U Srbiji se vodi oko 160.000 radnih sporova, a veliki broj njih nastaje zbog otkaza koji su nezakonito sprovedeni ili loše dokumentovani.
Poslodavci često misle da je za otkaz dovoljno da postoji razlog. Zaposleni ne radi kako treba, kasni, krši radnu disciplinu, ne ostvaruje rezultate ili je firma smanjila obim posla – i čini se da je stvar rešena.
Međutim, kod otkaza nije dovoljno samo biti u pravu. Potrebno je biti u pravu i postupiti po zakonu.
Upravo tu nastaje najveći broj problema, naročito kod malih firmi i preduzetnika.
Pet najčešćih grešaka
1. Otkaz bez pravilno sprovedene procedure
Jedna od najčešćih grešaka je uverenje da je dovoljno napisati rešenje u kojem se navede da zaposleni ne ostvaruje rezultate, krši radnu disciplinu ili ne izvršava svoje radne obaveze.
Nije dovoljno.
Za određene otkazne razloge zakon propisuje prethodno pisano upozorenje zaposlenom, navođenje činjenica i dokaza i mogućnost da se zaposleni izjasni.
Ako se procedura preskoči ili pogrešno sprovede, poslodavac može izgubiti spor čak i kada je stvarno imao opravdan razlog za otkaz.
Možete biti u pravu zbog razloga zbog kojeg ste otpustili zaposlenog, a ipak izgubiti spor zbog načina na koji ste to uradili.
2. Proglašavanje zaposlenog tehnološkim viškom, a zatim zapošljavanje druge osobe
Dešava se da poslodavac zaposlenog proglasi tehnološkim viškom, a zatim nekoliko nedelja ili meseci kasnije zaposli drugu osobu koja radi isti ili veoma sličan posao.
U takvoj situaciji zaposleni može osnovano da postavi pitanje: ako je potreba za tim poslom prestala, zašto je odmah zatim neko drugi zaposlen da radi isti posao?
Tehnološki višak ne bi trebalo da bude način da se poslodavac reši konkretnog zaposlenog kada za to ne postoji stvarna organizaciona, ekonomska ili tehnološka promena.
3. „Loše radi“ – ali nema dokaza
„Nije dovoljno dobar radnik“ nije dokaz.
Ako je razlog za otkaz loš rad, poslodavac mora biti u stanju da pokaže šta zaposleni konkretno nije uradio, koje rezultate nije ostvario, kada se to dogodilo i na koji način je poslodavac prethodno ukazivao na problem.
Problem je naročito veliki kada poslodavac godinama nema nikakvu dokumentaciju o lošem radu zaposlenog, a onda neposredno pred otkaz počne da pravi evidenciju njegovih navodnih grešaka.
Sud neće posmatrati samo ono što piše u rešenju o otkazu. Posmatraće i dokaze koji iza tog rešenja stoje.
4. Blanko otkaz
Jedna od najgorih praksi je takozvani blanko otkaz.
Zaposleni prilikom zasnivanja radnog odnosa unapred potpiše izjavu o otkazu, bez datuma ili sa idejom da poslodavac taj dokument može iskoristiti kada god odluči da mu radni odnos prestane.
Ovakva praksa nema pravnu sigurnost koju joj neki poslodavci pripisuju i može ozbiljno da ugrozi poslodavca u eventualnom sporu.
Još je problematičnije što se ovakve prakse ponekad preporučuju firmama od strane knjigovođa.
Knjigovođa nije advokat i ne bi trebalo da odlučuje kako se pravno sprovodi otkaz.
O ovoj temi smo detaljnije pisali u tekstu „Blanko otkazi padaju u vodu“.
5. Pritisak na zaposlenog da potpiše sporazumni raskid
„Bolje ti je da sam potpišeš.“
„Ako nećeš sporazumni, dobićeš otkaz.“
„Potpiši sada, tako je lakše za sve.“
Sporazumni raskid radnog odnosa je dozvoljen, ali on mora biti stvarno sporazuman. Ako se zaposlenom vrši pritisak ili se od njega traži da unapred potpiše dokument koji će poslodavac kasnije koristiti, poslodavac može sebi napraviti ozbiljan pravni problem.
