Povreda na radu: obaveze poslodavca, prava zaposlenog i naknada štete

Povreda na radu može da se dogodi u bilo kom poslovnom okruženju – na gradilištu, u proizvodnom pogonu, magacinu, kancelariji, prodavnici ili tokom obavljanja službenog zadatka. Ponekad je reč o lakšoj povredi koja ne ostavlja trajne posledice, ali u ozbiljnijim slučajevima zaposleni može da bude duže odsutan sa posla, da izgubi radnu sposobnost ili da pretrpi trajno oštećenje zdravlja.

Za poslodavca, posledice nisu ograničene samo na prekid rada i organizacione probleme. Povreda na radu može da pokrene inspekcijski nadzor, postupak za utvrđivanje odgovornosti, obavezu naknade štete i značajne novčane kazne.

Zato je važno da poslodavac zna koje preventivne mere mora da sprovodi, kako se povreda prijavljuje i šta treba uraditi odmah nakon nezgode. Sa druge strane, zaposleni treba da zna kako da zaštiti svoja prava i ostvari naknadu zarade, zdravstvenu zaštitu i eventualnu odštetu.

Šta se smatra povredom na radu?

Povreda na radu nije svaka povreda koja se dogodi na radnom mestu. Da bi se određeni događaj smatrao povredom na radu u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, potrebno je da postoji prostorna, vremenska i uzročna povezanost sa obavljanjem posla.

Prema članu 51. Zakona o zdravstvenom osiguranju, povreda na radu je povreda osiguranika nastala u vezi sa obavljanjem posla, usled neposrednog i kratkotrajnog mehaničkog, fizičkog ili hemijskog dejstva, nagle promene položaja tela, iznenadnog opterećenja tela ili druge promene fiziološkog stanja organizma.

To mogu biti, na primer:

• Pad zaposlenog sa merdevina ili radne platforme.
• Povreda ruke prilikom rada sa mašinom ili alatom.
• Opekotine izazvane vrelom površinom ili hemijskom materijom.
• Povreda nastala prilikom podizanja ili prenošenja teškog tereta.
• Povreda u saobraćajnoj nezgodi tokom obavljanja službenog zadatka.

Povredom na radu može se smatrati i povreda koju zaposleni pretrpi dok obavlja posao na koji nije raspoređen, ako ga obavlja u interesu poslodavca.

Posebno je važno da se povredom na radu, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, smatra i povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od kuće do posla ili pri povratku sa posla. To, međutim, ne znači automatski da je poslodavac odgovoran za nastalu štetu. Pravo na zdravstvenu zaštitu i naknadu zarade po osnovu povrede na radu treba razlikovati od građanskopravne odgovornosti poslodavca za štetu.

Treba razlikovati i povredu na radu od profesionalne bolesti. Dok povreda najčešće nastaje usled iznenadnog događaja, profesionalna bolest nastaje kao posledica duže izloženosti štetnostima na radnom mestu.

Koje su obaveze poslodavca u slučaju povrede na radu?

Osnovni propis koji uređuje ovu oblast je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 35/2023.

Njegova svrha nije samo da propiše šta treba uraditi nakon nezgode, već prvenstveno da spreči da do nje uopšte dođe.

Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje zaposlenih u svim aktivnostima i na svim nivoima organizovanja rada. To podrazumeva niz konkretnih obaveza:

1. Akt o proceni rizika

Poslodavac mora da proceni rizike na radnim mestima i u radnoj sredini i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje. Procena mora da odgovara stvarnim poslovima i uslovima rada, a ne da predstavlja samo formalni dokument.

2. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Zaposleni mora da bude osposobljen za bezbedan i zdrav rad pre početka rada, kao i kada dođe do promena u procesu rada, opremi ili uslovima koji utiču na bezbednost.

3. Ispravna oprema i sredstva za rad

Poslodavac mora da obezbedi da mašine, uređaji, alati i druga sredstva za rad budu ispravni i bezbedni za korišćenje. Potrebno je sprovoditi propisane preglede i provere.

