Sudar – od vas zavisi koliko će vam osiguranje platiti

Oštećen automobil i stres nisu jedine posledice saobraćajne nezgode. Dodatne probleme može da vam napravi i osiguravajuće društvo, naročito kada proceni da je šteta na vozilu manja nego što zaista jeste ili ponudi iznos koji nije dovoljan za popravku.

Ipak, iznos koji će vam osiguranje ponuditi ne mora biti konačan. Od načina na koji ćete dokumentovati nezgodu, prijaviti štetu i reagovati na ponuđeni iznos može zavisiti koliko ćete novca zaista dobiti.

Kako da postupite nakon sudara? Kada treba pozvati policiju, kako se podnosi odštetni zahtev i šta možete da uradite ako osiguranje ponudi premalo novca?

Šta treba da uradite odmah nakon saobraćajne nezgode?

Prvi korak zavisi od toga da li u nezgodi ima povređenih i pod kojim okolnostima je nastala materijalna šteta.

Ako ima povređenih, obavezno pozovite policiju i hitnu pomoć. Nemojte napuštati mesto nezgode niti pomerati vozila, osim kada je to neophodno radi pružanja pomoći ili sprečavanja nove opasnosti.

Ako je nastala samo manja materijalna šteta, učesnici mogu da popune Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, pod uslovom da nema razloga zbog kojih je neophodan policijski uviđaj.

Važno je naglasiti da Evropski izveštaj nije priznanje krivice. On služi za evidentiranje okolnosti nezgode i podataka o učesnicima i vozilima.

Obaveza popunjavanja Evropskog izveštaja kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj propisana je članom 172. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Pre nego što napustite mesto nezgode:

• Fotografirajte položaj vozila, oštećenja i tragove na kolovozu.
• Zabeležite registarske oznake i podatke o osiguranju drugog vozila.
• Pribavite podatke o eventualnim svedocima.
• Pažljivo popunite Evropski izveštaj i proverite da li su svi podaci tačni.
• Nemojte potpisivati dokument čiji sadržaj ne razumete ili sa kojim se ne slažete.

Posebno je važno da fotografišete sva oštećenja, čak i ona koja na prvi pogled deluju beznačajno. Neka oštećenja postaju vidljiva tek nakon detaljnog pregleda vozila.

Kako se podnosi zahtev za naknadu štete?

Ako ste oštećeni u saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao drugi vozač, naknadu štete po pravilu potražujete od osiguravajućeg društva kod kojeg je odgovorno vozilo osigurano od autoodgovornosti.

To pravo ostvarujete podnošenjem odštetnog zahteva neposredno osiguravajućem društvu, u skladu sa članom 24. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Uz zahtev je potrebno dostaviti dokumentaciju na osnovu koje se mogu utvrditi okolnosti nezgode, odgovornost za štetu i njen obim. To najčešće uključuje:

• Evropski izveštaj ili policijsku dokumentaciju;
• fotografije oštećenog vozila;
• podatke o vozilu i polisi osiguranja;
• zapisnik o proceni štete, kada je sačinjen;
• drugu dokumentaciju relevantnu za utvrđivanje zahteva.

Nemojte odlagati prijavu nezgode. Prema članu 23. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je da odgovorno osiguravajuće društvo obavesti o nezgodi u roku od 15 dana od njenog nastanka.

Koliko dugo osiguranje sme da odlučuje o vašem zahtevu?

Ovo je jedna od najvažnijih stvari koje treba da znate.

Prema članu 25. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, osiguravajuće društvo dužno je da u roku od 14 dana od prijema odštetnog zahteva utvrdi osnov i visinu zahteva, dostavi obrazloženu ponudu i isplati naknadu štete.

Međutim, ako u tom roku nije moguće utvrditi osnov i visinu zahteva, zakon predviđa dodatne rokove:

• Za štetu na stvarima, osiguranje ima rok od 45 dana od prijema zahteva da utvrdi osnov i visinu štete i dostavi obrazloženu ponudu.
• Za štetu na licima, taj rok iznosi 90 dana.
• Nakon dostavljanja obrazložene ponude, osiguranje ima dodatni rok od 14 dana za isplatu.

Ako je dokumentacija nepotpuna, osiguravajuće društvo dužno je da vas u roku od osam dana pisanim putem obavesti šta treba da dopunite.

Postoji i posebna kategorija takozvanih malih šteta. Prema članu 27. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz dostavljene dokaze na osnovu kojih se može utvrditi obaveza osiguranja, smatraju se malim štetama. Osiguranje je dužno da ih isplati u roku od osam dana od prijema zahteva.

Važno je znati i da prihvatanje nespornog dela naknade ne znači da ste se odrekli prava da potražujete ostatak štete. To izričito predviđa član 25. istog zakona. Drugim rečima, možete primiti iznos koji osiguranje ne osporava, a da i dalje zahtevate isplatu razlike.

