zatim imaju dodatnih 30 dana od isteka oglasa da prijave svoja potraživanja.

Zbog toga se prijava za brisanje firme iz registra ne može podneti pre isteka najmanje 120 dana od objavljivanja oglasa, a potrebno je ispuniti i druge zakonske uslove.

To, međutim, ne znači da će firma biti ugašena za 120 dana. Postupak može trajati duže zbog neizmirenih obaveza, sporova, poreskih pitanja, računovodstvene dokumentacije ili drugih okolnosti.

Pre početka postupka zato je korisno napraviti pregled dugova, potraživanja, imovine i svih obaveza koje treba završiti.

3. Kako se pokreće postupak likvidacije?

Dobrovoljna likvidacija počinje odlukom nadležnog organa društva. U zavisnosti od pravne forme, odluku donose ortaci, skupština članova društva ili skupština akcionara.

Postupak počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o njenom pokretanju.

Prilikom pokretanja postupka podnose se odgovarajuća registraciona prijava i odluka o pokretanju likvidacije, uz dokaz o uplati propisane naknade.

Detalji i obrasci dostupni su na stranici APR-a – brisanje privrednog društva.

Imenovanje likvidacionog upravnika

Odlukom o pokretanju likvidacije imenuje se likvidacioni upravnik. Njegovim imenovanjem prestaju prava dotadašnjih zastupnika da zastupaju društvo, a likvidacioni upravnik preuzima poslove zastupanja u okviru postupka.

Ako društvo ne imenuje likvidacionog upravnika na propisan način, zakonski zastupnici postaju likvidacioni upravnici u skladu sa zakonom.

Likvidacioni upravnik odgovoran je za sprovođenje postupka, uključujući završavanje tekućih poslova, naplatu potraživanja, izmirenje obaveza i raspolaganje imovinom društva u skladu sa zakonom.

Obaveštavanje poverilaca

Pokretanje likvidacije objavljuje se javno kako bi poverioci mogli da saznaju da je postupak započet i prijave svoja potraživanja.

Pored javnog oglasa, likvidacioni upravnik dužan je da poznatim poveriocima uputi pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije, u zakonom propisanom roku.

Ako društvo ospori prijavljeno potraživanje, dužno je da postupi u skladu sa zakonskim pravilima i rokovima za obaveštavanje poverioca o osporavanju potraživanja.

4. Koje dokumente i izveštaje treba pripremiti tokom likvidacije?

Likvidacija podrazumeva više od same registracije odluke o gašenju firme. Tokom postupka potrebno je pripremiti i registrovati odgovarajuće računovodstvene i likvidacione dokumente.

Među najvažnijim obavezama su:

• Početni likvidacioni bilans – sastavlja se u roku od 30 dana od početka likvidacije kao vanredni finansijski izveštaj, u skladu sa propisima o računovodstvu.
• Početni likvidacioni izveštaj – sastavlja se najranije 90, a najkasnije 150 dana od početka likvidacije.
• Godišnji likvidacioni izveštaji – pripremaju se i registruju kada su ispunjeni zakonski uslovi za njihovo podnošenje.
• Završni likvidacioni bilans i izveštaj o sprovedenoj likvidaciji – pripremaju se u završnoj fazi postupka, u skladu sa propisima.

Početni likvidacioni izveštaj, između ostalog, sadrži pregled prijavljenih, priznatih i osporenih potraživanja, podatke o tome da li imovina društva pokriva njegove obaveze i planirane aktivnosti do završetka likvidacije.

Važno je da se dokumentacija priprema prema važećim propisima i uputstvima APR-a, jer nepotpuna ili neblagovremeno podneta dokumentacija može produžiti postupak.

5. Poreske i računovodstvene obaveze tokom likvidacije

Pokretanje likvidacije ne znači da društvo odmah prestaje da ima poreske i računovodstvene obaveze.

Dok se postupak ne završi i društvo ne bude obrisano iz registra, potrebno je voditi poslovne knjige, sastavljati i podnositi odgovarajuće finansijske izveštaje i izmirivati dospele poreske i druge obaveze.

U zavisnosti od datuma pokretanja i završetka likvidacije, mogu biti potrebni vanredni finansijski izveštaji, kao i redovni godišnji izveštaji. Konkretne obaveze zavise od okolnosti poslovanja i važećih računovodstvenih propisa.

Zato je korisno da knjigovođa bude uključen od početka postupka, kako bi se pravilno utvrdili rokovi i obim potrebne dokumentacije.

6. Koliko košta likvidacija firme?

Troškovi zatvaranja firme zavise od složenosti postupka i stanja društva.

U njih mogu spadati:

• naknade APR-u za registraciju odluke o pokretanju i okončanju likvidacije i za druge potrebne registracije;
• troškovi knjigovodstvenih usluga i izrade finansijskih izveštaja;
• troškovi pravne pomoći, ako je potrebna;
• eventualne poreske obaveze, dugovi prema poveriocima i drugi troškovi koje društvo mora da izmiri.

Firma koja nema dugove, zaposlene, sporne odnose niti složenu imovinu može imati jednostavniji postupak od društva sa većim brojem poverilaca, nerešenim ugovorima ili dugotrajnim sudskim sporovima.

