Ugovor o zakupu stana ne povećava kiriju već štiti podstanare

Za neplaćanje poreza stanodavci mogu da odgovaraju prekršajno ili krivično, i plate kaznu od 5.000 pa do 150.000 dinara, a ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od 150.000 dinara zaprećene su i kazne zatvora. S druge strane, kazna za nekog ko živi na tuđoj adresi, a nije prijavljen, kreće se od 20.000 do 50.000 dinara.

Poreznici od jeseni počinju strogu kontrolu stanodavaca, a Poreska uprava je pozvala građane da putem Poreskog alarma prijave one koji nisu prijavili stanare a izdaju nekretninu, sve u cilju regulisanja velike zone “sivog tržišta”.

Poziv poreske uprave da stanodavci prijave svoje nekretnine, i time budu oporezani stopom od 20 procenata, u medijima se pojavila kao vest o povećanju cena zakupa na tržištu. Ipak, i pored najava da će ovaj “namet države” platiti podstanari, Mirko Mirković, advokat i zastupnik iz udruženja podstanara Velegrad, navodi:

“To znači da ako podstanar plaća 200 evra, on mu kaže sledeći put kada ja budem plaćao porez ti ćeš platiti 240 evra. Prvo Zakon o zakupu kaže da se plaća porez od ostvarene, a ne povećane zakupnine. Drugo, ne može ni jedan zakupac da na taj način uvećava cenu jer bi to bio tržišni prekršaj”.

Podstanar koji ima potpisan ugovor o zakupu lako može prijaviti boravišnu adresu u MUP-u, i evidenciji Službe za zapošljavanje, a kao vršilac stanarskog prava i da ostvaruje sve pogodnosti koje su mu time omogućene: da upiše dete u vrtić, školu, omogući sebi zakup parking mesta i dr.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji reguliše ovakve ugovore od prakse se razlikuje u otkaznom roku. Naime, uobičajni otkazni rokovi u slučajevima kada ugovor nije postojao bio je oko mesec dana. Za razliku od toga, zakon obavezuje stanodavca da nakon uručenja otkaza, podstanar ima rok za iseljenje od 90 dana u letnjem periodu, odnosno 120 dana u zimskom. Prednost za podstanare je i pismeno obaveštenje o otkazu. Ukoliko podstanar daje otkaz, dužan je da ga najavi mesec dana unapred.

Neplaćeni računi, neredovno plaćanje kirije, oštećenja u stanu, ili jednostavno ni nakon otkaznog roka stanar ne želi da napusti stan, samo su neki od problema sa kojima su se sretali vlasnici nepokretnosti koji su svoje stanove davali u zakup. Ipak,  iz Udruženja stanodavaca Srbije, navode da je stopa od 20 posto za porez na izdavanje stanova preveliki namet i da će naplata biti manja od očekivane, kao i da se od stanodavaca očekuje da porez plate kvartalno i unapred, a da ne mogu biti sigurni da li će i naplatiti kiriju za taj period.

I pored svega, jedini legalan način da stanodavac zaštiti svoja prava  i imovinu jeste potpisivanje Ugovora o zakupu nepokretnosti. On štiti i stanodavca i podstanara. To je jedini dokument koji može olakšati sudski spor ukoliko do njega iz bilo kog razloga dodje.

Jedan ovakav ugovor treba da sadrži  prava i obaveze zakupnih strana, podatke o nekretnini, kao i faktičkom stanju stvari, visinu kirije, načinu plaćanja računa, depozitu. Ugovor je validan ukoliko je overen kod notara ili u sudu, ali i potpisan u prisustvu dva svedoka i sa njihovim potpisima,  ima pravnu snagu.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 260.000 neprijavljenih podstanara čijom kontrolom bi se u budžet  svake godine slilo najmanje 50 miliona evra od poreza, tvrde nadležni.

Share on facebook
Podeli
Share on twitter
Tvituj
Share on email
Pošalji
Share on linkedin
Objavi

Možda vas zanima i

Da li ste spremni da probate Justiciju?

Neka Vaš biznis bude pravno zaštićen