4. Lična zaštitna oprema

Kada je to potrebno prema proceni rizika, poslodavac mora da obezbedi odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu i da organizuje njeno korišćenje.

5. Lekarski pregledi

Za zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom poslodavac mora da obezbedi propisane prethodne i periodične lekarske preglede.

6. Organizacija i nadzor nad primenom mera

Nije dovoljno da poslodavac ima pravilnike i dokumentaciju. Potrebno je da se mere bezbednosti zaista primenjuju u svakodnevnom radu i da se kontroliše njihovo poštovanje.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u određenim slučajevima obuhvata i lica koja rade ili se osposobljavaju za rad kod poslodavca po drugom osnovu, a ne samo zaposlene u klasičnom radnom odnosu. Zato je važno da poslodavac proveri i status lica angažovanih van radnog odnosa. Više o jednom od takvih oblika angažovanja možete pročitati u tekstu Ugovor o delu – kada možete da ga koristite, a kada previše rizikujete?

Šta treba uraditi odmah nakon povrede na radu?

Kada dođe do povrede, prvi prioritet je zaštita života i zdravlja povređenog zaposlenog. Tek nakon toga dolaze dokumentovanje događaja i ispunjavanje zakonskih obaveza.

Poslodavac bi trebalo da postupi sledećim redosledom:

• Obezbedi hitnu pomoć. Povređenom zaposlenom treba pružiti prvu pomoć i, kada je potrebno, organizovati hitan medicinski transport.
• Spreči nastanak novih povreda. Ako postoji opasnost od ponavljanja nezgode, potrebno je zaustaviti rad i udaljiti druga lica iz ugrožene zone.
• Obavesti odgovorna lica. O događaju treba obavestiti neposrednog rukovodioca i lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu.
• Sačuva relevantne dokaze. Treba zabeležiti vreme, mesto i okolnosti događaja, identifikovati svedoke i sačuvati relevantnu dokumentaciju, fotografije i podatke o korišćenoj opremi.
• Prijavi povredu nadležnim organima. U zavisnosti od vrste povrede, primenjuju se zakonski rokovi za prijavljivanje inspekciji rada i policiji.
• Popuni izveštaj o povredi na radu. Poslodavac mora da obezbedi da izveštaj bude pravilno sastavljen i dostavljen nadležnim institucijama i povređenom zaposlenom.

Kod smrtne, teške ili kolektivne povrede na radu, poslodavac mora da zaustavi rad na mestu, odnosno sredstvima za rad na kojima se povreda dogodila, kako bi se sačuvali dokazi za inspekcijski nadzor.

Ovo je posebno važno: mesto nezgode ne treba menjati ili vraćati u uobičajeno stanje pre nego što se obezbede uslovi za utvrđivanje okolnosti događaja, osim kada je to neophodno radi spasavanja života, pružanja pomoći ili sprečavanja nove opasnosti.

U kom roku se prijavljuje povreda na radu?

Rok za prijavljivanje zavisi od vrste povrede. Član 64. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje sledeće obaveze:

Vrsta događaja	Rok za prijavu	Kome se prijavljuje
Smrtna povreda	Odmah, najkasnije u roku od 24 časa	Inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova
Teška povreda	Odmah, najkasnije u roku od 24 časa	Inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova
Kolektivna povreda	Odmah, najkasnije u roku od 24 časa	Inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova
Opasna pojava koja može ugroziti bezbednost i zdravlje zaposlenih	Odmah, najkasnije u roku od 24 časa	Inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova
Laka povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana	Odmah, najkasnije u roku od pet radnih dana	Inspekciji rada
Profesionalna bolest	Najkasnije u roku od pet dana od dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove	Inspekciji rada

Važno je obratiti pažnju na formulaciju zakona: prijavljuje se i laka povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana. Ne treba je mešati sa svakom lakom povredom, bez obzira na trajanje odsustva.

Prijava se može izvršiti usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom.

