Kriptovalute: ekonomska vrednost, rizici i pravna zaštita ulagača u Srbiji

Gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za Bitcoin ili Ethereum. Neki su u njih uložili novac, drugi razmišljaju o tome, a treći žale što nisu kupili kriptovalute dok su bile jeftinije.

Upravo tu počinje problem: kada cena nečega brzo raste, lako je zaključiti da ta imovina mora da vredi mnogo. Međutim, cena koju je neko spreman da plati i ekonomska vrednost koju imovina može da proizvede nisu isto.

Da li kriptovalute imaju stvarnu ekonomsku vrednost? Da li predstavljaju budućnost finansija ili spekulativno tržište na kojem najveći rizik snose oni koji ulaze poslednji? I, najvažnije, šta se dešava kada ulaganje krene po zlu?

Odgovori zahtevaju da razdvojimo tri stvari: tehnologiju, ekonomsku vrednost i pravnu zaštitu.

1. Šta su zapravo kriptovalute?

Kriptovalute su oblik digitalne imovine čiji se prenos i evidencija transakcija najčešće zasnivaju na blockchain tehnologiji. Za razliku od tradicionalnog novca koji emituje centralna banka, Bitcoin i slične kriptovalute nisu izdate niti im vrednost garantuje centralna banka ili drugi organ javne vlasti.

Blockchain je, pojednostavljeno, način vođenja evidencije transakcija koji može da funkcioniše bez jednog centralnog administratora. To je tehnološko rešenje koje ima različite moguće primene.

Međutim, iz činjenice da je tehnologija napredna ne proizlazi automatski da je svaka imovina koja je koristi dobra investicija.

Isto tako, činjenica da neka imovina nema državnu garanciju ne znači sama po sebi da nema nikakvu upotrebnu ili ekonomsku vrednost. To su odvojena pitanja.

2. Cena nije isto što i vrednost

Cena je iznos koji je kupac spreman da plati, a prodavac da prihvati u određenom trenutku. Ekonomska vrednost može da se zasniva na različitim stvarima: prihodima koje imovina donosi, njenoj upotrebnoj vrednosti, oskudnosti ili očekivanoj budućoj tražnji.

Kod poslovnog prostora, na primer, vrednost se može procenjivati na osnovu prihoda od zakupa, lokacije i troškova održavanja. Kod akcija se, između ostalog, razmatraju poslovanje kompanije, njena imovina i očekivani budući novčani tokovi.

Kod kriptovaluta takva procena može biti znatno teža. Bitcoin, na primer, ne daje vlasniku pravo na deo dobiti kompanije, isplatu dividende ili prihod od zakupa. Njegova tržišna cena zavisi od ponude i tražnje, očekivanja učesnika, ograničenja ponude, prihvatanja među korisnicima i drugih faktora.

Zbog toga je moguće da cena kriptovalute snažno poraste, a da se istovremeno ne pojavi odgovarajući rast prihoda ili novčanih tokova koji bi se mogli koristiti za klasičnu procenu njene vrednosti.

To ne dokazuje da je vrednost kriptovalute nužno nula. Pokazuje da se ona ne može procenjivati na isti način kao poslovanje koje ostvaruje prihod.

3. Da li se ulaganje u kriptovalute zasniva na „teoriji veće budale“?

Na spekulativnim tržištima često se pojavljuje obrazac koji se naziva teorija veće budale: kupac plaća visoku cenu zato što očekuje da će kasnije pronaći nekoga ko će platiti još više.

Takvo ponašanje postoji i na tržištu kriptovaluta. Kada ljudi kupuju isključivo zato što očekuju dalji rast cene, bez razumevanja rizika i bez jasnog razloga zašto bi neko drugi želeo tu imovinu, ulaganje može da se pretvori u puku opkladu na raspoloženje tržišta.

