KAKO FUNKCIONIŠE POMOĆ DRŽAVE PRIVREDI U VREME COVID 19

Republika Srbija je način u uslove pomoći privredi u doba epidemije COVID 19 uredila Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u​​ cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19

Uredba je objavljena u “Službenom glasniku RS”, br.​​ 54/2020​​ i​​ 60/2020.

Navedenom uredbom država je uredila da su korinsici pomoći Privredni subjekti u privatnom sektoru pod uslovom da su  počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV , kao I da nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno​​ vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe, kao i  preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.

Pomoć se sastoji iz:

1. FISKALNIH POGODNOSTI:
2. PRIVREDNIM SUBJEKTIMA​​ – PRAVNIM LICIMA, UKLJUČUJUĆI I OGRANKE I PREDSTAVNIŠTVA STRANIH PRAVNIH LICA (u daljem tekstu: pravna lica), može da se odloži dospelost za plaćanje:
3. poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. januara 2021. godine;
4. akontacije poreza na dobit pravnih lica za mesece mart, april, i maj mesec 2020. godine do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020. godine i 15.​​ juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.
5. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe,​​ podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (u daljem tekstu: Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.
6. Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.
7. Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.
8. Pravo na odlaganje poreskih obaveza iz ovog člana nemaju sledeća velika pravna lica: poslovne banke, društva za osiguranje i društva za reosiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca.

Pravna lica, izuzev poslovnih Banaka, Društava za osiguranje i društava za reosiguranje, društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca, imaju pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i doprinosa, odnosno akontacija poreza na dobit pravnih lica, čija je dospelost za plaćanje odložena do 01. Januara 2021. godine, na najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate, i​​ to za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje odložena i za akontacije poreza na dobit pravnih lica u visini akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je dospelost za plaćanje odložena, a najviše​​ u visini konačne obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, u visini konačne obaveze za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.

PREDUZETNIK I PREDUZETNIK POLJOPRIVREDNIK koji porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade, pravo na odlaganje dospelosti za plaćanje akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti, kao i odlaganje plaćanja ovih obaveza, ostvaruje​​ shodnom primenom pravila koja se odnose na odlaganje dospelosti za plaćanje i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit za pravna lica do odložena do 01. Januara 2021. godine.Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik imaju pravo na odlaganje dospelosti za plaćanje poreza​​ i doprinosa na zarade i naknade zarada svojih zaposlenih kao i odlaganje plaćanja ovih obaveza ostvaruju shodnom primenom pravila koja se odnose na pravna lica u vezi sa odlaganjem dospelosti za plaćanje i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade.

• DIREKTNA DAVANjA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU ( PRAVNIM LICIMA, UKLJUČUJUĆI I OGRANKE I PREDSTAVNIŠTVA STRANIH PRAVNIH LICA, PREDUZETNIK I PREDUZETNIK POLJOPRIVREDNIK)
• Preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:
•  
• – u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
•  
• – u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
•  
• – u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.
•  
• Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim uslučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.
•  
• Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

PRIHVATANjE MERA I GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENjE MERA

• Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

NAJČEŠĆA PITANJA

Kakav je status preduzetnika koji su stavili svoju firmu u stanje mirovanja?

Preduzetnici mogu da koriste mere iz ove Uredbe ako su registrovali prekid obavljanja delatnosti najranije 15.03.2020. godine, ukoliko ispunjavaju sve ostale uslove propisane Uredbom.

Kakve su posledice za Pravna lica I preduzetnike koji ne izvrše uplatu minimalca radnicima?

Nenamensko trošenje sredstava koja su uplaćena na namenski račun predstavlja prekršaj za koji poslodavac može biti kažnjen kaznom u visini od 30% do 70% primljenih sredstava, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike. Ukoliko poslodavac ne izvrši isplatu sredstvava obavezan je vratiti ti ih  u budžet Republike Srbije.

Da lI poslodavac gubi pravo na pomoć države odjavom radnika koji je sam tražio raskid radnog odnosa?

OpravdanIm razlogom se smatra samo prekid radnog odnosa na određeno vreme, moguće je da se dogodi slučaj kada radnik bez krivice poslodavca traži raskid radnog odnosa. Medjutim, poslodavac svakako  gubi pravo na pogodnosti ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na 15.03.2020. godine, izuzev zaposlenih kojima ističe ugovor o radu zaključen na određeno vreme. Prestanak radnog odnosa zaposlenog po svim ostalim osnovima uračunava se u navedeno ograničenje od 10%, uključujući otkaz ugovora o radu koji daje sam zaposleni. OVde je jako važno naglasiti da postoji zakonom ili ugovorom o radu odredjen otkazni rok u kome poslodavac može da nađe zamenu za zaposlenog koji je dao otkaz I zadrži pravo na pomoć.

Kako se može odreći ekonomske pomoći, pošto je u pitanju paušal sa automatskim otvaranjem računa i uplatom?

Ukoliko ne žele da koriste pogodnosti predviđene Uredbom, sredstva koja su im uplaćena na namenski račun treba da ostave neiskorišćena na tom računu.

 Postoji česta dilema da li se Uredba odnsonos njene mere  primenjuju na zaposlene koji su na bolovanju?

Direktna davanja za zaposlene su pravo poslodavca, osim u slučaju kada im se za određeni period u celosti iz javnih sredstava nadoknađuje iznos naknade zarade.