Pored prijave inspekciji, poslodavac ima obavezu da izveštaj o povredi na radu dostavi povređenom zaposlenom, organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Za zvanične informacije o nadležnosti i kontaktima inspekcije dostupan je Inspektorat za rad Ministarstva za rad.

Kolika je naknada zarade za vreme bolovanja zbog povrede na radu?

Jedno od najvažnijih prava zaposlenog koji je pretrpeo povredu na radu jeste pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

Prema članu 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.

To je više od naknade koja se uobičajeno isplaćuje za bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada, za koju je zakonom, po pravilu, predviđeno 65% od osnova.

Za zaposlenog koji je u radnom odnosu, poslodavac obezbeđuje naknadu zarade zbog povrede na radu iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa, od prvog dana privremene sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja.

Važno je razumeti da 100% ne znači nužno 100% poslednje isplaćene neto zarade. Naknada se obračunava na zakonom propisanu osnovicu, uz primenu pravila o najvišem i najnižem iznosu naknade.

Ako je zaposlenom prestao radni odnos dok je koristio pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu od dana prestanka radnog odnosa obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, pod uslovima propisanim zakonom. Više informacija o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja može se pronaći na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Da li zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu?

Da. Pored prava iz zdravstvenog osiguranja, zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom može imati pravo i na naknadu štete.

Član 164. Zakona o radu propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom naknadi štetu koju je pretrpeo na radu ili u vezi sa radom, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Međutim, sama činjenica da je došlo do povrede ne znači da je poslodavac automatski odgovoran za svaku posledicu. U konkretnom slučaju utvrđuju se okolnosti događaja, pravni osnov odgovornosti, uzročna veza između propusta ili opasnosti i nastale štete, kao i eventualni doprinos zaposlenog ili drugog lica.

U zavisnosti od okolnosti, zaposleni može da potražuje više vrsta naknade.

Materijalna šteta može obuhvatiti:

• Troškove lečenja i rehabilitacije koji nisu pokriveni zdravstvenim osiguranjem.
• Troškove lekova, medicinskih pomagala i drugih neophodnih usluga.
• Izgubljenu zaradu zbog privremene ili trajne nesposobnosti za rad.
• Druge dokazive troškove koji su neposredna posledica povrede.

Nematerijalna šteta može obuhvatiti:

• Naknadu za pretrpljene fizičke bolove.
• Naknadu za pretrpljeni strah.
• Naknadu zbog umanjenja životne aktivnosti.
• Naknadu zbog naruženosti, kada za to postoje zakonski uslovi.

Pravni osnov za ove zahteve nalazi se i u Zakonu o obligacionim odnosima, koji uređuje naknadu materijalne i nematerijalne štete, uključujući štetu nastalu telesnom povredom ili narušenjem zdravlja.

U slučaju smrti zaposlenog, članovi njegove uže porodice, odnosno lica koja je preminuli izdržavao, mogu pod zakonskim uslovima ostvarivati pravo na odgovarajuću naknadu.

Da li zaposleni gubi pravo na odštetu ako je sam doprineo povredi?

Ne nužno.

U praksi se može dogoditi da zaposleni nije koristio zaštitnu opremu, nije poštovao uputstva za bezbedan rad ili je postupao suprotno pravilima koja su mu bila poznata.

Ipak, to samo po sebi ne znači da se poslodavac automatski oslobađa odgovornosti.

Prema članu 192. Zakona o obligacionim odnosima, ako je oštećeni doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu.

To znači da se u svakom konkretnom slučaju utvrđuje da li je zaposleni svojim ponašanjem doprineo nastanku povrede ili njenim posledicama, ali i da li je poslodavac ispunio svoje obaveze u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.

Na primer, ako zaposleni ne koristi zaštitnu opremu, važno je utvrditi da li mu je ona bila obezbeđena, da li je bio obučen za njeno korišćenje i da li je poslodavac kontrolisao primenu propisanih mera.

Koliko dugo zaposleni može da traži naknadu štete?

