Sramna naknada štete na vozilu, a osiguranje obavezno

Imas sudar, nisi kriv – odeš u osiguranje da te obeštete a oni te obeščaste. Odeš u osiguranje da ti snime štetu, a oni ti kažu da ako ideš u ovlašćeni servis moraš da platiš participaciju 30% ako je auto stariji od 10 godina.

Ovakva participacija može biti nepravična!

Zakon o obligacionim odnosima u članu 925. kaže jasno da se šteta ne može nadoknaditi u većem iznosu od onoga u kom je nastala. Ono što je ovde sporno je da li je navedeni procenat realan, odnosno da li predstavlja pravi iznos štete koju oštećeni trpi? Možda ta participacija treba da bude i manja.

Takođe se postavlja pitanje da li je ovakva ustanovljena praksa posledica dogovora i monopola osiguravajućih društava.

Argument osiguravajućih društva je da ako se na stari auto ugradi novi deo, to je onda investicija u automobil. To lako može da zvuči logično i istinito onome ko nije dovoljno pravno potkovan.

Šta se dešava onda? Teraju te u nekakve “garaža” servise koji ugrađuju polovne delove.

Opšte je poznato da se automobili u Srbiji kradu u velikoj količini, a da policija i nadležni organi vrlo često ne uspevaju da reše takve slučajeve a da se veliki broj ukradenih automobila rastavi na delove.

Iz toga proizilazi sumnja da su baš ti delovi iz kojekakvih neovlašćenih servisa kradeni.

Kao prvo, ko kaže da je taj polovni (ili kradeni) deo u istom ako ne i gorem stanju nego što je bio deo na vašem automobilu.

Kao drugo, odlazak u servis ne podrazumeva neophodnu zamenu delova. Vrlo često neki deo može i da se popravi.

Kao treće, ko može bolje da proceni da li je neophodno promeniti neki deo (kako bi se automobil vratio u ispravno stanje) nego ovlašćeni servis?

Treba imati u vidu da ovlašćeni servisi i osiguravajuće kuće sa dobrom reputacijom ne žele da se kompromituju i učestvuju u kriminalnim radnjama i da zbog toga gube poverenje kod velikih klijenata.

Primer dobre poslovne prakse, o ovom smislu, je odnos koji imaju ovašćeni Toyota servisi i Generali osiguranje. Ovlašćeni Toyota servis ima dobru reputaciju, i dovodi automobile u ispravno stanje, a osiguravajuća kuća ima poverenja u njih da neće namerno menjati ili popravljati delove koji su ispravni i da neće veštački “naduvavati” troškove popravke.

Kako se zaštititi?

Prevencija je najbolja zaštita. Pre nego preduzmete bilo kakav korak, dobro se raspitajte i proučite opšte uslove ugovora o osiguranju. Najbolje je da o njima pregovarate uz pomoć stručnog lica.

Ako ste već kupili polisu, a desi vam se ovo, obavezno tražite napismeno od osiguranja da vam traže participaciju. Imate pravo i da napišete prigovor Komisiji za žalbe osiguravajućeg društva. Komisija za žalbe je dužna da vam odgovori u roku od 30 dana.

Ukoliko prigovor bude odbijen, pre pokretanja sudskog spora prvo podnesite prijavu NBS koja je nadležna da kontroliše rad osiguravajućih kuća. Ukoliko i posle toga niste zadovoljni možete ostvariti vaša prava na sudu u parničnom postupku tužbom.

Već smo pisali o tome čega se morate pridržavati u slučaju saobraćajne nezgode, i koji su koraci koje morate ispuniti kako bi od osiguranja naplatili realnu nadoknadu štete, kao i o tome kako naplatiti štetu od rupa na putu.

Da napomenemo i da ukoliko je vozilo osnovno sredstvo za rad (taksi, auto škola i sl.) vlasnik ima pravo da dobije odštetu za zaradu koju je izgubio dok je vozilo bilo na popravci.

Share on facebook
Podeli
Share on twitter
Tvituj
Share on email
Pošalji
Share on linkedin
Objavi

Možda vas zanima i

Da li ste spremni da probate Justiciju?

Neka Vaš biznis bude pravno zaštićen