Programeri, online marketing, content, i social media menadžeri I njihov put kroz poreski system.
Programeri – mladi ljudi, obrazovani, sa preduzetničkim duhom, koji nisu išli linijom manjeg otpora i potražili “sreću” u nekoj stranoj zemlji gde bi, ma koliko dobri bili u svom poslu, neizbežno bili gradjani drugog reda, od početka ove 2020. godine moraće da se suoče sa još jednim problemom – porezom.
Da li država zaista više nema izbora kako bi namirila obaveze, pa mora da neadekvatno oporezuje i ovo malo ljudi koji se bavi čisto intelektualnim poslom, ili ih pak štiti od nesrazmerno velikih poslodavaca koji koriste svoj polozaj, i nemilice ih eksplatišu, je pored ekonmskog i pravnog , najčešće filozofsko i političko pitanje.
Ekonomski gledano, država je, u konkretnom slučaju, kontradiktorna sama sebi. Ona je odredjenim licima dala samostalnost za obavljanje neke delatnosti, i ti samostalni preduzetnici imaju neku – kakvu takvu – obavezu prema državi koja je propisana Zakonom . Sa druge strane, ista ta država uvodi podzakonske akte kojima utvrdjuje njihovu samostalnost, i daje mogućnost da oni budu oporezovni kao stalno zaposleni, kao drustvo sa ograničenom odgovornošću, ili kao oba! Da stvar bude neprijatnija, to naročito može da se desi kada frellancer radi za inostranog poslodavca – kada svoj intelekt izvozi i stvara devizni priliv; sve to imajući u vidu da naša zemlja ima negativan trgovinski bilans.
Ostavimo ove nelogicnosti po strani. Kako sama reč kaže, samostalni preduzetnik je preduzetnik, a ne radnik.
Od preduzetnika jos i moze u buducnosti da bude jos bolji i veći preduzetnik (ili cak D.O.O ) dok je vrlo izvesno da će od radnika samo ostati radnik, a kako tehnologija napreduje, sve manje plaćeni radnik.
No, pravno gredano, u skladu sa odredbama Zakona – Preduzetnikom, odnosno preduzetnikom paušalcem (freelancerom), podrazumeva se fizičko lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, a porez plaća na oporezivu dobit, ili na paušalno utvrđen prihod.
Suštinska ideja zakonodavca jeste da putem testa samostalnosti preduzetnika i preduzetnika paušalaca pravilno oporezuje prihod koji preduzetnici i pravna lica ostvaruju, te da smanji ili upotpunosti iskoreni praksu koja postoji više godina unazad, a koja šteti državni budžet. Navedena praksa, koja je uzela najviše maha u veoma popularnom IT sektoru, se sastoji u tome da fizička lica ne zaključuju ugovor o radu sa poslodavcem, već da se registruju kao preduzetnici (najčešće kao preduzetnici paušalci), te da zaključuju ugovore o pružanju usluga sa nalogodavcem (poslodavcem).
Zakon o porezima na dohodak gradjana u svojim novim izmenama, a koje su u primeni od 1. januara 2020. godine, uvodi nov način oporezivanja prihoda koji preduzetnici i preduzetnici paušalci ostvaruju od nalogodavca, u slučaju kada se utvrdi nesamostalnost preduzetnika u odnosu na tog poslodavca. Zakon o porezima na dohodak gradjana u članu 85 utvrdjuje kriterijume na osnovu kojih se utvrdjuje nesamostalnost preduzetnika, i to :
“ naknada isplaćena preduzetniku ili preduzetniku paušalcu koji obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica smatra povezanim licem s nalogodavcem (u daljem tekstu: povezano lice s nalogodavcem), i koji dodatno ispunjava najmanje pet od navedenih devet kriterijuma, ili je prema okolnostima slučaja prilikom otpočinjanja poslovne saradnje moglo da se zaključi da će ispuniti najmanje pet od devet navedenih kriterijuma koji su naknadno i ispunjeni:
(1) nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
(2) preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;
(3) nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
(4) nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
(5) nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
(6) najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;
(7) preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;
(8) ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu;
(9) preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.”
Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.
Oporezivi prihod za prihode iz stava 1. ovog člana čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.”
Ukoliko preduzetnik ispunjava 5 od 9 kriterijuma navedenih ovi članom smatraće se da nije smaostalna u svom poslovanju.
Kako bi bolje razumeli gore obrazloženu tezu moramo prvo shvatiti kako funkcioniše oporezivanje preduzetnika. Naime, preduzetnici su najčešće registrovani kao paušalci- što znači da imaju fiksni iznos doprinosa koji uobičajeno ne prelazi iznos od 40.000 RSD, pod uslovom da ne ostvaruju prihod veći od 6.000.000 RSD na godišnjem nivou.
Ukoliko bi prešli navedeni iznos onda bi bili obavezni da vode poslovne knjige i bili bi oporezovani kao i svi drugi subjekti privrednog života, na osnovu razlike izmedju prihoda i rashoda u poslovnim knjigama.
Umesto da zaposle odredjeno lice, poslodavci se dogovore da ono otvori preduzetničku radnju, koja će poslodavcu fakturisati svoje usluge u koje uobičajeno uračunaju i iznos paušalnog poreza. Na navedeni način poslodavac plaća naknadu “preduzetniku”, koji bi u stvari bio njegov zaposleni, a koja može iznositi i do 500.000 RSD mesečno, pri čemu paušalni porezi i doprinosi ne prelaze iznos od 40.000 RSD. Na ovaj način poslodavac pravi izuzetnu uštedu, jer bi na uplatu u iznosu od 500.000 RSD državi morao platiti još 65% tog iznosa na ime poreza i doprinosa.
Ukoliko se utvrdi da preduzetnik ne posluje samostalno, to jest ako ispoljava 5 od devet navedenih kriterijuma, njegov prihod se oporezuje kao porez na ostale prihode po stopi od 20%.
Navedena pravila Zakona u primeni su od 1. januara 2020. godine, s tim što se prelaznom odredbom člana 24. Zakona propisuje da se prihodi koji preduzetnicima budu isplaćivani zaključno sa 1. martom 2020. godine smatraju prihodom od samostalne delatnosti, tj. da se na te prihode ne primenjuju pravila o testu samostalnosti.
Ukoliko nadležni poreski organ u kontroli utvrdi da preduzetnik nije samostalno vršio delatnost njegov prihod će oporezovati u skladu sa poreskom stopom od 20%, a nalogodavcu će naložiti da na iznos prihoda preduzetnika uplati poreze I doprinose kao da je navedeno lice kod njega bilo zaposleno. Od ovog pravila u praksi postoji jedno značajno odstupanje, ato je da ukoliko je nalogodavac preduzetnika strano lice, u tom slučaju porezi i doprinosi preduzetnika mogu pasti na njegov teret, čime bi on trpio značajnu štetu. Da, stetu – ovakav nacin oporezivanja je čista šteta.
Dakle, zakonodavci moraju da se pomire sa činjenicom da je zakon slobodnog tržista iznad svih ostalih ovozemaljskih Ustava i Zakona. S tim u vezi, ukoliko to ne shvate na vreme, vrlo brzo ce morati penzije da podvedu pod licni dohodak, kako bi poreznici imali sta da rade.