Zato nije moguće dati jednu cenu koja bi važila za svaku likvidaciju. Pre početka postupka korisno je napraviti pregled dokumentacije, obaveza i očekivanih troškova.

7. Kako se završava likvidacija i briše firma iz APR-a?

Kada su izmirene obaveze društva i ispunjeni zakonski uslovi, likvidacioni upravnik priprema završnu dokumentaciju i predlog odluke o okončanju likvidacije.

U završnoj fazi, između ostalog, pripremaju se:

• izveštaj o sprovedenoj likvidaciji;
• završni likvidacioni bilans;
• pisana izjava o obaveštavanju poznatih poverilaca i izmirenju obaveza u skladu sa zakonom;
• predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka.

Za brisanje društva iz registra potrebno je podneti odgovarajuću prijavu i priložiti propisanu dokumentaciju. Potrebno je pribaviti i dokaze o izmirenim poreskim obavezama nadležnih organa, u skladu sa zahtevima APR-a.

Po okončanju likvidacije i brisanju iz registra društvo prestaje da postoji kao pravno lice.

Šta se dešava sa imovinom koja ostane nakon likvidacije?

Ako nakon izmirenja obaveza poveriocima preostane imovina, ona predstavlja likvidacioni ostatak i raspodeljuje se članovima društva u skladu sa zakonom i njihovim pravima.

Raspodela preostale imovine ne može se koristiti kao način da se izbegne plaćanje poverilaca. Imovina društva ne može se raspodeljivati članovima pre izmirenja svih potraživanja poverilaca.

Zakon predviđa i posebne rokove zastarelosti potraživanja prema likvidacionom upravniku i članovima društva u likvidaciji, pa je važno razmotriti i eventualne preostale zahteve nakon brisanja društva.

8. Šta ako firma ima dugove ili joj je račun u blokadi?

Ako firma ima dugove, to samo po sebi ne znači da automatski mora u stečaj. Ključno pitanje je da li društvo ima dovoljno imovine da izmiri sve svoje obaveze.

Ako društvo ima dovoljno sredstava, može biti moguće sprovesti dobrovoljnu likvidaciju, uz ispunjenje svih propisanih uslova.

Međutim, ako se tokom likvidacije utvrdi da imovina nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca, likvidacioni upravnik dužan je da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa zakonom.

Blokada računa i nesposobnost izmirenja obaveza ne treba da se posmatraju kao isto pitanje. Za procenu mogućeg načina prestanka društva potrebno je sagledati njegovu ukupnu imovinu, obaveze, potraživanja i pravni položaj.

Ako je firma u blokadi, pročitajte i naš tekst o blokadi računa i prinudnoj naplati.

Da li je gašenje firme uvek najbolje rešenje?

Ako firma ima ozbiljne finansijske poteškoće, gašenje nije uvek jedino rešenje. U određenim okolnostima moguće je razmotriti reorganizaciju dugova i nastavak poslovanja kroz unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR).

UPPR omogućava da se, pod zakonom propisanim uslovima i uz odgovarajuću sudsku proceduru, predloži način namirenja poverilaca i reorganizacije poslovanja. Da li je takav pristup moguć zavisi od finansijskog stanja firme i ispunjenosti zakonskih uslova.

Zato pre odluke o gašenju vredi razmotriti da li je cilj prestanak poslovanja ili postoji mogućnost da se poslovanje nastavi nakon rešavanja problema sa dugovima.

9. Šta je prinudna likvidacija firme?

Za razliku od dobrovoljne likvidacije, prinudna likvidacija pokreće se kada nastupe zakonom propisani razlozi.

Takvi razlozi mogu uključivati određene propuste u vezi sa zakonskim zastupanjem, registrovanjem sedišta, dostavljanjem finansijskih izveštaja ili ispunjavanjem obaveza tokom već započete likvidacije.

APR objavljuje obaveštenja o društvima kod kojih postoje razlozi za pokretanje prinudne likvidacije i sprovodi postupak u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Zbog toga nije tačno da se prinudna likvidacija u Srbiji ne primenjuje. Naprotiv, vlasnici društava treba da prate svoje registracione i računovodstvene obaveze kako bi izbegli posledice koje mogu nastati zbog njihovog neispunjavanja.

Prinudna likvidacija nije zamena za uredno sprovedenu dobrovoljnu likvidaciju niti način da se zanemare dugovi prema poveriocima.

Zaključak

Gašenje firme zahteva pažljivo planiranje, urednu računovodstvenu dokumentaciju i poštovanje zakonskih rokova. Dobrovoljna likvidacija je odgovarajući put kada društvo može da izmiri sve svoje obaveze, dok u drugim situacijama može biti potrebno razmotriti stečaj ili posledice prinudne likvidacije.

Pre donošenja odluke o gašenju, korisno je proveriti stanje dugova i potraživanja, poreske obaveze, finansijske izveštaje i potrebne registracione korake. Ako firma ima ozbiljne finansijske poteškoće, treba razmotriti i mogućnost reorganizacije, umesto da se odluka o gašenju donese automatski.