Mnoge proizvodne kompanije, izvođači složenih projekata i firme koje posluju kroz dugotrajne proizvodne cikluse suočavaju se sa istim problemom – značajan deo njihovih sredstava ostaje „zarobljen“ u PDV-u tokom više meseci, pa čak i godina.
Tipičan primer predstavlja brodogradnja, ali isti problem postoji i u građevinarstvu, proizvodnji mašina i opreme, metaloprerađivačkoj industriji, proizvodnji nameštaja, energetskim projektima i drugim delatnostima kod kojih između nabavke materijala i konačne prodaje proizvoda protekne duži vremenski period.
Na početku projekta kompanija nabavlja čelik, limove, cevi, motore, elektronske komponente i drugi materijal neophodan za proizvodnju. Dobavljač obračunava PDV koji kupac uredno plaća. Međutim, gotov proizvod neće biti završen i fakturisan kupcu možda tek za šest, devet ili dvanaest meseci.
U pojedinim industrijama trošak materijala učestvuje sa 40% do 60% u ukupnoj vrednosti projekta. To znači da značajan iznos PDV-a ostaje vezan za zalihe i proizvodnju u toku, dok kompanija istovremeno finansira tekuće poslovanje iz sopstvenih sredstava ili kredita.
Drugim rečima, umesto da taj novac koristi za nabavku dodatnih sirovina, zapošljavanje radnika, investicije ili povećanje obima proizvodnje, firma praktično finansira državu do trenutka kada realizuje prodaju.
Šta je promenjeno u propisima?
Prema važećim pravilima sistema PDV-a, pravo na odbitak prethodnog poreza ne zavisi od toga da li je proizvodnja završena niti od toga da li je roba prodata krajnjem kupcu.
Ako je nabavka izvršena za potrebe obavljanja oporezive delatnosti i ako poreski obveznik poseduje odgovarajuću dokumentaciju, PDV plaćen prilikom nabavke može se iskazati kao prethodni porez i, ukoliko nastane višak, tražiti njegov povraćaj već u narednom obračunskom periodu.
To znači da nije potrebno čekati završetak proizvodnje, isporuku robe ili naplatu od kupca kako bi se ostvarilo pravo na povraćaj PDV-a.
Za kompanije koje imaju velike ulazne troškove materijala ovo može predstavljati značajno poboljšanje likvidnosti. U pojedinim slučajevima radi se o desetinama ili stotinama hiljada evra koji mogu biti vraćeni u poslovanje mnogo ranije.
Zašto mnoge firme ipak ne traže povraćaj PDV-a?
Iako zakonska mogućnost postoji, veliki broj privrednih društava i dalje izbegava da podnosi zahteve za povraćaj PDV-a.
Razlog nije nepoznavanje propisa, već strah od poreske kontrole.
U poslovnoj praksi često se može čuti stav da će svaki zahtev za povraćaj PDV-a automatski dovesti do dolaska poreske inspekcije, dodatne administracije i potencijalnih problema sa poreskim organima. Zbog toga pojedine kompanije radije ostavljaju značajna sredstva na računu države nego što koriste pravo koje im zakon daje.
Međutim, takav pristup često dovodi do nepotrebnog opterećenja novčanog toka i smanjenja konkurentnosti preduzeća.
Istina je da poreski organi veoma često vrše kontrolu kada poreski obveznik prvi put ili prvih nekoliko puta traži značajniji povraćaj PDV-a. Cilj takve kontrole nije kažnjavanje poreskih obveznika, već provera da li su ispunjeni zakonski uslovi za povraćaj.
Kada poreski organ utvrdi da kompanija vodi urednu dokumentaciju, da su nabavke stvarne, da postoji odgovarajuća poslovna svrha i da se PDV evidentira u skladu sa propisima, kasnije kontrole po pravilu postaju ređe i jednostavnije.
Drugim rečima, sama činjenica da tražite povraćaj PDV-a ne znači da radite nešto sumnjivo. Naprotiv, koristite zakonsko pravo koje je predviđeno upravo kako bi se sprečilo da privreda nepotrebno finansira državni budžet.
Kako se pripremiti za eventualnu kontrolu?
Ključ uspešnog povraćaja PDV-a nije izbegavanje zahteva za povraćaj, već adekvatna priprema dokumentacije.
Pre podnošenja zahteva potrebno je proveriti:
- da li postoje uredne ulazne fakture;
- da li je roba ili materijal stvarno primljen;
- da li postoji dokumentacija koja potvrđuje poslovnu svrhu nabavke;
- da li su pravilno vođene evidencije o zalihama i proizvodnji u toku;
- da li postoji jasna veza između nabavljenog materijala i buduće oporezive delatnosti;
- da li su poreske prijave i interne evidencije međusobno usklađene.
Pravilna priprema značajno smanjuje rizik od sporova sa poreskim organima i ubrzava postupak povraćaja.
Povraćaj PDV-a kao alat za finansiranje rasta
U periodu visokih kamatnih stopa i ograničene dostupnosti finansiranja, povraćaj PDV-a predstavlja jedan od najjeftinijih izvora dodatne likvidnosti za privredna društva.
Novac koji bi inače ostao blokiran mesecima može se koristiti za finansiranje novih projekata, nabavku materijala, povećanje proizvodnih kapaciteta ili jačanje konkurentske pozicije na tržištu.
Zbog toga je važno da kompanije ne posmatraju povraćaj PDV-a kao poreski rizik, već kao legitimno zakonsko pravo koje može imati značajan pozitivan efekat na poslovanje.
Pre podnošenja zahteva preporučljivo je izvršiti preventivnu pravnu i poresku proveru dokumentacije kako bi se identifikovali eventualni nedostaci i otklonili pre dolaska inspekcije. Pravovremena analiza ugovora, faktura, internih evidencija i proizvodne dokumentacije često predstavlja razliku između brzog povraćaja sredstava i dugotrajnog postupka sa poreskim organima.
Upravo zato sve veći broj kompanija angažuje stručne savetnike i advokate da pre podnošenja zahteva sprovedu svojevrsni „poreski sistematski pregled“, kako bi povraćaj PDV-a bio realizovan efikasno, bez nepotrebnih rizika i prekida u poslovanju.