Šta ako osiguranje ponudi manje novca nego što vam je potrebno za popravku?

Upravo ovde mnogi oštećeni naprave najveću grešku.

Osiguravajuće društvo izvrši procenu, ponudi određeni iznos i očekuje da prihvatite isplatu. Međutim, procena osiguranja nije automatski dokaz da je ponuđeni iznos dovoljan za potpuno obeštećenje.

Na primer, ako je na automobilu oštećen branik, osiguranje može da proceni da je dovoljna popravka postojećeg dela, dok servis smatra da je neophodna zamena.

Može se dogoditi i da osiguranje obračuna amortizaciju, umanji cenu delova ili ne prizna sve troškove rada.

U takvoj situaciji imate pravo da osporite procenu i zahtevate da se šteta utvrdi u odgovarajućem iznosu.

Član 189. Zakona o obligacionim odnosima propisuje pravo oštećenog na naknadu obične štete i izmakle koristi, dok član 190. istog zakona predviđa načelo potpune naknade štete. Cilj je da se materijalna situacija oštećenog dovede u stanje u kojem bi bila da štetne radnje nije bilo.

Zato je korisno da pribavite predračun popravke, mišljenje servisa ili nezavisnu stručnu procenu. Ako je potrebno, možete angažovati i sudskog veštaka odgovarajuće struke.

O tome kako osiguravajuća društva obračunavaju štetu na vozilu i kada takav obračun može biti sporan, pisali smo i u tekstu Sramna naknada štete na vozilu, a osiguranje obavezno.

Kako da se žalite ako niste zadovoljni iznosom naknade?

Ako smatrate da je procena štete preniska ili da osiguranje nije priznalo sve troškove, nemojte se zadovoljiti usmenim objašnjenjem.

Prvo zatražite detaljan obračun štete i obrazloženje na osnovu kojeg je osiguravajuće društvo utvrdilo ponuđeni iznos.

Zatim podnesite pisani prigovor osiguravajućem društvu. U njemu jasno navedite šta osporavate i zbog čega smatrate da vam pripada veća naknada. Priložite predračun servisa, fotografije, stručnu procenu i druge dokaze koji podržavaju vaš zahtev.

Prema pravilima Narodne banke Srbije, osiguravajuće društvo dužno je da odgovori na prigovor u roku od 15 dana. U izuzetnim okolnostima taj rok može biti produžen za dodatnih 15 dana, uz obavezu da o tome budete obavešteni.

Ako niste zadovoljni odgovorom ili ga ne dobijete u propisanom roku, možete podneti prigovor Narodnoj banci Srbije, koja vrši nadzor nad radom osiguravajućih društava.

Na raspolaganju vam je i postupak posredovanja pred NBS, koji može pomoći u rešavanju spora bez pokretanja sudskog postupka. Posredovanje je dobrovoljno i sprovodi se uz saglasnost obe strane.

Više informacija, kao i elektronski obrazac za podnošenje prigovora, možete pronaći na stranici Narodne banke Srbije – prigovor na rad društva za osiguranje.

Detaljnije informacije o postupku posredovanja dostupne su na stranici Narodne banke Srbije – pokretanje posredovanja.

Kada možete da tražite naknadu štete na sudu?

Ako osiguravajuće društvo odbije vaš zahtev ili ponudi iznos koji ne odgovara stvarnoj šteti, možete pokrenuti parnični postupak radi ostvarivanja prava na naknadu.

U sudskom postupku visina štete može se utvrđivati veštačenjem, a sud će na osnovu izvedenih dokaza odlučiti o odgovornosti i iznosu naknade.

Pri tome treba imati u vidu i član 192. Zakona o obligacionim odnosima: ako je oštećeni svojim postupkom doprineo nastanku štete ili njenom uvećanju, naknada se može srazmerno umanjiti.

Posebnu pažnju treba obratiti na rokove zastarelosti. Prema članu 376. Zakona o obligacionim odnosima, potraživanje naknade štete načelno zastareva za tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju za pet godina od nastanka štete. Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom, mogu se primeniti posebna pravila iz člana 377. istog zakona.

Zato nemojte čekati da istekne rok za ostvarivanje prava.

Zaključak: ne prihvatajte prvu procenu kao konačnu

Saobraćajna nezgoda je sama po sebi dovoljno neprijatna. Međutim, ne morate da prihvatite svaku procenu osiguravajućeg društva kao konačnu.

Pravilno dokumentovanje nezgode, blagovremeno podnošenje odštetnog zahteva i insistiranje na obrazloženoj proceni mogu napraviti značajnu razliku u iznosu koji ćete dobiti.

Ako smatrate da vam je ponuđena naknada manja od stvarne štete, imate pravo da tražite dodatno obrazloženje, podnesete prigovor, obratite se Narodnoj banci Srbije i, na kraju, zaštitite svoja prava pred sudom.