A šta kada zaposleni zloupotrebljava svoja prava?
Naravno, priča nije jednostrana.
Postoje i zaposleni koji zloupotrebljavaju prava koja im zakon daje. Bolovanje se može zloupotrebljavati, radna disciplina namerno narušavati, a proceduralne greške poslodavca koristiti kako bi se odložio otkaz ili produžio radni spor.
O tome smo pisali u tekstu „Poslodavci kao taoci svojih zaposlenih“.
Poslodavac ima pravo da zahteva da zaposleni izvršava svoje radne obaveze i poštuje radnu disciplinu. Ali kada zaposleni zaista napravi problem, poslodavac mora znati kako da taj problem dokumentuje i kako da sprovede zakonitu proceduru.
Tu se često pravi ključna greška.
Poslodavac ima pravo, ali ne zna kako da ga sprovede.
Inspekcija rada sve kontroliše
Mnogi poslodavci shvate ozbiljnost problema tek kada dobiju prijavu Inspekciji rada ili tužbu zaposlenog.
Inspekcija rada kontroliše primenu propisa iz oblasti radnih odnosa, uključujući dokumentaciju i akte poslodavca.
A nezakonit otkaz ne završava se nužno samo novčanom kaznom.
Ako zaposleni uspe u sudskom postupku, poslodavac može biti obavezan da isplati zaostale zarade, pripadajuću zakonsku zateznu kamatu, sudske takse i troškove postupka, uključujući troškove advokata zaposlenog, u skladu sa odlukom suda.
Drugim rečima, ono što je počelo kao pokušaj da se „brzo reši problem sa zaposlenim“ može se pretvoriti u veoma skup problem koji traje godinama.
Zaposleni danas lakše mogu da uđu u spor
Poslodavci često računaju na to da zaposleni neće tužiti jer nema novca za advokata i dug sudski postupak.
To više nije nužno tačno.
Postoje advokati koji zaposlene zastupaju pro bono ili uz dogovor da se naknada naplati tek nakon uspešno završenog spora. Na taj način zaposleni ne mora da ima veliki početni trošak da bi zaštitio svoja prava.
Zbog toga odluka poslodavca da „rizikuje, pa ćemo videti šta će biti“ može biti veoma skupa.
Najviše grešaka prave male firme
Velike kompanije najčešće imaju pravnu službu, HR sektor ili advokatsku kancelariju koja pre otkaza proverava dokumentaciju i proceduru.
Mala firma često nema ništa od toga.
Vlasnik preduzetničke radnje ili direktor malog DOO-a donese odluku, a zatim se za administrativni deo obrati knjigovođi.
I upravo tu nastaje problem.
Knjigovođa može da vodi obračun zarada i administraciju. Ne bi trebalo da preuzima ulogu advokata i daje pravne savete o tome kako otpustiti zaposlenog.
Jer ako knjigovođa pogreši, posledice ne snosi onaj ko je dao savet.
Odgovara poslodavac.
Kod preduzetnika je to posebno ozbiljno. Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara i svojom ličnom imovinom.
Zato pogrešan savet o otkazu, blanko otkaz ili loše sprovedena procedura mogu na kraju ugroziti ne samo poslovanje firme već i ličnu imovinu preduzetnika.
Najjeftiniji otkaz je onaj koji je pravilno pripremljen
Ovo nije argument protiv otkaza.
Poslodavac ima pravo da otpusti zaposlenog kada za to postoje zakonski uslovi.
Ali pre nego što uručite otkaz, potrebno je proveriti:
- Da li postoji zakonski razlog za otkaz?
- Da li možete taj razlog da dokažete?
- Da li je procedura pravilno sprovedena?
- Da li je sva potrebna dokumentacija uredna?
Ako niste sigurni u bilo koji od ovih odgovora, to je trenutak da razgovarate sa advokatom – pre nego što uručite otkaz, a ne nakon što dobijete tužbu.
Jedna pravna konsultacija može koštati nekoliko hiljada dinara.
Jedan izgubljen radni spor može koštati višestruko više.
