Gotovo da ne postoji niko ko nije čuo za kriptovalute (Bitcoin, Etherium itd.) i pomislio, više ili manje ozbiljno, da u njih uloži. Sa druge strane, malo ko zna šta su zapravo kriptovalute i kako one funkcionišu. Ako ne znamo kako nesto funkcioniše, a vidimo da mu cena vrtoglavo raste, onda nam to postaje jos privlačnije. Dakle, već je ispunjen prvi preduslov za propast.
Kriptovaluta je suštinski digitalni zapis, koji za svoju proizvodnju i promet koristi tzv. Blockchain tehnologiju. Ta tehnologija je zaista impresivna, ali ako bi povukli paralelu sa sadašnjim “realnim” novcem ta tehnologija ne bi bila ništa drugo do obične štamparske mašine i sistema platnog prometa.
Iako i realne valute poput RSD, EUR i USD takođe postoje u digitalnom zapisu (na našim računima), njihova vrednost proizilazi iz jasnih ekonomskih principa, što sa kriptovalutama nije slučaj. Za sada se nećemo baviti Blockchain tehnologijom (štamparskom mašinom) nego valutom, kriptovalutom.
Bitcoin je nastao 2009 godine i počeo da stiče popularnost među korisnicima, jer je tobože garantovao anonimnost i zaobilazio konvencionalne sisteme platnog prometa.
Ništa ne nastaje samo od sebe. Neko ga je stvorio. Zašto? Vreme će pokazati.
Međutim, pravu popularnost kreće da stiče tek onda kada cena počinje vrtoglavo da mu raste. Napominjmo cena – ne vrednost. Cena je ono što platite, a vrednost je ono što dobijete.
Na čemu se temelji vrednost neke valute( dinara npr.), pa na tome što postoji objektivna tražnja za njim. Dakle, čak iako ste izvoznik, fakturišete u devizama, i na devizni račun vam stigne uplata, vi morate da promenite taj novac u dinare, kako biste u Republici Srbiji isplatili plate, struju, porez, itd. Ukoliko odete na benzinsku pumpu, i želite da platite u devizama – ne možete, zabranjeno je. Država koristi svoje mehanizme sile i štiti vrednost, tražnju, za sopstvenom valutom.
Kripotovaluta, naprotiv, svoju vrednost zasniva na “teoriji veće budale!”
Kriptovaluta se jedino oslanja na pretpostavku da će se sutra naći neko ko će biti spreman da plati više. Onog momenta kada toga ne bude bilo, tada će se vrednost spustiti na realan nivo: Nula!
Napominjemo, dokle god ima veće budale CENA će mu rasti, ali će mu VREDNOST ostati nula!
Da pojasnimo- vrednost poslovnog prostora proizilazi iz realne potrebe firmi koje su za njega spremne da plate zakup. Vrednost zlata se zasniva na potrebama medicinske i elektroindustrije. Vrednost kriptovalute – na zabludi sve većeg broja ljudi da one imaju ikakvo uporište u ekonomskim principima.
Da li to onda znači da će kriptovalute uzeti sve više maha i ugroziti sve svetske valute, a da države poput Nemačke, Švajcarske ili SAD ne rade ništa po tom pitanju? Odgovor je i da i ne- jer kriptovalute iz dana u dan sve više dobijaju na popularnosti, ali svetske sile shvataju sav taj besmisao, i znaju da će se sve pre ili kasnije urušiti, i da kriptovalute ne mogu da ih ugroze ni na koji način.
Ako ipak nekim čudom ceo svet i odluči da pređe isključivo na kriptovalute, to ne bi bilo moguće, jer blockchain tehnologija kojom se iste proizvode i prometuju troši toliko energije, da na svetu neće biti dovoljno struje da izađe u susret tim željama.
No, ekonomski aspekt po strani. Ko je odgovoran za emitovanje RSD i za monetarnu politiku? Narodna banka Srbije. A ko je zadužen za kriptovalute? Pa niko.
Drugo, zamislite da se jedno jutro probudite i da vašem nałogu više nema kriptovaluta. Sve što ste uložili naprosto nestane. Nešto slično se desilo u našoj zemlji sa starom deviznom štednjom. Razlika je u tome što je u slučaju sa deviznom štednjom postojao pravni mehanizam da se oštećenim građanima nadoknadi šteta. U slučaju kriptovaluta to ne postoji.
Šta više, mnogo je veća verovatnoća da će se to desiti, jer naprosto niko nije odgovoran. Država ne može svojim pravnim mehanizmima da štiti nečije neznanje i spekulaciju, pogotovo ne tamo gde se ni ne zna koja je jurisdikcija nadležna.
Da li ipak na trgovini kriptovalutama može da se zaradi? Da, ali na relativno kratke staze. Da li je izgledno da će se cela stvar sunovratiti u nekom predvidljivom roku? Ne, jer ima mnogo budala. Da li postoji pravni mehanizam koji štiti takvu vrstu trgovine? Ne. Da li se treba upustiti u ovu avanturu? To je stvar individualnog apetita za rizikom.
