Naplata štete od rupa na putu – kako do naknade?

Udarne rupe na putevima mogu da izazovu ozbiljna oštećenja automobila. Dovoljno je da točak upadne u duboku rupu pa da dođe do oštećenja pneumatika, felne, amortizera ili drugih delova trapa. Popravka ponekad košta i nekoliko stotina evra.

Međutim, vozač ne mora uvek sam da snosi troškove. Ako je šteta nastala zbog neodržavanja puta ili propusta u njegovom održavanju, moguće je zahtevati naknadu od odgovornog upravljača puta.

Ipak, naplata štete nije automatska. Potrebno je utvrditi ko je odgovoran za održavanje puta, dokazati kako je do oštećenja došlo i dokumentovati nastalu štetu.

U nastavku objašnjavamo šta treba da uradite ako vam je rupa na putu oštetila automobil, kome se podnosi zahtev za naknadu štete i šta možete da preduzmete ako zahtev bude odbijen.

Ko odgovara za štetu nastalu zbog rupe na putu?

Prema članu 13 Zakona o putevima, upravljač javnog puta dužan je da obezbedi njegovo trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu, kako bi se saobraćaj odvijao nesmetano i bezbedno.

Isti član propisuje da upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog održavanja, odnosno zbog izvođenja radova suprotno propisanim tehničkim uslovima.

To znači da, ukoliko vam je automobil oštećen zbog udarne rupe koja nije blagovremeno sanirana, možete zahtevati naknadu štete od odgovornog upravljača puta.

Važno je, međutim, utvrditi ko je zaista nadležan za održavanje deonice na kojoj se dogodila nezgoda.

Nije uvek reč o javnom komunalnom preduzeću (JKP). U zavisnosti od kategorije puta i organizacije održavanja, odgovornost može biti na upravljaču državnog puta, lokalnoj samoupravi ili drugom subjektu kome je povereno održavanje.

Zato je prvi korak da utvrdite ko upravlja konkretnim putem, a ne da zahtev automatski uputite najbližem komunalnom preduzeću.

Šta treba da uradite odmah nakon što vam rupa ošteti automobil?

Ako dođe do oštećenja automobila, najvažnije je da odmah obezbedite dokaze. Kasnije može biti teško dokazati gde se nezgoda dogodila, kako je rupa izgledala i da li je upravo ona izazvala oštećenje.

Preporučljivo je da preduzmete sledeće korake:

1. Fotografisanje mesta događaja

Fotografišite rupu iz više uglova, tako da se jasno vidi njena veličina, dubina i položaj na kolovozu. Napravite i fotografije šireg prostora kako bi se moglo utvrditi gde se tačno nalazi.

Fotografišite i oštećenja na automobilu, uključujući gumu, felnu i delove vozila koji su pretrpeli udarac.

Ako je moguće, zabeležite tačnu lokaciju, datum i vreme događaja.

2. Obavestite policiju

Pozovite policiju i zatražite da se događaj evidentira, odnosno da se izvrši uviđaj kada za to postoje uslovi. Policijska dokumentacija može biti veoma važan dokaz, posebno ako su okolnosti nezgode sporne ili je šteta značajna.

Nemojte, međutim, pretpostaviti da je policijski zapisnik jedini način dokazivanja. Ako policija ne izađe na lice mesta, sačuvajte fotografije, snimke, podatke o svedocima i druge dokaze koji mogu potvrditi šta se dogodilo.

3. Sačuvajte podatke svedoka i eventualni video-snimak

Ako je neko prisustvovao događaju, zabeležite njegovo ime i kontakt. Ako imate kameru u automobilu, sačuvajte snimak pre nego što bude automatski obrisan.

Video-snimak može biti posebno koristan jer pokazuje kako je došlo do udara i kakvo je bilo stanje kolovoza.

4. Dokumentujte oštećenja i troškove popravke

Odvezite automobil u servis i zatražite pisanu procenu oštećenja. Ako je vozilo već popravljeno, sačuvajte račun i dokumentaciju o izvršenim radovima.

Ako postoji mogućnost, pre popravke omogućite da se oštećenja pregledaju i dokumentuju. Nemojte odlagati neophodnu popravku ako bi to ugrozilo bezbednost vozila ili dovelo do dodatne štete.

Koja dokumentacija je potrebna za naplatu štete?

Za podnošenje zahteva za naknadu štete korisno je pripremiti:

• zahtev za naknadu štete sa opisom događaja;
• fotografije rupe i oštećenog automobila;
• policijski zapisnik ili drugu raspoloživu dokumentaciju o događaju;
• podatke o svedocima, ako ih ima;
• procenu štete iz servisa ili nalaz stručnog lica;
• račune za popravku, zamenu delova, šlepovanje i druge opravdane troškove;
• kopiju saobraćajne dozvole i podatke o vlasniku vozila;
• druge dokaze koji potvrđuju nastanak i visinu štete.

Ovo nije zatvorena lista. U zavisnosti od okolnosti, mogu biti potrebni i dodatni dokazi.

Posebno je važno da dokumentacija pokaže vezu između rupe na putu i konkretnog oštećenja. Na primer, nije dovoljno samo dokazati da je na putu postojala rupa i da je automobil oštećen. Potrebno je pokazati da je oštećenje nastalo upravo zbog udara u tu rupu.

Kako podneti zahtev za naknadu štete?

