Za neplaćanje poreza stanodavci mogu da odgovaraju prekršajno ili krivično, i plate kaznu od 5.000 pa do 150.000 dinara, a ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od 150.000 dinara zaprećene su i kazne zatvora. S druge strane, kazna za nekog ko živi na tuđoj adresi, a nije prijavljen, kreće se od 20.000 do 50.000 dinara.
Poreznici od jeseni počinju strogu kontrolu stanodavaca, a Poreska uprava je pozvala građane da putem Poreskog alarma prijave one koji nisu prijavili stanare a izdaju nekretninu, sve u cilju regulisanja velike zone “sivog tržišta”.
Poziv poreske uprave da stanodavci prijave svoje nekretnine, i time budu oporezani stopom od 20 procenata, u medijima se pojavila kao vest o povećanju cena zakupa na tržištu. Ipak, i pored najava da će ovaj “namet države” platiti podstanari, Mirko Mirković, advokat i zastupnik iz udruženja podstanara Velegrad, navodi:
“To znači da ako podstanar plaća 200 evra, on mu kaže sledeći put kada ja budem plaćao porez ti ćeš platiti 240 evra. Prvo Zakon o zakupu kaže da se plaća porez od ostvarene, a ne povećane zakupnine. Drugo, ne može ni jedan zakupac da na taj način uvećava cenu jer bi to bio tržišni prekršaj”.
Podstanar koji ima potpisan ugovor o zakupu lako može prijaviti boravišnu adresu u MUP-u, i evidenciji Službe za zapošljavanje, a kao vršilac stanarskog prava i da ostvaruje sve pogodnosti koje su mu time omogućene: da upiše dete u vrtić, školu, omogući sebi zakup parking mesta i dr.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji reguliše ovakve ugovore od prakse se razlikuje u otkaznom roku. Naime, uobičajni otkazni rokovi u slučajevima kada ugovor nije postojao bio je oko mesec dana. Za razliku od toga, zakon obavezuje stanodavca da nakon uručenja otkaza, podstanar ima rok za iseljenje od 90 dana u letnjem periodu, odnosno 120 dana u zimskom. Prednost za podstanare je i pismeno obaveštenje o otkazu. Ukoliko podstanar daje otkaz, dužan je da ga najavi mesec dana unapred.
Neplaćeni računi, neredovno plaćanje kirije, oštećenja u stanu, ili jednostavno ni nakon otkaznog roka stanar ne želi da napusti stan, samo su neki od problema sa kojima su se sretali vlasnici nepokretnosti koji su svoje stanove davali u zakup. Ipak, iz Udruženja stanodavaca Srbije, navode da je stopa od 20 posto za porez na izdavanje stanova preveliki namet i da će naplata biti manja od očekivane, kao i da se od stanodavaca očekuje da porez plate kvartalno i unapred, a da ne mogu biti sigurni da li će i naplatiti kiriju za taj period.
I pored svega, jedini legalan način da stanodavac zaštiti svoja prava i imovinu jeste potpisivanje Ugovora o zakupu nepokretnosti. On štiti i stanodavca i podstanara. To je jedini dokument koji može olakšati sudski spor ukoliko do njega iz bilo kog razloga dodje.
Jedan ovakav ugovor treba da sadrži prava i obaveze zakupnih strana, podatke o nekretnini, kao i faktičkom stanju stvari, visinu kirije, načinu plaćanja računa, depozitu. Ugovor je validan ukoliko je overen kod notara ili u sudu, ali i potpisan u prisustvu dva svedoka i sa njihovim potpisima, ima pravnu snagu.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 260.000 neprijavljenih podstanara čijom kontrolom bi se u budžet svake godine slilo najmanje 50 miliona evra od poreza, tvrde nadležni.
