Faktoring – kako funkcioniše i koliko košta?

Prodali ste robu ili završili posao, izdali fakturu, ali kupac će platiti tek za 30, 60 ili 90 dana. U međuvremenu, vi morate da platite dobavljače, zarade, poreze i druge troškove.

Na papiru imate prihod. Na računu, međutim, još nema novca.

U takvoj situaciji možete razmotriti faktoring – finansijsku uslugu koja omogućava firmi da naplati potraživanje pre nego što kupac plati fakturu.

Faktoring može da pomogne preduzećima koja brzo rastu, izvoze, rade sa velikim kupcima ili često moraju da čekaju naplatu. Ipak, nije uvek najpovoljnije rešenje. Važno je razumeti kako funkcioniše, koliko košta i ko snosi rizik ako kupac ne plati.

Zašto je likvidnost važna?

Knjigovodstvena dobit i novac na računu nisu isto. Firma može da ima pune ruke posla i izdate fakture, a da nema dovoljno novca za dobavljače, plate i poreze dok čeka naplatu.

Upravo taj vremenski jaz između nastanka potraživanja i priliva novca može da uspori poslovanje ili spreči firmu da prihvati nove poslove. Faktoring omogućava da deo tog novca dobijete ranije, uz određeni trošak.

Šta je faktoring?

Faktoring je finansijska usluga u kojoj firma ustupa, odnosno prodaje svoje potraživanje faktoru, najčešće banci ili specijalizovanom faktoring društvu.

Potraživanje obično nastaje kada firma isporuči robu ili izvrši uslugu drugom preduzeću, izda fakturu i ugovori plaćanje u budućnosti.

Umesto da čeka dan dospeća, firma ustupa potraživanje faktoru i dobija novac ranije, umanjen za ugovorene naknade i eventualne druge troškove.

Prema Zakonu o faktoringu – Ministarstvo finansija Republike Srbije, faktoring se odnosi na kupoprodaju postojećih nedospelih ili budućih kratkoročnih novčanih potraživanja koja proizlaze iz prodaje robe ili pružanja usluga, pod uslovima propisanim zakonom.

Suština je jednostavna: ne čekate da kupac plati, već potraživanje pretvarate u novac koji možete da koristite ranije.

Kako faktoring funkcioniše u praksi?

Postupak najčešće izgleda ovako:

1. Isporučite robu ili izvršite uslugu. Kupcu izdajete fakturu sa ugovorenim rokom plaćanja.
2. Podnesete zahtev za faktoring. Faktoru dostavljate fakturu i dokumentaciju koja potvrđuje da potraživanje postoji.
3. Faktor procenjuje potraživanje i kupca. Proverava dokumentaciju, bonitet dužnika i uslove pod kojima može da otkupi potraživanje.
4. Zaključujete ugovor o faktoringu. Ugovarate iznos koji dobijate, naknade, kamatu ako je primenljiva i to da li faktor preuzima rizik neplaćanja.
5. Dobijate novac pre dospeća fakture. Isplata može biti ugovorena kao diskontovana vrednost potraživanja ili kao avans, uz naknadni obračun preostalog iznosa.
6. Kupac plaća faktoru. Nakon odgovarajućeg obaveštenja o ustupanju potraživanja, kupac plaća na račun koji je određen ugovorom i obaveštenjem.

Konkretni uslovi zavise od faktora i vrste usluge. Kao primer, pogledajte ponudu za faktoring za privredu – Banca Intesa.

Primer: faktura od 10.000 evra

Zamislimo da ste kupcu isporučili robu i izdali fakturu od 10.000 evra, sa rokom plaćanja od 60 dana.

Vaš dobavljač, međutim, traži da mu robu platite odmah. Nemate dovoljno novca da čekate dva meseca, pa odlučujete da razmotrite faktoring.