Ali nije svako ulaganje u kriptovalute nužno takvo. Neki korisnici cene mogućnost prenosa digitalne imovine bez tradicionalnih posrednika, dok drugi očekuju da će određena tehnologija ili mreža imati širu primenu.

Problem je u tome što ni tehnološka primena ni rast popularnosti ne garantuju rast tržišne cene. Čak i kada tehnologija ima stvarnu upotrebnu vrednost, konkretna kriptovaluta može biti precenjena, zamenjena konkurentskim rešenjem ili izgubiti tražnju.

Zato pitanje nije samo da li kriptovalute imaju upotrebnu vrednost. Pitanje je i da li je cena koju plaćate opravdana u odnosu na rizik koji preuzimate.

4. Zašto kriptovalute nisu isto što i dinar, evro ili dolar?

Tradicionalne valute funkcionišu u okviru monetarnih i pravnih sistema. Dinar je zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, a Narodna banka Srbije ima zakonom utvrđene nadležnosti u oblasti monetarne politike.

Kriptovalute poput Bitcoina nemaju isti pravni status. Prema srpskom Zakonu o digitalnoj imovini, virtuelna valuta nema pravni status novca ili valute i za njenu vrednost ne garantuje centralna banka niti drugi organ javne vlasti.

To ne znači da tradicionalne valute nemaju rizike. Inflacija može smanjiti njihovu kupovnu moć, a devizni kursevi mogu oscilirati. Razlika je u tome što su tradicionalne valute deo institucionalnog sistema sa jasno određenim pravilima i nadležnostima.

Kod kriptovaluta se riziku tržišne cene dodaju i drugi rizici: način čuvanja digitalne imovine, bezbednost platforme, gubitak pristupnih ključeva i mogućnost da transakcija ne može da se poništi.

5. Da li država štiti ulagače u kriptovalute?

Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari: zaštitu od gubitka tržišne vrednosti i pravnu zaštitu u slučaju protivpravnog postupanja.

Ako kupite kriptovalutu, a njena cena zatim padne za 70%, to samo po sebi ne znači da imate pravo na naknadu štete od države ili platforme. Tržišni gubitak je rizik koji ulagač preuzima.

Međutim, iz toga ne proizlazi da pravna zaštita uopšte ne postoji.

U Srbiji se od 2021. godine primenjuje Zakon o digitalnoj imovini. Njime su uređeni izdavanje i trgovanje digitalnom imovinom, određene usluge povezane s njom i nadzor nad tim poslovima.

Nadležnost je podeljena između Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti, u zavisnosti od vrste digitalne imovine i usluge.

To znači da se određene usluge povezane s digitalnom imovinom mogu pružati samo uz odgovarajuću dozvolu. Propisi, međutim, ne garantuju da će ulaganje biti profitabilno niti da će svaki gubitak moći da bude nadoknađen.

Ako je, na primer, pružalac usluge postupao protivpravno, obmanuo klijenta ili prekršio ugovorne obaveze, mogu postojati pravna sredstva, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, dokaza i nadležnosti.

Regulisano tržište nije isto što i tržište bez rizika. Dozvola za pružanje usluga ne predstavlja garanciju zarade, a činjenica da je neka platforma dostupna na internetu ne znači da je ovlašćena za poslovanje u Srbiji.

6. Šta ako jednog dana nestanu kriptovalute ili platforma na kojoj ih čuvate?

Zamislite da jednog jutra pokušate da pristupite svom nalogu, ali platforma više ne radi. Ili da je nalog blokiran, da je došlo do sajber napada ili da ste izgubili privatni ključ digitalnog novčanika.

To nisu isti problemi i ne rešavaju se na isti način.

Ako platforma prestane da radi, mogućnost povraćaja imovine zavisiće, između ostalog, od toga gde se imovina čuvala, kakvi su ugovorni odnosi, da li je imovina pravilno evidentirana i koji se pravni režim primenjuje.