Kada prikupite dokumentaciju, potrebno je da podnesete odštetni zahtev subjektu koji je odgovoran za održavanje puta.

U zahtevu treba jasno navesti:

• datum, vreme i tačnu lokaciju događaja;
• kako je došlo do oštećenja automobila;
• kakvo je bilo stanje kolovoza;
• koja oštećenja su nastala na vozilu;
• koliki iznos naknade tražite i na osnovu čega je izračunat;
• koje dokaze dostavljate uz zahtev.

Zahtev pošaljite na način koji omogućava da kasnije dokažete kada je predat i ko ga je primio. Sačuvajte kopiju zahteva i celokupnu prateću dokumentaciju.

Upravljač puta može zahtev razmotriti samostalno ili ga proslediti svom osiguravaču, ukoliko ima zaključeno osiguranje od odgovornosti. To ne znači da će osiguranje automatski prihvatiti zahtev — i dalje se utvrđuju odgovornost, uzročna veza i visina štete.

Šta ako nadležno preduzeće odbije da plati štetu?

Ako upravljač puta ili njegov osiguravač odbije zahtev, to ne znači da ste izgubili pravo na naknadu.

Možete zatražiti obrazloženje odbijanja i proveriti da li su sporni odgovornost, dokazi o događaju, uzročna veza ili visina štete.

Ako ne uspete da ostvarite naknadu vansudskim putem, možete pokrenuti sudski postupak i tražiti da sud utvrdi odgovornost i obaveže odgovorno lice da vam nadoknadi štetu.

U takvom postupku posebno su važni dokazi o stanju puta, načinu nastanka nezgode i obimu oštećenja. Sud može odrediti i veštačenje saobraćajne i mašinske struke kako bi se utvrdilo kako je do nezgode došlo i da li su prijavljena oštećenja posledica udara u rupu.

Za uspeh u sporu nije dovoljno samo pokazati da je put bio oštećen. Potrebno je dokazati da postoji uzročno-posledična veza između propusta u održavanju puta i nastale štete.

Koliko vremena imate da tražite naknadu štete?

Prema članu 376 Zakona o obligacionim odnosima, potraživanje naknade štete po pravilu zastareva za tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje je štetu prouzrokovalo.

U svakom slučaju, potraživanje zastareva za pet godina od dana kada je šteta nastala.

Zato nije dobro odlagati podnošenje zahteva i prikupljanje dokaza. Posebno imajte u vidu da samo slanje odštetnog zahteva ili vođenje pregovora sa upravljačem puta ne mora da prekine tok zastarelosti. Ako se približava rok, potrebno je na vreme proveriti koje pravne radnje treba preduzeti radi zaštite potraživanja.

Kada vozač može dobiti umanjenu naknadu ili ostati bez nje?

Činjenica da je na putu postojala rupa ne znači da će upravljač puta u svakom slučaju odgovarati za nastalu štetu.

Prema članu 192 Zakona o obligacionim odnosima, oštećeni koji je svojim ponašanjem doprineo nastanku štete ili njenom uvećanju ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Na primer, ako je vozač vozio neprilagođenom brzinom, nije obratio pažnju na stanje puta ili je mogao da izbegne oštećenje, a nije postupio sa potrebnom pažnjom, to može uticati na visinu naknade.

S druge strane, odgovornost upravljača puta može izostati ako se utvrdi da rupa nije bila odlučujući uzrok štetnog događaja.

Zato je važno utvrditi sve okolnosti nezgode, a ne samo postojanje oštećenja na kolovozu.

Šta kaže sudska praksa?

Koliko je važno dokazati uzročnu vezu između rupe na putu i nastale štete pokazuje i presuda Vrhovnog suda Rev 17114/2023 od 29. januara 2025. godine.

U tom slučaju, vozač automobila je pokušao da izbegne udarne rupe i prešao u suprotnu saobraćajnu traku. Motociklista koji mu je dolazio u susret pokušao je da izbegne sudar, skrenuo sa puta i zadobio teške telesne povrede.

Iako su rupe na kolovozu uticale na kretanje automobila, Vrhovni sud je potvrdio odluku kojom je odbijen zahtev za naknadu štete od grada. Sud je ocenio da je odlučujući uzrok nezgode bio protivpropisni prelazak drugog vozila u suprotnu traku, a ne samo postojanje rupa na putu.

Ova presuda ne znači da upravljač puta ne odgovara za štetu koju izazovu udarne rupe. Naprotiv, Zakon o putevima izričito predviđa njegovu odgovornost kada su ispunjeni zakonski uslovi. Presuda pokazuje da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi šta je zaista prouzrokovalo štetu.

Zaključak: naplata štete od rupa na putu jeste moguća, ali dokazi su presudni

Ako vam je rupa na putu oštetila automobil, imate pravo da zahtevate naknadu štete od odgovornog upravljača puta, pod uslovom da možete da dokažete njegovu odgovornost i vezu između propusta u održavanju i nastalog oštećenja.

Najvažnije je da odmah dokumentujete mesto događaja, fotografišete oštećenja, sačuvate podatke o svedocima i pribavite procenu štete.

Ako zahtev bude odbijen, možete razmotriti sudski postupak. Međutim, pre toga je važno proceniti raspoložive dokaze, osnov odgovornosti i troškove eventualnog spora.

Dodatne informacije o pravnim koracima kod naplate potraživanja možete pronaći u našem tekstu Problem sa potraživanjima – sudski postupak naplate za fizička lica.