Potraživanje naknade štete, po opštem pravilu iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, zastareva za tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

U svakom slučaju, potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala.

Postoje i zakonski izuzeci, naročito kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom za koje je predviđen duži rok zastarelosti.

Zato nije dobro odlagati pravnu procenu slučaja. Kod težih povreda, trajnih posledica ili naknadno utvrđenog pogoršanja zdravstvenog stanja, važno je pravilno odrediti kada je šteta nastala, kada je oštećeni saznao za njen obim i ko je odgovoran.

Kolike su kazne za poslodavca ako ne poštuje propise?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa visoke novčane kazne za poslodavce koji ne ispunjavaju svoje obaveze.

Prema članu 100, za određene teže prekršaje, među kojima je neobezbeđivanje i nesprovođenje preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, kazne iznose:

• Pravno lice: od 1.500.000 do 2.000.000 dinara.
• Preduzetnik: od 400.000 do 500.000 dinara.
• Direktor ili drugo odgovorno lice: od 50.000 do 150.000 dinara.
• Poslodavac koji je fizičko lice: od 50.000 do 150.000 dinara.

Zakon posebno propisuje kazne za neispunjavanje obaveze osiguranja zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, koju predviđa član 67.

Za taj prekršaj, prema članu 101, kazne iznose:

• Pravno lice: od 1.000.000 do 1.500.000 dinara.
• Preduzetnik: od 200.000 do 400.000 dinara.
• Direktor ili drugo odgovorno lice: od 30.000 do 150.000 dinara.
• Poslodavac koji je fizičko lice: od 30.000 do 150.000 dinara.

Pored novčanih kazni, inspektor rada može da naloži otklanjanje nepravilnosti, a u situacijama kada postoji neposredna opasnost po bezbednost i zdravlje zaposlenih može i da zabrani rad na određenom radnom mestu.

Kod smrtnih, teških i kolektivnih povreda inspekcija rada dužna je da izvrši nadzor odmah po prijavi ili saznanju o događaju.

Kompletan tekst zakona i ostale kaznene odredbe dostupni su u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije.

Kako poslodavac može da smanji rizik od povreda i pravnih posledica?

Najskuplja greška je da se o bezbednosti i zdravlju na radu razmišlja tek kada se povreda već dogodi.

Poslodavac bi trebalo redovno da proverava:

• Da li je akt o proceni rizika usklađen sa stvarnim poslovima i uslovima rada.
• Da li su svi zaposleni i druga radno angažovana lica pravilno obučeni za bezbedan i zdrav rad.
• Da li se oprema i sredstva za rad redovno pregledaju i održavaju.
• Da li zaposleni imaju odgovarajuću zaštitnu opremu i da li je zaista koriste.
• Da li su organizovani svi propisani lekarski pregledi.
• Da li su određena odgovorna lica i uređene procedure za postupanje u slučaju nezgode.
• Da li se povrede, opasne pojave i druge nepravilnosti evidentiraju i prijavljuju u zakonskim rokovima.

Posebno je važno da se dokumentacija ne posmatra kao formalnost. Akt o proceni rizika, obuke, evidencije, ugovori i interna pravila moraju da odgovaraju stvarnom načinu organizovanja rada.

Kroz inicijalnu pravnu reviziju poslodavac može da proveri relevantnu poslovnu dokumentaciju, uoči slabe tačke i dobije preporuke za njihovo otklanjanje.

Za preduzetnike i privredna društva kojima je potrebna kontinuirana pravna podrška, dostupni su i Justicija paketi.

Povreda na radu ne mora nužno da dovede do dugotrajnog spora ili velikih finansijskih posledica. Međutim, kada poslodavac ne ispunjava zakonske obaveze, ne reaguje pravilno nakon nezgode ili ne vodi računa o pravima zaposlenog, jedan događaj može da preraste u ozbiljan pravni i poslovni problem.

Zato je najvažnije da se rizici prepoznaju i otklone pre nego što do povrede dođe.