Ako izgubite privatni ključ za samostalno čuvanu kriptovalutu, povraćaj može biti tehnički nemoguć. Ako ste žrtva prevare, mogućnost identifikovanja počinioca, praćenja transakcija i povraćaja sredstava zavisiće od konkretnih okolnosti.

Drugim rečima, ne postoji jedno univerzalno pravilo prema kojem je sva digitalna imovina ili potpuno nezaštićena ili u potpunosti zaštićena.

Pre ulaganja zato treba proveriti ko pruža uslugu, da li ima odgovarajuću dozvolu, na koji način se čuva imovina, kakvi su uslovi korišćenja i šta se dešava u slučaju prestanka poslovanja.

7. Kako prepoznati najveće rizike pre ulaganja?

Pre nego što uložite novac, postavite sebi nekoliko pitanja:

• Šta tačno kupujem? Da li je reč o virtuelnoj valuti, digitalnom tokenu ili drugom obliku digitalne imovine? Ta razlika može biti pravno značajna.
• Zašto bi neko želeo da je kupi od mene? Da li postoji jasna upotrebna vrednost ili se oslanjam samo na očekivanje da će cena rasti?
• Ko čuva moju imovinu? Da li je čuvam samostalno ili preko platforme? Ko snosi rizik ako dođe do gubitka pristupa ili bezbednosnog incidenta?
• Da li je pružalac usluge ovlašćen? Proverite relevantne registre i dozvole nadležnih organa.
• Mogu li da podnesem potpuni gubitak uloženog novca? Ako bi gubitak ugrozio vaše poslovanje, porodične finansije ili otplatu obaveza, rizik je verovatno prevelik.
• Da li razumem poreske i pravne posledice? Način sticanja, prodaje i raspolaganja digitalnom imovinom može imati poreske posledice koje treba proveriti pre transakcije.

Ako razmišljate o ulaganju u tokene koje izdaje konkretna kompanija, potrebno je dodatno analizirati prava koja token zaista daje kupcu, obaveze izdavaoca i uslove pod kojima ulagač može da ostvari prihod. Više o tome pročitajte u tekstu Trgovina tokenima – pravni rizici i ekonomske zablude.

8. Da li se na kriptovalutama može zaraditi?

Može. Ali mogućnost zarade nije dokaz da je ulaganje razumno, kao što ni mogućnost gubitka ne dokazuje da je svaka kriptovaluta bezvredna.

Cena može da raste zbog povećane tražnje, ograničene ponude, tehnološkog razvoja, promene regulatornog okruženja ili očekivanja tržišnih učesnika. Može i naglo da padne iz sličnih razloga, ali u suprotnom smeru.

Problem nastaje kada se odluka o ulaganju zasniva na tuđim obećanjima, strahu da ćete propustiti priliku ili uverenju da rast cene može da traje neograničeno.

Kriptovalute nisu zamena za razumevanje rizika. One su imovina čiju cenu mogu snažno da menjaju tržišna očekivanja, a čije se pravne i tehničke osobenosti razlikuju od tradicionalnih finansijskih proizvoda.

Zaključak: tehnologija nije garancija zarade

Blockchain tehnologija može imati stvarnu primenu, ali to ne znači da će svaka kriptovaluta opstati ili da je svaka tržišna cena opravdana. Istovremeno, nedostatak državne garancije vrednosti ne znači da u Srbiji ne postoji pravni okvir za digitalnu imovinu.

Najvažnije je da pre ulaganja razumete šta kupujete, kako se imovina čuva, koja prava imate i koje rizike preuzimate.

Ako ne možete jasno da objasnite zašto bi neko želeo da kupi imovinu koju vi kupujete — osim zato što očekujete da će je kasnije prodati skuplje — nemojte žuriti s ulaganjem.

U svetu kriptovaluta moguće je zaraditi. Ali moguće je i izgubiti značajan deo, pa i celokupan uloženi iznos. Razlika između promišljenog ulaganja i spekulacije često počinje upravo od toga koliko dobro razumete rizik.