Pretpostavimo da faktor ponudi da otkupi potraživanje uz ukupni trošak od 5% vrednosti fakture. Ovo je pojednostavljen primer radi objašnjenja obračuna, a ne tvrdnja da je 5% standardna tržišna cena.

Stavka	Iznos
Vrednost fakture	€10.000
Pretpostavljeni trošak faktoringa od 5%	€500
Novac koji dobijate odmah	€9.500

Umesto da čekate 60 dana, dobijate 9.500 evra odmah i možete da ih upotrebite za dobavljače, plate ili novu nabavku.

Cena tog ubrzanja naplate je 500 evra. Da li je to dobra odluka zavisi od vaše situacije. Ako biste bez tog novca morali da zaustavite proizvodnju, propustite novi posao ili uzmete skuplje kratkoročno finansiranje, faktoring može imati ekonomskog smisla. Ako vam novac nije hitno potreban, možda je bolje da sačekate dospeće fakture.

Tih 500 evra nije samo trošak ranije naplate. Ako vam 9.500 evra omogućava da platite dobavljača, završite novi posao ili izbegnete skuplje kratkoročno finansiranje, faktoring može da sačuva mnogo veću poslovnu vrednost od samog iznosa koji plaćate za uslugu.

U praksi, ponuda može da sadrži više elemenata: jednokratnu naknadu, kamatu na isplaćeni avans, troškove obrade ili zadržani deo potraživanja. Zato uvek tražite obračun ukupnog iznosa koji ćete dobiti i svih troškova, a ne samo reklamirani procenat.

Faktoring sa regresom i bez regresa – ključna razlika

Kada razmatrate faktoring, jedno od najvažnijih pitanja je: šta se dešava ako kupac ne plati fakturu?

Faktoring sa regresom

Kod faktoringa sa regresom, vaša firma može biti obavezna da faktoru nadoknadi iznos koji nije naplaćen od kupca, u skladu sa ugovorom.

Drugim rečima, dobili ste novac ranije, ali niste nužno uklonili rizik da kupac neće platiti.

Ovaj model može biti koristan za upravljanje likvidnošću, ali ga ne treba posmatrati kao automatsku zaštitu od nenaplativih potraživanja.

Faktoring bez regresa

Kod faktoringa bez regresa, faktor preuzima ugovoreni rizik nesposobnosti kupca da plati potraživanje, u skladu sa zakonom i ugovorom.

To može pružiti dodatnu zaštitu, ali ne znači da je firma oslobođena svake odgovornosti. Na primer, pitanja da li potraživanje zaista postoji, da li je sporno ili da li je prodavac ispunio ugovorne obaveze mogu i dalje biti važna.

Zbog toga je neophodno pažljivo pročitati ugovor. Sam naziv „bez regresa” ne treba tumačiti kao garanciju naplate u svim okolnostima.

Zakon o faktoringu uređuje različite vrste faktoringa. Pre potpisivanja ugovora, pročitajte relevantne odredbe u zakonskom tekstu koji objavljuje Ministarstvo finansija.

Koliko košta faktoring?

Ne postoji jedna cena koja važi za sve firme i sve fakture. Trošak zavisi od više faktora:

• iznosa i valute fakture;
• roka do dospeća;
• boniteta kupca;
• poslovanja i kreditnog rizika vaše firme;
• toga da li je faktoring sa regresom ili bez regresa;
• načina isplate i ugovorenih naknada.

Pored osnovne faktoring naknade, mogu se obračunavati kamata na avans, troškovi obrade ili druge ugovorene naknade. Kod modela u kojem se isplaćuje samo deo potraživanja, ostatak može biti isplaćen kasnije, nakon naplate od kupca i konačnog obračuna.

Zato pre prihvatanja ponude postavite tri konkretna pitanja:

• Koliko novca tačno dobijam na račun i kog dana?
• Koliki su svi troškovi u evrima ili dinarima do konačnog obračuna?
• Da li moram da vratim novac ako kupac ne plati?

Odgovori na ova pitanja mnogo su korisniji od poređenja samo jednog procenta iz ponude.

Kada se faktoring isplati?

Faktoring može imati smisla kada firma ima dovoljno posla i izdatih faktura, ali joj nedostaje novac između isporuke i naplate.

Posebno može biti koristan ako:

• kupci redovno traže rokove plaćanja od 30, 60 ili 90 dana;
• firma mora dobavljačima da plaća pre nego što naplati svoje kupce;
• poslovanje brzo raste i potrebno je finansirati veći obim proizvodnje ili nabavke;
• jedan ili nekoliko većih kupaca čine značajan deo prometa;
• firma želi da oslobodi vreme koje troši na praćenje dospelih faktura i administraciju.

Faktoring, međutim, nije besplatan izvor novca. Ako firma već ima dovoljnu likvidnost i može da sačeka dospeće fakture, trošak faktoringa možda neće biti opravdan.

Važno je i da faktoring ne može da reši svaki poslovni problem. Ako firma redovno posluje sa gubitkom, ima preslabu maržu ili prodaje kupcima koji su ozbiljno ugroženi, samo ubrzavanje naplate postojećih faktura neće nužno rešiti osnovni problem.

Da li je faktoring pogodan za mala i srednja preduzeća?

Može biti, naročito za mala i srednja preduzeća koja posluju sa drugim firmama i odobravaju im odloženo plaćanje.

Manja firma može imati uredne porudžbine i pouzdane kupce, a ipak ostati bez novca zato što mora da finansira proizvodnju ili uslugu pre nego što naplati fakturu. U takvom slučaju, faktoring može da premosti vremenski jaz između rashoda i prihoda.

Ipak, prihvatljivost zavisi od konkretnog faktora. Važni su dokumentacija, osnov potraživanja, rok dospeća i procena kupca. Neki pružaoci usluga imaju minimalne iznose, određene kriterijume za kupce ili posebne uslove za pojedine delatnosti.

Pre potpisivanja ugovora proverite i podatke o faktoring društvu u zvaničnim evidencijama. Agencija za privredne registre (APR) objavljuje informacije u vezi sa Registrom faktoringa. Proverite aktuelni status konkretnog društva i relevantne informacije o nadležnom organu.

Faktoring ili osiguranje potraživanja – šta je bolje?

Faktoring i osiguranje potraživanja nisu ista usluga. Mogu se dopunjavati, ali rešavaju različite potrebe.

Faktoring prvenstveno pomaže da dođete do novca pre dospeća fakture. U zavisnosti od ugovora, može obuhvatiti i preuzimanje rizika neplaćanja.

Osiguranje potraživanja prvenstveno služi da zaštiti firmu od ugovorenog rizika neplaćanja kupca. Samo po sebi ne znači da ćete dobiti novac odmah po izdavanju fakture.

Ako vam je najveći problem to što novac stiže prekasno, razmotrite faktoring. Ako vam je najveća briga mogućnost da kupac uopšte neće platiti, proučite uslove osiguranja potraživanja. U nekim slučajevima može imati smisla kombinovati oba rešenja.

Više o drugoj opciji pročitajte u našem tekstu Osiguranje potraživanja – kako zaštititi firmu od neplaćanja kupaca?.

Zaključak: faktoring pretvara potraživanje u novac, ali ima svoju cenu

Faktoring može biti praktičan način da firma poboljša likvidnost bez čekanja da kupci plate svoje fakture. Posebno je koristan kada firma ima stabilnu prodaju, ali joj je potreban novac za svakodnevno poslovanje ili dalje širenje.

Pre odluke, međutim, treba izračunati ukupan trošak, uporediti ga sa koristima ranije naplate i razumeti ko snosi rizik ako kupac ne plati.

Najvažnije je da ne gledate samo koliko brzo možete dobiti novac, već i koliko će vas to koštati i koje obaveze ostaju na vašoj firmi.